Bor grad INFO

Novi bioskop “Moja zvezda” , otvoren je zvanično u utorak 23. februara u prostorijama velike sale Doma kulture.

Pred prepunom salom novog bioskopa, Dragan Stojanović, vlasnik, i bivši direktor ” Bioskopa zvezda”, obratio se svim prisutnim gostima, zahvalivši im na dolasku i prisustvu svečanog otvaranja.

Adaptiranje sale trajalo je 2.5 meseca, ali velika želja i ljubav prema kinematografiji koju punih 42 godine nosi u srcu, nisu mu smetali da gotovo bez ičije pomoći otvori svoj bioskop.

Na pitanje zašto bioskop nosi ime ” Moja zvezda”, Stojanović je objasnio da je to ime dao bioskopu kao znak zahvalnosti autoru koji je napravio film o propadanju bioskopa u Srbiji i veći deo istog posvetio Draganu i bioskopu u kome je tada radio ” Bioskopu zvezda” koja je njega prva i najveća ljubav. Film koji je sniman 62 sata smešten je u svega 42 minuta i nosi ime ” Moja zvezda”.

Posle koktela i zakuske, premijerno je prikazan film Pedra Almodovara ” Prekinuti zagrljaj”, koji će se prikazivati  do nedelje. Ono što će biti na repertoraru od ponedeljka ostaje iznenadjenje, ali jedno je sigurno, nece biti manje atraktivan i kvalitetan.

Popularity: 14% [?]

Autor: Nena

U Narodnoj biblioteci u Boru u četvrtak 24. septembra, na odeljenju posebnih fondova i periodike, održano je  prvo slušanje u nizu iz istoimenog ciklusa.

Zvučni zapisi pesme  ” Santa Marija dela salute”, Laze Kostića u interpretaciji Petra Kralja, Miloša Žutića i Raleta Damnjanovića, organizovao je Goran Milenković, u saradnji sa Narodnom bibliotekom iz  Bora.

Cilj ciklusa pod nazivom SLUŠANJA, počeo je baš ovom pesmom u čast Laze Kostića i godišnjice njegove smrti.

Pesma je nastala 1909. godine, nepunih godinu dana pre njegove smrti a u čast mlade lepe devojke u koju se potajno zaljubio. Ova pesma bila je zabranjena tokom prvog svetskog  rata,a prvi kritičar koji je pomenuo ovu pesmu bio je  Veljko Petrović iz Sombora. Kao jedan od omraženih pesnika među kritičarima, njegove pesme jako teško su dolazile do izdavačkih redakcija.

Prva od njegovih pesama objavljena je 1911. godine zbirci koja nosi naziv “Prva antologija”. U istoimenoj zbirci objavljene su još dve njegove pesme, ali pesma “Santa Marija de la salute” nije se našla u njoj jer se pesnik osećao nelagodno postiđen svojih osećanja iskazanih u toj pemi. Istoimena pesma prvi put je objavljena tek u zbirci pesama 1956. godine pod nazivom ” Antologija srpske poezije “, a zatim 13 godina kasnije je objavljena ponovo u još jednoj zbirci.

Pesma “Santa Marija de le salute”, uvršćena je posle toga i još uvek je u redovom  školskom programu.

Popularity: 3% [?]

Na festivalu posvećenom Zoranu Radmiloviću gostovaće poznata srpska pozorišta

Izvor: Kurir

ZAJEČAR – Pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića“, jedan od najvažnijih kulturnih događaja u Zaječaru, biće održan od 11. do 17. oktobra. Očekuje se da će sala pozorišta, koja može da primi 300 ljudi, i ovoga puta biti dupke puna i da će se, kao i ranijih godina, tražiti karta više.
Na festivalu, koji se održava 18. put, tokom sedam festivalskih večeri publika će imati priliku da vidi komad „Derviš i smrt“ Meše Selimovića u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda, zatim Loerovu „Nevinost“ Ateljea 212, Držićev komad „Dundo Maroje“ u izvođenju Kruševačkog pozorišta, Nušićevu „Gospođu ministarku“ Narodnog pozorišta iz Niša, Mihailovićev komad „Protuve piju čaj“ Šabačkog pozorišta, kao i komad „Jare u mleku“ Pozorišta mladih iz Novog Sada. Poslednje večeri festivala publici će se predstaviti pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović“ sa komadom „Orkestar Titanik“.
Kako je na jučerašnjoj konferenciji za medije rekao selektor Milivoje Mlađenović, na festivalu će biti prikazane predstave visokog umetničkog nivoa, izuzetno atraktivne za publiku.
- Zoran Radmilović je svojevremeno izjavio: „Pozorište je to – koliko god da su surove predstave, ipak su razgaljujuće“. Tako će i ovogodišnji festival i predstave na njemu imati razgaljujuće dejstvo na publiku, a festival će slediti misao i delo ovog slavnog glumca – rekao je Mlađenović.
U okviru pratećih dešavanja u foajeu pozorišta biće promovisana nova monografija o glumcu Zoranu Radmiloviću, poreklom Zaječarcu.
Pozorište „Zoran Radmilović“ će za decu odigrati tri predstave: „Ivica i Marica“, „Uspavana lepotica“ i „Margareta“. Pretposlednje festivalske večeri biće održana tribina na temu „Status glumca u Srbiji“.
I ove godine će svake večeri stručni žiri dodeljivati „Zoranov brk“ za glumačku bravuru, najbolji glumac festivala dobiće statuu Zorana Radmilovića i novčanu nagradu u iznosu od 50.000 dinara. Najbolja predstava biće izabrana glasovima publike.
Cena kompleta ulaznica je 3.000 dinara i, kako je rečeno na konferenciji, moći će da se kupi i na rate.

Popularity: 3% [?]

Autor:  Nena

Muzej rudarstva i metalurgije u Boru, organizovao je otvorenu tribinu profesora Milene Dragićević- Šešić, na temu  „Sponzorstvo i donatorstvo u Srbiji danas“.  Predavač na na fakultetu dramskih umetnosti,  potrudio se da na što pristupačniji i razumljiviji način objasni samu suštinu.

Motivi za bavljenje sponzorstvom ogledaju se rekal je profesorka Dragićević-Šašić u 4 etape:  društvena odgovornost, tržišna motivacija, popravak imidza kao i lični interes vlasnika tj. Vrhunskih menadzera.

Oblici sponzorstva i donatorsta mogu biti raznovrsni ali se mecenatstvo izdvaja kao pojedinačno jer predstavlja individualno usmeravanje ka umetniku pojedincu  ili neprofitnoj instituciji. Pojedini sponzori ništa ne traže za uzvrat jer postoje i ustanove koje će prilaskom samoj kulturi na originalan način što bolje predstaviti i sebe. Reklama koja glasi : „ Mi se reklamiramo u umetnosti “, a kojom se reklamira jedna od vodećih svetskih banki , već dovoljno sama govori za sebe. Ovaj vid sponzorstva predstavlja tržišnu motivaciju.

Najtužnije je što pojedine velike firme od kojih se ne zahteva veliki količina novca za pretakanje u kulturu, ima velika finansiska sredstva ali ih zapravo ne interesuje sama kultura. Potpuni nedostatak ličnog interesovanja prema kulturi je tužna slika pojedinica, jer sam čovek svojim volonterskom radom usmerenim ka kulturi predstavlja sponzora kao pojedinca.

Sredina u kojoj živimo, jako nizak standard i okruženje ljudima sa malim interesovanjima, dovodo do toga, da jako stručni, vredni i pametni ljudi svakodnevno napustaju našu zemlju u potrazi za zemljom u kojoj će moći da pokažu svoje kvalitete.

Profesor Milena Dragićević Šešić apeluje na ljude da se okrenu kulturi i značajnim svarima vezanim za umetnost, jer ako polako počnemo da shvatamo njenu pravu vrednost, sama umetnost može jako brzo procvetati u Srbiji.

Popularity: 4% [?]

Autor: Jovanka Ganić

U Galeriji „Bakar“ u Boru će se 25. Avgusta 2009. Sa početkom u 19 časova održati tribina na temu „Sponzorstvo i donatorstvo u umetnosti u Srbiji danas“.
Predavanje će voditi dr Milena Dragićević-Šešić, redovni profesor na Katedri za menadžment i produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Kako nam je direktor Muzeja rudarstva i metalurgije Slađana Đurđekanović-Mirić izjavila, tema je dosta aktuelna i s obzirom na stručnost predavača koji će voditi trbini očekuje se velika posećenost.

Popularity: 2% [?]

U  utorak je svečano otvorena izložba 25. Kolonija Bakar-Bor u galeriji Muzeja rudastva i metalurgije sa početkom u 20 časova. Bez obzira na činjenično stanje da se grad Bor već više godina nalazi u nestabilnoj ekonomskoj situaciji, uspela je da se odrzi plemenita ideja i sačuva duh i tradicija ovog puta jubilarne kolonije.
Kolonija je povodom značajne godišnjice ugostila šest vajara izloživši njihova umetnička dela. Na izložbi mogu se videti skulpture naših poznatih vajara : Leposave Milošević, Koste Bogdanovića, Mirka Odalovića, Svetomira Arsić Basare, Vukašina Milovića kao i najmlađeg među svima, našeg borskog vajara Milana Stošića.
Svaki od njih imao je prilike da svoje znanje, iskustvo  i  umetničko madahnuće  pretoči u umetnička dela iz oblasti postupka livenja u bronzi. Umetnici su nam pružili mogućnost da uživamo u predivnim skulpturama  i kroz njih doživimo njihove misli i osećanja.
Kao što su svoj doprinos dali mnogi umetnici ranijih generacija, tako su i ovogodišnji učesnici 25.te kolonije Bakar-Bor doprineli da njihovi radovi u bronzi, žive i mrtve prirode,prikazu građanima Bora kao i gradu Boru, koji predstavlja jedan od jedinstvenih i retkih mesta u Srbiji.

Popularity: 5% [?]

Novinar: EGL, Građnski list

Nedavno je u Boru završeno snimanje novog domaćeg igranog filma – pod neobičnim nazivom Tilva Roš – mladog reditelja i scenariste Nikole Ležaića, u produkciji filmske kuće “Kiselo dete”. Kako se najavljuje, u pitanju je tinejdžerska drama o prelomnom trenutku u odrastanju dvojice

19-godišnjaka iz Bora, za koju su inspiracija bili autentični događaji iz života dvojice glavnih aktera, neustrašivih skejtera Stefana i Tode. Glavne uloge igraju naturščici Stefan Đorđević, Marko Todorović i Dunja Kovačević. Direktor fotografije je Miloš Jaćimović.

Jedan od producenata filma Mina Đukić (pored Nikole Ležaića i Uroša Tomića) rekla je za Popboks da je snimanje, koje je trajalo tri nedelje na lokacijama u Beogradu i Boru, prošlo dobro i da je sve završeno u roku, a, prema najavi distributerske kuće “Tuck”, film će se premijerno prikazati na Festu iduće godine. Naziv filma preuzet je od imena “prvog rudnog tela koje se nalazi u blizini Bora”, gde je smeštena i sama radnja. Na mestu te rupe nekada se nalazilo brdo koje je bilo crveno od rude bakra, pa ga je stoga lokalno stanovništvo nazvalo Tilva Roš, što na vlaškom jeziku znači Crveno brdo. Film je dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograd.

Reditelj i scenarista filma Tilva Roš Nikola Ležaić dosad je radio kratke i dokumentarne filmove, a njegov kratki film Bokser ide u raj (2007) nagrađen je na festivalima kratkometražnog filma u Beogradu, Tel Avivu, Skoplju i Monpeljeu. Filmska kuća “Kiselo dete” nastala je kao zajednički poduhvat reditelja mlađe generacije Mine Đukić, Nikole Ležaića i Uroša Tomića kako bi se “snimali nezavisni filmovi sa stavom”.

Trenutno se u okviru te kuće radi na dugometražnim, kratkim i dokumentarnim filmovima, a u pripremi su igrano-dokumentarni film Yugo, neispričana priča – o avanturama jednog automobila marke jugo, kratki film Pogledaj me, Kusturice, komedija o reditelju koji pokušava da od Kusturice, koji se pojavljuje u filmu, dobije pomoć za snimanje svog prvenca, kao i dva dugometražna igrana filma – Neposlušni (“drumska drama o pokušaju dvoje mladih ljudi da, nizom psiholoških igara, pobegnu od sebe samih”) i Poslednji kaskader (“drama o ostarelom kaskaderu što okuplja filmsku ekipu s kojom je radio kako bi sa ovog sveta otišao u scenama spektakularno snimljenog ubistva”).

Srpski “Jackass”

Radnja filma “Tilva Roš” smeštena je u Boru, nekada najvećem rudniku bakra u Evropi. U toku su mali radnički protesti u rudniku zbog (loše) privatizacije. Devetnaestogodišnjake Todu i Stefana protesti ne interesuje. Oni su nerazdvojni prijatelji, skejteri, i s društvom provode prvo leto nakon srednje skole. Tumaraju gradom i po napuštenim površinskim kopovima, inspirisani popularnim televizijskim šouom “Jackass”, snimaju video klipove u kojima izvode razne opasne vratolomije. U tom čudnom odnosu bezuslovnog prijateljstva i rivalstva, nesvesno pokušavaju da nadmaše jedan drugog. Kad se u Boru pojavi Jelena, tinejdžerka anarhista koja svakog leta dolazi u Bor iz Francuske i ludo se provodi u atmosferi “bez puno pravila”, ona Todi i Stefanu, dvojici najboljih drugara, prećutno postaje nov predmet nadmetanja…

Popularity: 7% [?]

12.08.2009. – 24 Sata

Režiser i scenarista Nikola Ležaić završio je snimanje debitantskog filma “Tilva roš”, koji će publika imati priliku da vidi u Beogradu na idućem FEST-u 2010. godine, saopštio je danas distributer “Tak”.
Ležaić je polovinom jula počeo snimanje tinejdžerske drame čija je radnja smeštena u nekad najveći evropski rudnik bakra u Boru. Film sniman u Beogradu i Boru nazvan je “Tilva roš” po vlaškom izrazu za Crveno brdo.

Film govori o 19-godišnjim skejterima Todu i Stefanu koji preko leta izvode i snimaju ludorije po napuštenim površinskim kopovima rudnika, po uzoru na MTV serijal “Džekes”.
“Leto posle srednje škole najduže je leto koje klinci imaju…ali to je i prekretnica kada se ekipi razilaze putevi. Jedni upisuju fakultete, drugi traže prve poslove. ‘Tilva roš’ je u suštini priča o tih poslednjih nekoliko meseci najboljeg zezanja i tihog rastanka kojeg su svi svesni, a niko ne želi da priča o tome”, kaže Ležaić.
Glavne uloge igraju Stefan Đorđević, Marko Todorović i Dunja Kovačević, a Ležaićev prvenac producira kuća “Kiselo dete” uz pomoć sredstva dobijenih na konkursu Filmskog Centra Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.

Popularity: 8% [?]