Bor grad INFO

Izvor: RTS

U Golupcu predstavljen projekat obnove tamošnje tvrđave. Taj objekat, od izuzetnog istorijskog i arhitektonskog značaja, trebalo bi da bude rekonstruisan za tri godine.
Golubački grad prvi put se pominje u istorijskim izvorima 1335. godine, ali nema podataka ko ga je sagradio. Tokom vekova ova tvrđava bila je Ugarska i srpska a poslednje decenije kao da nije ničija.
Iako je zvanično pod zaštitom države o Golubačkom gradu malo ko stvarno brine. Sve što nisu uspeli da urade brojni osvajači učinili su vreme i nemar. Golubački grad je zapušten, obrastao u korov, a posetioci se njime kreću na sopstvenu odgovornost.
Posle prvog svetskog rata neko se dosetio da da bi bilo zgodno, napraviti put kroz golubački grad. Ovde prolazi đerdapska magistrala a kolapsi u saobraćaju su svakodnevna pojava.
Idejnim projektom revitalizacije golubačkog grada, kojim je predviđeno da saobraćaj bude preusmeren kroz budući tunel, ovoj izuzetnoj građevini biće vraćen stari sjaj.
Projekat je finansiračla Evropska unija u okviru programa međugranične saradnje Rumunije i Srbije.
Autor Projekta revitalizacije golubačke tvrđave Marija Jovin kaže da će rekonstrukcijom tvrđave biti poboljšani uslovi za njeno dalje trajanje, pri čemu će biti sačuvane sve sve faze njenog postojanja i razvoja.
U samoj tvrđavi biće više objekata kao što su suvenirnica i vizitorki centar. Gosti će moći da odsednu u bungalovima u neposrednij blizini tvrđave, a biće izgrađeno i pristanište za turističke lađe.
Za opštinu Golubac koja svoju budućnost vidi u turizmu ovo će biti značajan podsticaj.
“To bi bio pravi zamajac koji bi pokrenuo turističku ponudu ne samo Golupca, već i celog podunavlja”, rekao je predsednik opštine Nebojša Mirović.
Obnova golubačkog grada, izmeštanje magistrale i izgradnja tunela koštaće oko šest miliona evra. Planira se da ceo posao bude završen za tri godine. Deo sredstava trebalo bi da obezbede ministarstav finansija, turizma, infrastrukture i ekonomije.

Popularity: 10% [?]

KNJAŽEVAC LEŽI NA KATAKOMBAMA KOJE JOŠ NIKO NIJE ISTRAŽIO
Izvor: Glas javnosti

Podzemne hodnike od cigala sagradile su Osmanlije zbog lične bezbednosti, jer je tadašnji Gurgusovac bio na raskrsnici puteva ka Vidinskom pašaluku i Sofiji

KNJAŽEVAC – Knjaževac, čiji je stari naziv Gurgusovac, uskoro bi mogao da postane zanimljiva destinacija na turističkoj mapi Srbije. Naime, Mala Venecija, kako još nazivaju ovu varoš u Timočkoj krajini, leži na katakombama iz vremena Turaka. Na tragu ovog otkrića još 1962. godine bio je meštanin Mile Anđelković, koji je ušao oko 25 metara u podzemne lagume i odustao od daljeg istraživanja. Za tu priču zainteresovalo se sadašnje opštinsko rukovodstvo, turistička organizacija i Zavičajni muzej, koji žele da istraže te katakombe. Saša Ignjatović, direktor Turističke organizacije u Knjaževcu kaže da ne postoji nikakav pisani trag o tim katakombama.

Zaustavila ga rešetkasta kapija

Mile Anđelković, nekadašnji rudarski tehničar, koji je prvi ušao u gurgusovačke katakombe, tvrdi da je odustao kada je posle 25 metara naišao na rešetkastu kapiju i tri hodnika koja su se račvala ka donjoj čaršiji, Gurgusovačkoj kuli i Baranici.
Bila je tu rupa u koju su se zavlačila deca i krila. Za rupu sam čuo od svog kuma. Mladost i entuzijazam povukli su me da kopam i vidim o čemu je reč. Po što sam naišao na tu rešetkastu kapiju, odustao sam od daljeg istraživanja – kaže starina Mile, koji je posle više od 40 godina ponovo došao na ulaz u katakombe – kaže Anđelković.

- Ne zna se ni koliko su dugačke, niti u kom pravcu se tačno prostiru. Ono što je otkopao čika Mile je zagonetka koju želimo da razrešimo. Pokušavamo da nađemo nabolji mogući način da ih istražimo. Najverovatnije će na tome raditi speleolozi i Žandarmerija – kaže Ignjatović.
Kroz otvor katakombi, koji je godinama unazad zarastao u travu i delimično ponovo zatrpan zemljom, vidi se hodnik i svod koji su ozidani ciglama.
- Pretpostavka je da su Turci ove hodnike sazidali zbog lične bezbednosti. Ovo je bila veoma važna raskrsnica puteva ka Vidinskom pašaluku i Sofiji. Krajem 18. veka Gurgusovac je imao 120 srpskih kuća uz Timok i 46 turskih. Sa utvrđenja, na kome je kasnije podignuta gurgusovačka kula ili srpska bastilja, Turci su nadgledali srpski deo varoši. Jedan krak katakombi upravo vodi ka tom utvrđenju-kaže Ignjatović.
Knjaževčani ne znaju šta bi sve mogli da nađu u katakombama, ali veruju da pod zemljom leže kosti i lobanje predaka koje su Turci pobili u to vreme. U blizini ulaza u lagume raste brest star više od 500 godina, na koji su Turci vešali Srbe pobunjenike.
- Brest se nalazio na dominantnom mestu. Drvo se videlo sa svih strana, pa su Turci Srbe vešali baš na njemu da bi zastrašili ostali narod. I danas se u Knjaževcu kaže“nemoj da te vodimo kod bresta“ – priča Ignjatović.
Na nekada jakom turskom utvrđenju koje je imalo 100 kula i dva topa, Aleksandar Karađorđević sagradio je kazamat, čuvenu Gurgusovačku kulu u kojoj su od 1844. godine mučena 42 srpska prvaka koja su bila naklonjena dinastiji Obrenović. Tu je robijao i Jovan Mićić, starešina Užičke nahije za vreme Obrenovića. Tu je i umro 1844. godine i bio prva žrtva Gurgusovačke kule. Kada se 1859. godine Miloš Obrenović vratio na vlast naredio je da se oslobode svi zatvorenici, a kula zapali. U znak zahvalnosti varoš je promenila ime u Knjaževac.
Knjaževčani žele da otkopaju katakombe i rekonstruišu Gurgusovačku kulu, jer je kako kažu to pečat jednog vremena i istorije ove varoši. Nekadašnji kazamat Srba u viziji današnje vlasti mogao bi da bude mesto važnih kulturnih dešavanja i prava turistička atrakcija.

Popularity: 11% [?]

Senzacionalno otkriće centra za istraživanje iz Beograda
Petak – 07.08.2009, Izvor: ALO
Centar za istraživanje i ekologiju iz Beograda uputio je zahtev Vladi Srbije da im se omogući formiranje istraživačkog centra na Rtnju da bi utvrdili uzrok očiglednih mističnih pojava koju ova planina krije. Poslednja saznanja do kojih su došli geografskim i magnetnim merenjima ukazuju da se ispod Rtnja krije piramida!

Ukoliko država dozvoli, leteće kugle, nevidljivost aviona na radaru dok nadleću Rtanj, jedinstvene biljke u svetu, brojna jonizujuća i elektromagnetna zračenja, a naročito pravilan piramidalni oblik planine konačno bi mogli biti naučno objašnjeni.
Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac kaže da je ekipa stručnjaka ovog centra u razgovoru sa njim iznela naučnu osnovu da se ispod Rtnja krije piramida i da je ova mistična planina po svom obliku i dejstvu jedinstvena u svetu.
- Kažu da Rtanj ima specifične elektromagnetne talase koji imaju geopatološki uticaj na ljudski organizam. Podneli su zahtev nadležnom Ministarstvu da planinu „zagrebu“, odnosno da na nekoliko mesta obave iskopavanje. Očekuju da će pronaći građevine i podzemne hodnike – objašnjava Marjanović.

Ekipa Centra za istraživanje otkrila je da Rtanj leži na tri velike podzemne reke koje su na dubini većoj od 100 metara. Prema dosadašnjim ispitivanjima, velika je verovatnoća da ljudska civilizacija potiče iz Srbije, baš sa ovog mesta.
- Generacijama se prepričavaju neobične pojave na Rtnju. Bilo je priča i da su nestajali avioni, a mnogo meštana je tvrdilo da su gledali leteće tanjire, dok je pojavljivanje letećih kugli skoro svakodnevno. Nauka to nije dokazala, ali, recimo, jedinstvene vrste biljaka koje ovde rastu su ipak nešto što ukazuje na posebnost ovog zemljišta – kaže Marjanović.

I Artur Klark pisao o Rtnju

Predsednik opštine Boljevac kaže da se na samom vrhu Rtnja, na 1.565 metara nadmorske visine, nalazi neobična rupa, koja je, najverovatnije, jedan od izlaza iz piramide.
- Postoje svedoci da je jedan pastir bacio svoju frulu u tu rupu, a onda su je pronašli na drugom, nižem delu planine, gde je izašla. Još je Artur Klark, autor romana „Odiseja u svemiru 2010“ napisao da Rtanj nije planina, već da se ispod krije piramida, najstarija tvorevina civilizacije – kaže Marjanović.

Gradonačelnik video NLO

- Činjenica je da se je Rtanj pun mistike, da se ovde dešavaju čudne pojave. Moja terasa gleda na planinu i lično sam video ogromnu svetleću loptu okruženu diskovima kako leti potpuno neujednačeno. Menjala je brzinu, pravac i smer na jedinstven, neopisiv način – kazao nam je prvi čovek opštine Boljevac.

Istraživački centar čine svetski akademici

Istraživački centar, koji je registrovan i u Švedskoj, čine svetski priznati akademici i naučnici Semir Osmanagić, zaslužan za otkriće piramide u Visokom, inače član Ruske akademije nauka, zatim prof. dr Džozef S. Rendulič, šestostruki doktor i pronalazač, profesor na tri instituta u Indiji. Član Centra je i dr Hari Oldfild iz Velike Britanije, pronalazač polikontrastne interferentne kamere i mnogi drugi.

Popularity: 12% [?]

BOR,04.06.2009. Izvor: Medijacentar Bor

Marija Fuštar, PR Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru najavila je za 18.jun prvi ovogodišnji Sajam zapošljavanja kiji će, kao i raniji, biti organizovan u hali Sprtskog centra.

Za sada je dolazak potvrdilo oko 20 firmi.

Na prošlogodišnja dva Sajma učestvovalo je 30 poslodavaca i 450 posetilaca. Zaposlenje je dobilo 53 radnika. U opštini Bor je, krajem aprila ove godine, bolo oko 6.000 nezaposlenih od kojih je polovina zene. U četiri opštine  Borskog okruga bez posla je 13.576 radnika. Muškarci do zaposlenja prosečno čekaju  dve i po, a žene blizu četiri godine.

Olivera Hadžić

Popularity: 28% [?]

Vinsko selo Rogljevo kod Negotina – muzej kakvog nema  nigde u svetu

-Svaka od mojih 15 pivnica, pa i svih 150 na rogljevskom brdu starije su od  Amerike, najmlađa ima više od 200, a najvremešnija najmanje 500 godina. Drvene pivnice imaju  pet , kamene dva i tri veka. U jednoj od njih su kosti mamuta. Muzejski stručnjaci iz prestonice potvrđuju naše teze. Od danas, 16.maja, na tridesetogodišnjicu sakupljanja starih predmeta i arheloških zbirki, uvodimo telefone u svaku pivnicu. Nakon vazda vekova, zamislite, internet u Rogljevu i to u pivnicama, među bačvama punim vina , starina koje se nigde u svetu, sem ovde, ne mogu susresti- govori Ljuba Radosavljević, legendarni numizmatičar, filatelista, zaljubljenik u arheologiju i vinčansku kulturu, jedini „sakupljač” pivnica u Srbiji, možda i u celom svetu… Ljuba neguje i srpske običaje sa Kosova odakle su njegovi seljani stigli pre više vekova u ove krajeve, poseduje i Fabriku zlatnog nakita u Rumuniji i prodavnicu  nakita u Negotinu, ali i rakiju od borovnica ubranih u Rumuniji na 1.600 metara nadmorske visine. Borovnice se jedu i rakija istovremeno  pije lečeći  od 12 stomačnih bolesti.

- Rogljevo je staračko naselje sa 90 staraca koji isključivo žive od vinove loze. U školi danas nema ni jednog đaka. Pre jednog veka  imalo je 300 kuća i isto toliko pivnica i kazanija za rakiju. Sad je „u životu” 50  domaćinstava.Vinova loza najbolje uspeva u trouglu sela Smedovac, Rajac i Rogljevo. Samo ta sela imaju pivnice. U godini je 300 sunčanih dana. Vino je spravljano i pre Rimljana, a Rogljevo je jedino različito što je „urbano”, ima 15 ulica  kroz koje je vekovima  jedino mogla da  prođe volovska zaprega- zbori  rečiti  i poštovani vinarski kralj Ljuba koji je i glavni organizator svih slavlja i proslava, od Svetog Trifuna do Prvog maja, Dana Muzeja, svog Svetog Nikole, Dana sakupljača starina… Naš domaćin pokazuje i gostinsku pivnicu sa apartmanima na spratu, ogromnu terasu sa koje puca vidikovac do Zaječara i Vidina, novi krov sa crvenim ćeramidama, dar Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Jer, Zavod , Ljuba i  čuvadarni Negotinci, pokušavaju  da spasu pivnice od propadanja. Jeste to možda i greška, ali se tako mora činiti. Mora se sačuvati i soba za spavanje u vinskom buretu… Oni bi žarko  želeli da  sve bude kao nekad kad  je među pivnicama bila i pekara, mesara, kafana. Tu se rađalo, svadbovalo, vašarilo, slavilo i preslavljalo… Danas glavnom „ulicom” bruje mali traktori podesni za obradu vinograda…

U glavnoj, najprostranijoj  pivnici izložba starih predmeta i dokumenata. Dosta tog „materijala” je nakad Dunav izbacio na obale i podalje u seoske njive. Sada  ih seljaci otkopavaju. Ljuba i kolege otkupljuju svaku dragocenost. Srebrnog srpskog novca  i džepnih i kojakvih satova je gomila.  Za oko zapada amfora stara 2.ooo godina. Pridošlice zagledaju zbirku pečata i raznih dokumenata iz Negotinske nahije i Kraljevine SHS i prve Jugoslavije, igle napravljene od mamutovih kosti , ne izostaju ni retki lovački trofeji iz nedalekog lovišta Ajvalija, slike sa Hajduk Veljkom. Napolju su fijakeri doveženi pre sto i više godina iz Dalmacije, gvozdeni i drveni plugovi, naprave za rad u vinogradu, sablje i jatagani zadenuti kraj  glomaznih, drvenih vrata, porodični pečati i figure od  kamena na kapijama … Ljuba duboko žali za veličanstvenim spomenikom srpskom ratniku iz Prvog svetskog rata koga su nabeđeni umetnici iz Beograda, preporučeni da ga navodno oplemene, oskrnavili i unakazili.

-Iskovao sam u zlatu, srebru i bakru novčić povodom tri decenija našeg društva. Umetnik iz Beograda može i da  izmeni „sadržaj”. Uveli smo i video uređaje kako bi sačuvali sve ove bogatstvo. Valjda će jednog dana  i moj unuk Aleksa umeti da nastavi brigu o Roglejvu i pivnicama. Nameravam da „sakupim” bar još 15 pivnica i, zajedno sa partnerima iz Rumunije, preporodim Rogljevo. Ovo je i srce i duša Krajine i zato verujem da će turisti kad-tad nagrnuti ka ovoj lepoti i zdravljaku Srbije- ispriča Ljuba ne zaboravljajući da pridoda kako su i njegovi drvoredi oraha lekoviti – oni ispuštaju jod  „pročišćavajući” ionako čist vazduh.

B.Filipović

Snimio:Aleksandar Mihajlović

Četiri nova vinograda

Stevan Vasiljević, nakadašnji radnik „Prahova”, jedini se pre dve godine vratio u Rogljevo i uz pomoć povoljnog kredita podigao četiri vinograda. Stari vinogradari našli su se u čudu, a Stevan im objašnjava:

-Posle odlaska iz fabrike uz socijalni program pare sam brzo potrošaio i počeo da radim kod privatnika. Dobijao sam sto, 120 evra platu. Kada sam čuo da se i država zainteresovala za vinogardarstvo, nisam se dvoumio – uzeo sam kredit i postao svoj gazda. Ja, supruga i sin puno radimo, ali se isplati. Ostalo mi je od ranije najkvalitetnijih vina starih i 30 godina. Prodajem vino hotelima po Srbiji i lepo zarađujem. Imam i pivnicu za ugled. Drugo mi ništa ne treba.

Pušaćima zabranjen ulaz

-Zadnji deo pivnice je ukopan u zemlju, što obezbeđuje potrebnu vlažnost i stalnu temperaturu 12 do 18 stepeni. Krovovi su od ćeramide.  Pivnice su okrenute  u pravcu jug-sever. Iznad ulaznih vrata piše godina gradnje i ime vlasnika. Prenose se s kolena na koleno. U pivnici ne sme da se puši ili galami. Mora da vlada potpuna tišina. Stariji ljudi dolaze pola kilometra iz sela po litar vina i tri-četiri puta dnevno. Samo da se predugo ne zadržavaju i ne remete red i zrenje vina- kazuje Ljuba pokazujući svog mačora „Ljubu” ( tako ga susedi nazvali  zbog gazde) koji , već tri leta i zime, čuva  pivnice i vinare od zmija i guštera i još  „ko će znati” kavog zverinja.

Iz Južne Afrike na pivnice

Domaćini upoznaju goste i sa „komšijom, penzionerom Svetom” koji živi u Južnoj Africi  i svake godine dolazi na rogljevske pivnice da „produži život”. On spravlja nakjukusniji gulaš i na tom umeću svako mu je tog dana čestitao. No, Sveta ne voli meso. Preko leta jedino konzumira plodove prirode:  prvo jede trešnje, onda , kad dođe vreme, šljive, grožđe… Odlazi kad proba prvu širu i kad zahladne jutra i noći, u jesen. Na proleće ga , veli, prvi dočeka mačak Ljuba. Kako tako usamljen preživi zimu, to samo „ on, siromah”, zna.

Popularity: 46% [?]

Bor  -  Tradicionalni Prvomajski uranak i ove godine biće  organizovan na Borskom jezeru. Predviđeno je, nakon pet godina, i ponovno otvaranje velelpnog hotela „Jezero“. Očekuje se dolazak više hiljada radnika i njihovih porodica. Oragnizatori su predvideli bogat program u kome će učestvovati kulturno-umetnička društva iz Turn Severina (Rumunija), Zaječara, Užica i Bora, kao i poznati estradni umetnici.

“Zahvaljujući radnicima Komunalnog preduzeća „3.oktobar“ i zaposlenima u Javnoj ustanvi Sportski centar „Bor“ uređena je hotelska plaža, dok je donji deo objekta zablistao novim sjajem. U salama i na terasama  biće najlepše, mada se tek za mesec-dva očekuje i adaptacija ostalog enterijera. Borane će u ranu zoru probuditi rudarska budilica. Za sve zainteresovane organizovan je besplatan autobuski prevoz. Pozvani su i ugostitelji koji će po popularnim cenama služiti goste” – rekao je na današnjoj konferenciji za novinare Dragan Žikić,  zamenik predsednika opštine Bor.
J.G.

Popularity: 77% [?]

APEL NARODNE BIBLIOTEKE BOR
Molimo sve naše sugrađane da pomognu Zavičajnom odeljenju narodne biblioteke u Boru da upotpuni kolekciju serijskih publikacija koje su svojevrstan brend ovog grada i da tako pomognu da se na pravi način sačuvaju sećanja na ljude i događaje koji su obeležili vreme iza nas.
Brojevi serijskih publikacija koji nedostaju Zavičajnom odeljenju:
Jasmin – 3,4,5,9,52,63,64,69,70,71,72,73,74, od 77 do 102, od 105 do 127, 149, 161, 168, 169, 174, 175 i svi  brojevi posle 180 broja.
Kolektiv – svi brojevi od 1947. Do 1960. Godine.
Poštujuci osaćanja ljudi koji imaju neke od ovih brojeva časopisa i njihovu želju da ih sačuvaju u svojoj zbirci, Narodna biblioteka Bor se obavezuje da ce svaki doneti časopis pažljivo skenirati a original vratiti vlasniku.
S poštovanjem i unapred zahvalni
Vesna Tešovic, direktor narodne biblioteke Bor, i
Dragan Stojmenovic, rukovodilac zavičajnog odeljenja.

Popularity: 60% [?]

Ne znam koliko je dobro rešenje da borskom rudniku strateški partner postane švajcarska kompanija jer ima malu proizvodnju nikla i bakra i do sada se uglavnom bavila trgovinom metalima- kaže Navijalić

BEOGRAD – Švajcarska kompanija „Glenkor“ izrazila je zainteresovanost za strateško partnerstvo sa državom u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ i zatražila sastanak s predstavnicima resornih ministarstava, potvrđeno je juče u Vladi Srbije. „Glenkor“ je zasada jedini ozvaničio interesovanje, a u domaćoj javnosti se spekuliše da su za partnerstvo zainteresovani grčko-ruski konzorcijum i već poznati „stari igrači“ – „Ist point“, firma domaćeg biznismena Zorana Drakulića, i austrijski „Atek“. U „Ist pointu“ zasada nisu mogli da potvrde ovu informaciju.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u RTB-u Rudolf Navijalić ocenio je da nije isključeno da švajcarski „Glenkor“ na kraju bude jedini ponuđač za strateško partnerstvo sa državom u RTB-u.

On je tu konstataciju potkrepio tvrdnjom da „sobu s podacima“ u RTB-u u skorije vreme gotovo niko nije posetio, što, prema njegovim rečima, nije neobično zato što se zna da su dugovi RTB-a narasli na gotovo milijardu dolara, a i uslovi za učešće na tenderu su dosta oštri. Navijalić je izrazio sumnju da je „Glenkor“ pravi partner za RTB.

- Ne znam koliko je to dobro rešenje, jer su se oni do sada uglavnom bavili trgovinom metalom. Sada imaju neku malu proizvodnju nikla i bakra, odnosno imaju mali rudnik u Australiji – rekao je Navijalić i podsetio da će kompanija koja uđe u strateško partnerstvo imati obavezu da deo dugovanja isplati i da oko 500 miliona dolara uloži u opremu i novu tehnologiju, ali i da ispuni uslov da bude u branši, obezbedi proizvodnju od najmanje 100.000 tona koncentrata ili 80.000 tona bakra.

Gigant sa obrtom od 142 milijarde dolara

Kompanija „Glenkor“ je među vodećim firmama u trgovini metalima, pre svega, cinka i bakra, a osnovana je 1974. godine i ima sedište u Švajcarskoj. Prema zvanično obavljenim podacima, u 2007. godini imala je obrt kapitala od oko 142,3 milijarde dolara i ostvarila dobit od oko 60 milijardi dolara.
U početku, „Glenkor“ se bavio prodajom metala i nemetala, rude i sirove nafte, a danas direktno i indirektno zapošljava više od 50.000 ljudi u više od 40 zemalja. „Glenkor“ ima snažan udeo u proizvodnji cinka, olova i bakarnog koncentrata u Kazahstanu, a vlasnik je i 35 odsto u firmi „Ekstrata“ koja se bavi rudnicima bakra i ta kompanija se ranije pominjala kao zainteresovana za kupovinu RTB-a. „Glenkor“ je vlasnik i 73 odsto akcija u rudniku bakra i kobalta u Zambiji, a značajan udeo ima na tržištu metala na Filipinima.
Prema međunarodnoj agenciji „Standard end Purs“, ima solidan rejting BBB.

- „Glenkor“ nema toliku proizvodnju i oni su uglavnom trgovci. NJima je isplativo da uđu u taj posao, ali je pitanje da li je nama to isplativo – napomenuo je Navijalić i istakao da je „simptomatična izjava“ ministra ekonomije Mlađana Dinkića, data ranije, da austrijski „Atek“ nema pravo da učestvuje u kupovini RTB-a.

- Smatramo da „Atek“ ima prava jer tender nisu oborili oni, već država. Zatim, ne radi se o istom tenderu, jer su prethodno bili tenderi za prodaju imovine, a ovo je tender za strateško partnerstvo – kazao je Navijalić i ponovio da je RTB i dalje predmet „političkih igara“ o čemu svedoči i informacija da će mesto direktora u tom basenu pripasti Socijalističkoj partiji Srbije.
- SPS-u su dali RTB i ovaj region, a za mesto direktora spominje se bivši direktor RTB Blagoje Spasovski koji je 2001. godine bio oteran iz preduzeća kao loš rukovodilac – naveo je Navijalić, a prenosi Tanjug.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Popularity: 32% [?]