Saša Trifunovic-novinar reporter

Izjava direktora Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Branka Jocića, da bi naredne godine trebalo da se završi izgradnja puta koji će znatno približiti taj grad sa opštinom Bor, izrečena je tri godine nakon što su to u predizbornoj kampanji obećali predstavnici Nove Srbije, čiji je Jocić potpredsednik.
On je rekao da će naredne godine u rekonstrukciju puteva u Timočkoj Krajini biti uloženo mnogo više novca nego do sada, i da očekuje da se, posle imovinsko-pravnih problema, uskoro probije trasa i završi put Bor – Zaječar ukupne dužine dvadesetak kilometara.

“Lično mislim da treba slomiti birokratske prepreke za finaniranje projekata koji su od nacionalnog značaja”, rekao je Jocić u utorak u Zaječaru, pošto je otvorio kancelariju JP Putevi Srbije.
Izgradnja te saobraćajnice znatno bi doprinela povećanju privredne aktivnosti ovog regiona, jer bi se razdaljina dva grada smanjila za 18 kilometara.
Stanovnici Bora i Zaječara, međutim, svedoče da je ovaj put, koji prolazi pored banje Nikoličevo, poslednjih sedam godina služio isključivo zarad političkog marketinga.
Do sada je njegova izgradnja svečano uz stranačka obeležja otvarana najmanje pet puta, a grafit u Boru, “Autopute otvori se – Aladin”, najbolje govori o tome šta meštani misle o tome.
Izgradnja istog puta do sada je služila u predizbornoj kampanji i kandidatima Socijalističke partije Srbije.
Presecanjem vrpce u predizbornoj kampanji 2000. godine, radove su najavili tadašnji visoki državni funkcioneri Nikola Šainović, ali i Milutin Mrkonjić.
Četiri godine kasnije, tadašnja načelnica Borskog okruga Zorica Đerić Stojičić (Nova Srbija), ponovo je najavila početak radova, tvrdeći da nije reč o predizbornom triku, već o ozbiljnoj nameri republičkih vlasti da pomogne opštinama Bor i Zaječar.
Đerićeva, koja je u septembru 2004. godine bila kandidat za predsednika opÅ¡tine Bor, rekla je tada da su ugovor o izgradnji puta “M4″ preko Nikoličeva, potpisali predstavnici Preduzeća za puteve Zaječar i Republičke direkcije za puteve, na čijem je čelu tada bio baÅ¡ Branko Jocić.
Tada je objasnila da će jesen biti iskorišćena za zemljane radove, da će zimski period poslužiti rešavanju imovinskih odnosa sa vlasnicima parcela gde će proći put, a da asfaltiranje počinje na proleće 2005. godine..
Poslednjeg dana maja 2005., tadašnji republički ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, najavio je da upravo tog dana započinju radovi kako bi se “konačno završila izgradnja puta Bor – Zaječar” i da se njegov završetak očekuje godinu dana kasnije.
Odnosno, godinu i po dana pre nego što je njegov partijski kolega ponovo najavio otvaranje “istorijskog” puta.

tekst i foto : Saša Trifunović

Umesto za zimnicu, članarine idu talentima

tekst i foto : S.Trifunović

BOR – Nezavisni sindikat Fabrike opreme i delova (FOD) u Boru, koj ima oko 200 članova, dodelio je juče sedam stipendija talentovanim učenicima ove opštine, čiji su roditelji slabijeg materijalnog stanja. Ovaj način pomoći đacima ta organizacija sprovodi proteklih šest godina i do sada je koristilo tridesetak mladih Borana.
Predsednik sindikata Mile Paripović, sa ponosom kaže da se sindikat umesto jurnjave za zimnicom, opredelio da deo novca iz kase usmeri na drugu stranu.
– Stipendije nisu velike, ali se isplaćuju redovno i zapravo su mnogo redovnije nego što pojedini Borani primaju plate, napominje Paripović. On podseća da mesečna pomoć srednjoškolcima iznosi 2.800, a studenti 4.000 dinara.
Stipendiju je protekle tri godine primala i Aleksandra Jerinić, redovan student treće godine odseka Informatike na Tehničkom akultetu u Boru.
– Da nema ove pomoći ne bih mogla da studiram. Moja porodica živi samo od očeve plate, a izdaci su ogromni. Stipendija mi je dobro došla za kupovinu knjiga i plaćanja ispita, kaže Aleksandra, čiji prosek premašuje 8,5.
Tokom studiranja, pomoć metalcima primaće i Maja Stanković, koja juče nije krila zadovoljstvo zbog neplanirane pomoći.

Selo - veselo

Brestovac nije obično selo. Njegovi meštani se ponose što u njemu rode svraćaju češće nego u drugim sredinama, i ukazuju na statistiku prema kojoj je Brestovac jedino naselje u Srbiji sa pozitivnim prirodnim priraštajem. U njemu se više od dvadeset porodica odlučilo za treće dete, jer su se držali devize da dva deteta predstavljaju prostu reprodukciju, i da je tek treće dete natalitet. Malo je poznato da su prve trojke veštačkom oplodnjom došle na svet upravo u ovom selu.

tekst i foto : Saša Trifunović

Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, u Brestovcu je živelo 2.700 duša. Taj broj se do danas nije mnogo povećao, ali ni smanjivao. Statstika se najbolje sagledava uvidom u birački spisak u kojem je upisano 1.600 glasača, što znači da oko 60 odsto stanovništva jesu deca do 18 godina!
Ukoliko putnik svrati u ovo pitomo mesto, čije su međe tik uz grad Bor, već na ulazu će primetiti sliku neobičnu za današnja sela.

Kada se sa glavnog puta savije na vijugavi uski drum ka centru sela, prolazi se kraj stadiona na obali Brestovačke reke. Iako je bio hladan oktobarski dan, dečija graja je za nas bila upečatljiva. Na besprekorno pokošenom travnatom tepihu, pedesetak mališana je na podeljenom terenu pikalo fudbal. I muško i žensko.
- Ponosni smo što smo valjda jedino selo koje ima ženski fudbalski klub. Nažalost, ne postoji liga gde bi se pokazale, pa su im “sparing partneri” mušakrci. Ali gledaj, igraju ko zmaj, rekao nam je ponosno jedan od dvadesetak klinaca koji su sa improvizovanih tribina zadirkivali golmanku.
Žitelji sela su ponosni što u centru tokom leta od dece vri ko u košnici. Zato su učinili sve kako bi im olakšali život na selu. Onoliko, koliko se imalo para.
Izgrađen je stadion za male sportove sa reflektorima, i to je epicentar svih dešavanja. Tamo se mladi Brestovljani zabavljaju do duboko u noć. Kada je vreme lepo centrom trešti muzika, iz kafana i kafića, život je pun dinamike. Zato, valjda često navraćaju i Borani.
- Nismo ni bogato ni siromašno selo. Trudmo se da živimo normalno, da budemo veseli i da se družimo, pa otud valjda pozitivna atmosfera za treće dete. Ovde je to postalo trend, pa me strašno pogodi kad neka familija planira proširenje porodice da bi od države uzela stotinak hiljada dinara. Pa to je smešno, bebe to iskake za godinu dana. A šta posle? Država najmanje brine o najmlađima. Motiv nas Brestovljana nije bio novac. Da li znate kako je lepo kada se vratite kući umorni sa posla, i u krevetu vidite kako slatko spavaju klinci, kako je lepo kada ih posmatrate dok se igraju? Ma terali bi mi još, ali supruga se premišlja, kaže Slađan Ilić, sa kojim smo pričali u gradskoj kafani “Kotlić”.
Njegov prijatelj Ivica Strojić (46), član družine “tri”, kaže da se u Brestovcu nije kalkulisalo u jurnjavi za muškim potomkom ili novcem koji nudi država.
- Naše društvo čini desetak porodica, i svi, osim jedne, imamo po troje dece. Družimo se kod kuće, najviše kada su slave, a kada je vreme lepo odlazimo na kolektivni piknik pa “okrenemo prasence”. Tada je milina gledati tridesetak mališana koji srećni jurcaju na sve strane. Jednom prilikom je dečija graja bila toliko nesnosna da sam predložio da neko prebroji decu, jer sam stekao utisak da nam je nekoliko klinaca “podmetnuto”, kaže Ivica u šali.
Trend trećege deteta zapravo je pokrenuo vlasnik kafane “Kotlić”, Dejan Budić. Marija, Ana i Katarina su rođene u razmaku od 10 godina, i sada ocu pomažu u poslu. Njegova supruga Snežana kaže da je jedinica, zbog čega je oduvek želela puno dece.
Član Kluba “tri” je i Mile Grujić, autoprevoznik.

– Dugo smo se premišljali, a onda prelomili. Kad ima za dvoje biće i za treće. Iako se teško zarađuje, sveli smo ekonomiju i supruga Zorica i ja se nikada nismo pokajali, kaže Mile.
Njihov drugar Dragan Trmčić, takođe ima trojke. Dva sina i ćerku.Zato je i sa ponosom ime prodavnice čiji je vlasnik, nadenuo ime “Ttrojka”
Naši sagovornici uglas skreću pažnju i na jedan negativni trend. Sve je više, kažu, ljudi koji su zašli u četvrtu deceniju, bez zasnovane porodice. Sa druge strane, čak četiri familije u Brestovcu ima četiri deteta.
Zadovoljstvo smenjuje konstatacija da dečiji život u Brestovcu ipak nije dobro osmišljen, jer osim KUD-a Đido, osnovanog pre pola veka i u kojem je 120 mališana, i sportskih klubova, druge zabave i preokupacije nema.
Poljoprivredom se ovde bave kao dopunskom delatnošću, što znači da je većina Brestovljana zaposlena je u Boru. Međutim, vrtić nije sagrađen. Osnovnu školu Stanoje Miljković pohađa oko 190 osnovaca, a fiskulturna sala, koja je novcem iz samodoprinosa stavljena pod krov pre jedne decenije, zbog političkih i finansijskih igri, još uvek nije završena. Kažu Brestovljani, potrebno je još nekoliko miliona dinara za opremu.

Adam bio Vlah a Eva srpkinja

U Brestovcu imaju Å¡aljivu teoriju koja govori da je Adam bio Vlah a Eva Srpkinja.
- Adam je dobio ime po tome što je govorio Evi „adom“ (na vlaškom „daj), a Eva je dobila ime jer mu je odgovarala sa „evo“. Otuda valjda i težnja za natalitetom, rekao nam je jedan Brestovljanin.

A od Velje – put!

Uskoro će Brestovac dobiti dva kilometra puta koji im je obećao ministar Velimir Ilić, kao nagradu za pobedu na takmičenju sela Srbije održanom u okolini Čačka. Kažu ovde, još toliko, pa će celo selo biti pod asfaltom. Kao u Sloveniji!

Ljubitelji umetnosti taoci Pink estrade

BOR – U Sportskom centru “Mladost” u Boru, u cetvrtak ce biti održan koncert Zvezda Granda, što bi trebalo da bude finale ovogodišnje ponude Centra za kulturu, ustanove koja se finansira novcem Borana. Međutim, mnogi građani Bora su nezadovoljni ovom ponudom a u Centru kažu da ugovore sa menadžerima folk zvezda sklapa isključivo predsednik opštine Branislav Rankić.

tekst i foto :  Saša Trifunović

Tako je za gostovanje Željka Joksimovica, Romane, Baneta Mojićevića (eks zvezda granda), Akapulko benda i Tijane Dapcevic menadžeru Saši Mirkovicu isplaćeno je neverovatnih 2,4 miliona dinara, dok je Marija Šerifović pevala Boranima pred sam odlazak na takmičenje za Pesmu evrovizije u Helsinkiju. Iz budžeta Borana je za taj užitak, koji se odvijao na platou železničke stanice, izdvojeno čitavih milion dinara. Za neke nastupe korišćena je bina koju iznajmljuje predsednik opštine Boško Ničić, bliski saradnik Saše Mirkovića.
Centar za kulturu učestvovao je logistički i tehnički u organizovanju “Skandal žurke”, gde su se nekoliko devojaka u tangama pred pedesetak ljudi na stadionu za male sportove mazale šlagom uz striptiz. Borani su i ovo morali da plate iz budžeta sa “svega” 240.000 dinara, baš koliko bi koštao ugovor o koncertu Dade Topića i legendarne grupe “Time”
Primera radi, cene koncerata srpskih rok grupa učesnika mnogih hit festivala u Nišu, Beogradu ili Exitu, iznose od 500 do najviše 2.000 evra, a svaki srpski jazz ili bues bend svirao bi u Boru za nekoliko stotina evra.

Dirtektor Centra za kulturu, Miodrag Kokelić, međutim, pere ruke od pomenutih “kulturnih” događaja, i kaže da nije imao uticaj u odabir gostiju koji će zabavljati Borane.
- Ugovor sa menadžerom Sašom Mirkovićem je bez moje saglasnosti i uticaja sklopio predsednik opštine Branislav Rankić, koji ima dobre odnose sa menadžerom evrovizijske pobednice. Mi se finansiramo iz budžeta, i nismo mogli da odbijemo ono što nam je servirano. Šta više, prvobitna ideja je bila da se skandal žurka održi pred Domom kulture
kaže Kokelić za Blic.
U ovoj ustanovi nam je potvrđeno da su plakate sa pozivom na skorašnji koncert Zvezda Granda postavljene i u borskim srednjim školama, ali samo u onim ustanovama gde direktori nisu imali ništa protiv toga. U nekima je bilo otpora.
- Zlonamerni su oni koji nas optužuju da nismo ništa uradili za kulturu grada, i svi bi trebalo da se zamislimo zbog čega je za koncert operske dive Dragane Jugović Del Monako prodato četiri ulaznica, a za pozorišnu predstavu “Ljubav navika panika” četiri stotine. Glumac Đoša u tri dana izveo je pet predstava pred prepunom salom muzičke škole.
Rankić je, inače, pre nekoliko dana za gradskog menadžera postavio radikala Zorana Bašanovića, dugogodišnjeg menadžera Dragane Mirković, Harisa Džinovića i Džeja.

Koncerti ispred prodavnice

Uvog leta Centar za kulturu je na platou ispred prodavnice “Maxi” organizovao mini programe na kojima su učestvovali lokalni muzički talenti, ali je bilo mnogo primedbi na prostor održavanja. Tako su gledaoci, koji su uglavnom bili u prolazu, mogli da gledaju muzičare, a iza njih kupce sa cegerima.
Kokelić kaže da je odavno zatražio da opština za ove namene kupi binu.

Izjava predsednika opštine Bor, Branislava Rankića

Sve koncerte ugovore je potpisao Centar za kulturu a ja sam posredovao na osnovu poznanstva sa Sašom Mirkovićem koji je predlagao meni, a ja Centru. Koncert Marije Šerifović je praktično bio besplatan, ali je dečiji festival “Čarolija” podrazumevao njeno učešće. Ne znam da li su Borani bili zadovoljni ili ne,ali je o ukusima rizično raspravljati.

BOR – Stanar višespratnice u Boru u ulici dr Milovanovića br 13, Drakče Mladenović prokopao je put koji vodi kroz šumarak iznad urbanog naselja, ne bi li sprečio prolazak automobila kojim se noću dovoze ljubavi parovi, narkomani i stanari koji svoja vozila parkiraju na zelenim površinama.

Tekst i foto : S.Trifunović

Iako put nije asfaltiran već posut rizlom, u zvaničnim kartama je označen kao javni put, i jedini pravac koji bi koristila vatrogasna vozila u slučaju požara u nekoliko višespratnica. Mladenović, međutim, ima razloge koji su ga naveli da uzme kramp i lopatu u ruke.

- Dve godine upozoravam nadležne da postojeći put predstavlja zlo za stanare, ali se niko ne obazire. Kada padne noć, naše mirno naselje postane Bronks. Prolaze vozila sa ljubavnim parovima koji se čak ne libe da izađu iz automobila i ljubav vode na stolovima koji su postavljeni u šumarku kako bi odmorili rekreativci. Najstrašnije je što to deca gledaju kroz prozore stanova. Ovo je i omiljeno mesto narkomana kojima predstavlja idealno sklonište. Noću nemamo mira jer se skupljaju, luduju ili orgijaju, pa smo ujutru u travnjaku gde se igraju deca, nalazili istrošene kondome i igle iz špriceva.

On ukazuje i da automobili koji prolaze podižu nesnosnu prašinu.

- Obećao sam da ću da zatrpam rupu, uz uslov da se postavi rampa. Međutim, nisam naišao na odobravanje, ističe ovaj penzioner RTB-a.

Predsednik Saveta mesne zajednice «Mladost» Stevan Radivojević, međutim, suprotnog je mišljenja. On kaže da je Drakče prošle godine iz istih razloga iskopao rupu, a ovaj je sam zatrpao kako se ne bi zamerili. Drakče je ipak, ponovio «građevinske radove», zbog čega je prijavljen komunalnoj inspekciji.

- Svi stanari se slažu da ovaj deo uredimo kao trim stazu koja bi vodila do budućeg vidikovca na strelištu, i samo je naš komšija protiv korišćenja tog puta. Njime se dolazi do šume u koju se sklanjamo kada započnu letnje žege, i ne vidim zašto mu smeta. Kada jednom budemo uredili i osvetlili ceo taj deo, više se neće okupljati sumnjivi tipovi, kaže Radivojević. On je potvrdio da je Drakče rekao da neće više «orati drumove» ukoliko se postavi rampa, što je, tvrdi Radivojević, nemoguće, jer bi onda trebalo postaviti i portira koji bi otvarao prolaz.

Sve u svemu, opštinska komunalna inspekcija je naložila Drakčetu da hitno zatrpa rupu i vrati je u provibitno stanje, jer će u suprotnom, zaraditi prekršajnu prijavu.

Na ljubavnike i pucali

Ovo, inače, nije jedini put da je iz nekog razloga zatvaran put za ljubavnike. Mnogi Borani se još sećaju sudskog procesa protiv osobe koja je živela na zaobilaznici iz Bora ka naselju Brezonik. On je bio besan na ljubavnike i švalere koji su u večernjim satima privlačili pažnju dece koja se okupljala kako bi posmatrala «akciju» iz daljine. Rešio je da jednom za svagda prekine tu aktivnost, i puškom nekoliko puta ozbiljno naudio ljubavnicima

Od dvorišta kuće napravio dolinu mira

BOR - Čuveni borski skulptor amater, Milorad Antić-Pirke, počeo je izradu skulpture žene u prirodnoj veličini, a neobično je to što će kao materijal iskoristiti hrastovo drvo koje je potopljeno izgradnjom ove akumulacije 1960. godine. On je deblo izvadio dna jezera, postavio ga na obali i alatkama započeo doterivanje.

Pirke kaže da je i posle skoro pola veka drvo zdravo kao da je upravo sada odsečeno.

- Sadašnje jezero pokriva prostor na kojem je bila hrastova šuma. Prilikom izgradnje akumulacije i plaže hrastovi su posečeni, i ostavljeni u vodi, objašnjava nam Pirke.

Ovaj majstor, pod čijim alatkama stoletni hrastovi dobijaju najneobičnije oblike, očekuje da skulptura bude završena za dve nedelje, nakon čega će biti premeštene u dvorište njegove kuće, koje je nazvao Dolina mira. Na tom prostoru, kraj divnog letnjikovca koji je Pirke sam sazidao, nedavno je priredio izložbu tridesetak skulptura sačinjenih od drveta hrasta, šljive i lipe.

On kaže da mu je baš ta izložba, inače 15. samopstalna, najdraža.

- U drvetu su ovekovečeni Tesla i Car Lazar, Ličanka i Šumadinka, čobani i pisci, seljaci i vojskovođe a na kapiji stražare dvojica Srba sa šajkačama. Osim hrastovog drveta koga mi donose drvoseče sa Crnog vrha i prijatelji i rođaci iz rodnog Pirota, upotrebljavam i metal, uglavnom bronzu iz borske livnice, kaže ovaj neobični umetnik, koji je zidarski, stolarski, kamenorezački i molerski zanat nasledio od oca opančara i majke ćilimarke, a želja za umetnošću potiče od brata Radomira, profesora i akademskog slikara.

tekst i foto: S.Trifunović

Burad sa otrovima u Zlotskoj pećini

BOR – Trojica članova kluba speleologa “Bradan” iz Bora, koji su nameravali da protekle nedelje nastave istraživanje Zlotskih pećina, bili su zapanjeni kada su u Lazarevoj pećini, najvećoj i najlepšoj na ovom prostoru, zatekli deset buradi u kojima je bila toksična tečnost koja izaziva kancerogena oboljenja.

S.Trifunović

Pošto su ih izneli iz pećine, speleolozi su pozvali policiju, ograđen je prostor, a na lice mesta je izašla i republička ekološka inspekcija. Nakon toga je opasan tovar, koji potiče iz Fabrike Lak žice (RTB Bor), vraćen odakle je i iznešen. - Već po dolasku pred pećinu iza zaštitinih rešetaka naulazu, uočili smo da je dovežena gomila peska, a potom smo osetili neprijatan miris. U prvi mah smo pomislili da je reč o gasu iz automobila, jer su burad bila iza vrata i nismo mogli da ih vidimo. Tek kada smo ušli, opazili smo deset buradi zapremine 200 litara i na njima jasno uočili oznaku sa mrtvačkom glavom. Većina je bila ispražnjena, ali je u nekima još bilo toksične tečnosti, rekao nam je načelnik «Bradana» i lokalni ekološki koordinator Robert Mišić. Prema njegovim rečima, neprijatan miris u ovom parku prirode širio se duž svih kanala pećine u kojoj živi 23, od 27 vrsta evropskih slepih miševa. Stručni saradnik hemijskog fakulteta u Beogradu Dejan Jeremić i član ekspedicije, rekao nam je da je u buradima bio «krezol», vrsta fenola, koji je kancerogen u dodiru sa kožom, i da su i ispražnjene posude opasne ako se njima rukuje nestručno. - Krezol nije isparljiv, ali je opasan pri dodiru i ako dodje u vodotokove. U zavisnosti od količine, mogao bi biti otrovan za riblji svet, ali i za ljude, objasnio je Jeremić, i podsetio da se jedno od izvoršta kojim se snabdevaju Borani, nalazi svega stotinak metara dalje od pećine. Šef Odseka za ekologiju i zaštitu životne sredine Ljiljana Lukić Marković, kaže da su burad dovežena zbog betoniranja ovog speleološkog objekta, i da posude nisu bile opasne po zdravlje ljudi. - Zna se da se lak ne meša sa vodom, a isparenja nisu bila moguća jer su burad bila isušena, rekla je Lukić Marković. Ona je dodala da su dobili uveravanja stručnjaka da su burad bezopasna. Republički ekološki inspektor Emilija Aleksandrov nije isključila da je u njima bila određena količina nataloženog laka koji je štetan, i da zbog toga nije smelo da se dogodi da se burad deponuje na takav način. Kako je najavljeno, zbog ovog incidenta, biće pokrenute prekršajne prijave, a ispitaće se i ko je dozvolio da se burad u kojoj je bio lak, iznese iz Fabrike lak žice.

Isteran

Robert Mišić tvrdi da je bio isteran sa sastanka koji je ekološka inspekcija Borskog okruga zakazala sa njime i odgovornima iz Odseka za zaštitu životne sredine u prostorijama SO Bor. - Moju izjavu inspekcija je uzela tek nakon što je sa zavren razgovor sa ljudima zaduženim za ekologiju i pošto sam bahato isteran.

Tekst: SaÅ¡a Trifunović & Foto “Bradan”

Aristokratija jela mocart kugle i igrala tenis

BOR - Iako je jedna od najmlađih opština u Srbiji, i putniku namerniku izgleda kao urbano naselje bez većeg istorijskog značaja, grad Bor obiluje kulturno-istorijskim biserima kojima se njegovi žitelji s pravom ponose.

Krajem tridestih godina dvadesetog veka, borski rudnik je zbog visoke proizvodnje bakra doživeo vrtoglavi rast koji je trajao sve do Drugog svetskog rata. Takav privredni razvoj, pratila je i ekspanzija graditeljstva.

U doba, kada je sadašnjim RTB-om upravljalo Francusko društvo borskih rudnika, nicali su objekti koji danas predstavljaju istorijske spomenike, i svedoče da se u ovom rudarskom mestu nekada živelo u evropskom stilu i na najvišem nivou. Različita kultura, isprepletena uticajem Francuske buržoazije i ruske emigracije, doprinela je da u Boru niknu originalna arhitektonska zdanja.

Objekti, u čijem se izgledu jasno ocrtava uticaj romantizma i baroka, krase stari deo Bora, i raspoređeni su u neposrednoj blizini napuštenog rudarskog dnevnog kopa. Jedan on najlepših objekata, čiju je izgradnju finansirao tadašnji vlasnik borskog rudnika, je centralna zgrada sadašnjeg Tehničkog fakulteta u Boru. U njoj se nalazila “francuska kasina” gde su se za gospodu i aristokratiju priredjivali balovi kojih se ne bi postidela tadašnja Evropa. Zgrada dekanata bila je tada kuća direktora rudnika, francuza Emila Pijala, a isti finansijeri dali su novac za izgradnju objekata današnje bolnice, direkcije Rudnika bakra, osnovne škole Vuk Karadžić..

I pravoslavni hram, posvećen Svetom Đorđu, izgrađen je novcem Francuza. Primorani da, zbog prostiranje bakarne žile, sruše pravslavnu crkvu iz 1912. godine, vlasnici rudnika su obećali lokalnom stanovništvu izgradnju dvostruko veće bogomolje, a to su obećanje i ispunili. Sagrađena je najlepša crkva u ovom delu Srbije, i to po projektu Andreja Klepinjina, ruskog emigranta koji je pokretanjem crkvenog hora uspeo i da ovdašnjem paganskom stanovništvu unese duhovnost.

Malo ljudi zna da su se tridesetih godina prošlog veka u Boru otvarale poslastičare gde su služene “mocart kuge”, o kojima se u Srbiji jedva znalo, i da su kraj torova sa ovcama nedaleko od sadašnjeg centra grada, nikli teniski tereni u kojima su se rekreirali Francuzi.

Nažalost, neke objekte iz tog doba, koje su projektovali značajni evropski majstori arhitekture, jede zub vremena i “umorna fasada” raspada se iz dana u dan.
Poslednji pokušaj da se objekti od istorijskog značaja podvrgnu zaštiti i sanaciji bio je 2003. godine, međutim, opštinsko rukovodstvo nije imalo sluha.
Istoričar umetnosti Neda Đorđević, koja je diplomirala sa temom “Arhitektira Bora između dva svetska rata”, upozorava da gradska vlast morala da hitno preduzme određene korake kako bi se navedeni objekti proglasili spomenikom kulture i tako sačuvali za buduća pokolenja.

- Da bi Zavod za zaštitu spomenika iz Niša neki objekat proglasio spomenikom kulture potrebno je da inicijativu o tome pokrene neko u opštini. Međutim, o tome niko nije vodio računa, pa se tako dogodilo da jedna od najvrednijih građevina u Boru, kafana “Veseli rudar” - propadne. Taj lokal je izgrađen krajem 19. veka, jedan je od prvih izgrađenih u Boru, i svedok je mnogih značajnih događaja u razvoju grada. “Veseli rudar”, koji nema značajnu arihtektonsku vrednost, ali ima ogroman istorijsko-kulturni značaj, bio je epicentar svih dešavanja u koloniji koja se razvijala. U njoj su se donosile sve važne odluke koje su se ticale Bora, i neshvatljivo je da ni jednoj lokalnoj vlasti nije u interesu da zaštiti taj jedinstveni spomenike, napominje Đorđevićeva.

Samački hotel uskoro stambena zgrada

BOR – Oko 1.100 stanara Samačkog hotela u Boru, među kojima je najviše radnika Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, moći će uskoro da zbog prodaje tog preduzeća započnu otkup stanova u kojima većina živi sa porodicom. Neki radnici RTB-a je to sve što su stekli, pa tu žive iako su odavno otišli u penziju.

Tri kule popularnog «samca» (dve izgrađene 1967 a novija 1987. godne), sa 461 sobom ukupne površine 8.200 kvadrata, služile su za zbrinjavanje porodica radnika borskog kombinata bakra, ali će se promenom vlasništva RTB-a, promeniti i vlasništvo nad ovim objektom.

Krsta Kalčić, v.d direktora Samačkog hotela, u kojem je zaposleno dvadesetak ljudi, kaže da se RTB odrekao celog kapitala u korist hotelskih stanara, a njih je iz tog preduzeća, više od devedeset odsto.- Stanarima će uskoro biti ponudjeni ugovori o trajnom zakupu soba, a na njima će biti da odluče da li će stan kupiti na određeni vremenski period, i do 40 godina, ili će plaćati mesečni zakup.

Kriterijumi za određivanje cene otkupa obračunaće se po osnovu Zakona o stanovanju, i mi procenjujemo da će ona iznositi od 10.000 do 15.000 dinara po kvadratu, kaže KalčićOn iznosi planove prema kojima bi novac od otkupa bio uplaćivan u poseban fond, iz kojeg bi se ulagalo u održavanje, sredjivanje fasada, ali i otvaranje lokala u prizemlju ovih objekata.

- Mnogi stanari se odavno ne smatraju samcima, već socijalnom kategorijom kojoj je ovo bio jedini način da dobiju krov nad glavom. To su mnogi iskoristili, pa i po nekoliko godina nisu izmirivali ionako niske obaveze koje su bile oko 1.000 dinara, napominje Kalčić.

On smatra da će neki biti nezadovoljni predstojećim otkupm, budući da je RTB svojim radnicima subvencionirao stanarinu, a oni kojima je Blic razgovarao, misle da je otkup pametno rešenje.

- Zadovljan sam, jer ću barem znati šta je moje. U ovih 30 kvadrata sa suprugom i dva deteta živim dvadeset godina, i nisam imao način da kupim ili dobijem stan od firme. Nadam se samo da će se nakon otkupa liftovi bolje održavati, da će higijena unutrašnjosti biti na visokom nivou, ali i da će mnogim stanarima proraditi savest i čuvati ono što su kupili, kaže stanar Milovan Ćurčić.

I Ninoslav Vukašinović, radnik Flotacije RTB-a koji sa suprugom Zoricom Zdravković i detetom pet godina živi u tridesetak kvadrata «samca», slaže se da će nakon otkupa konačno imati nešto svoje. Ipak, Zorica smatra da su plaćanjem stanarine, mnogi isplatili svaku ciglu «samca», i da je nepotrebno da «samac» izdvaja novac za veliki broj zaposlenih». Oni očekuju da će se privatizacijom bolje kontrolisati potrošnja vode, koju sada plaćaju enormno visoko, ali i da će se srediti elektroinstalacija koja u prve dve kule hotela nije menjana od izgradnje objekta.Njihov komšija Dragan Ljubić, čiji je podstanarski staž traje gotovo tri decenije, kaže da je «samac» oduvek bio bolje rešenje od privatnog smeštaja, gde su gazde po svom nahođenju dizali kiriju.