Bor grad INFO

Lj. TRIFUNOVIĆ, Večernje novosti

BOR – Dilemu da li će Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) “Bor”, biti nosilac liste G 17 plus na lokalnim izborima u Boru zakazanim za 20. jun, kako se spekulisalo u ovdašnjoj javnosti, razrešili su, po kratkom postupku, Skupština i Upravni odbor borske kompanije – saznaju “Novosti”.
Prema našim informacijama, Skupština i UO RTB, koji su sazvani po hitnom postupku, doneli su odluku da se generalnom direktoru borske kompanije, dok obavlja tu funkciju – zabrani bavljenje politikom.
Međutim, ono što je interesantno jeste činjenica da Upravni odbor RTB nije sazvao, niti je u njegovom radu učestvovao, Ivan Grbin, predsednik tog organa upravljanja, već njegov zamenik.
Podsetimo, uz Grbina, članovi UO RTB su Dalibor Orsovanović, potpredsednik borskog DS, Dragan Žikić, prvi čovek ovdašnjih socijalista i u nekoliko mandata zamenik predsednika opštine Bor, i dr Nenad Vušović, poverenik G 17 plus za Bor. Predsednik Skupštine RTB “Bor” je Saša Perišić, još jedan potpredsednik borskog DS, dok su članovi Budimir Milutinović, predsednik Okružnog odbora SPS za Borski okrug, i Vladan Novović, iz G 17 plus.
S druge strane, Opštinski odbor DSS optužio je, na konferenciji za novinare, Spaskovskog
da je “prošle godine napravo gubitak u poslovanju od 60 miliona dolara i da to predstavlja kao veliki uspeh”. Oni tvrde i da “priču o fantastičnim uštedama u RTB ne potvrđuju toliki gubici” i postavljaju pitanje “da li Spaskovski zaista misli da javnost veruje u netačne i prepravljene rezultate poslovanja borske kompanije”.
Prioritet Spaskovskog, koji je bio jedan od direktora u RTB “Bor” do oktobarskih promena 2000. godine, kada je smenjen, kako se navodi u saopštenju DSS, jeste “obračun sa neistomišljenicima”. Uz to, Koštuničini saradnici navode i da je generalni direktor RTB “zaposlio penzionere, a mladima poručuje da mu je njih žao, ali da treba da nastave da uče i putuju”.
O svemu ovom pokušali smo da čujemo i mišljenje Spaskovskog, ali on u nedelju nije odgovarao na naše pozive.

NA UDARU BIVŠIH
Prilikom nedavnog gostovanja Spaskovskog u Radio-televiziji Bor, generalni direktor RTB je posebno apostrofirao ljude koji ga kritikuju, ali nije pominjao njihova imena.
- Reč je o bivšim rukovodiocima RTB, koji se okupljaju u jednoj kafanici, reckaju pljeskavice, ispijaju tanke špricere i kritikuju nas koji radimo. Srećom, oni su u manjini – kazao je Spaskovski

NAPREDNjACI IDU SAMOSTALNO
Pred izbore za novi saziv SO Bor, zakazane za 20. jun, predizborne aktivnosti su svakim danom sve žešće. SRS je prva, u subotu uveče, Opštinskoj izbornoj komisiji predala izbornu listu sa imenima 35 kandidata u lokalnom parlamentu.
U nedelju je promovisana predizborna koalicija između Romske partije, koju predvodi Srđan Šajn, i Vlaške demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik dr Predrag Balašević. Ove dve stranke moraće, ako žele da uđu u lokalni parlament, da osvoje najmanje tri odsto glasova.
A, dr Zlata Marković, poverenik SNS za Bor, kazala je u nedelju da će ta partija, najverovatnije, na predstojećim izborima nastupiti samostalno. Ona je istakla da naprednjaci, nakon objavljivanja rezultata glasanja, ne beže ni od koalicije sa DS. Što se tiče borskog ogranka DS, oni će po nezvaničnim saznanjima,učestvovati u koaliciji sa SPO i Vlaškom demokratskom strankom. Nepoznanica je da li će se ovom savezu priključiti i SDP Rasima Ljajića.

Popularity: 5% [?]

Preuzeto: Glas javnosti

Pre nedelju dana u kori bresta u blizini Niša ukazao se svetac; prošle godine se kod Lazarevca ukazala Bogorodica; odakle dolaze ovi znakovi i koja im je poruka?

Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti! Matej, 12:38

Srbi i Srbija nikad nisu bili u gorem položaju nego danas. Otimaju nam zemlju, zatiru seme, sela nam odumiru, kulturu uništavamo, veru ismevaju. Biti Srbin danas je teže nego ikad ranije. Narod, koji niko ništa ne pita, živi svoj život, sluša šta mu se priča, jede šta mu se servira, nervira se posle gledanja vesti i čitanja novina, hipnotički čeka nekakav znak, signal, valjda, da se trgne, da se seti svojih korena i predaka, da se opet uhvati u koštac sa dušmanima i opet postane gospodar svoje istorije. A znakovi?

Znakova ima, amin. Niknu iz zemlje, iz drveta, iz stenja. Obično ih ugleda neko dete, svešteno lice, neki čoban, ili neka druga prosta duša koja se nije odrodila od tradicije predaka. Pročuje se po komšiluku, pa onda oni dođu da gledaju u čudo. I da se čude. A čudo – miruje, kao da je oduvek bilo tamo.
- Čuda su svuda oko nas, ona se stalno događaju. Pitanje je koliko smo mi zaista sposobni da ih vidimo, da ih prihvatimo. A ona se događaju, pokazuju se na jasan i nepobitan način. Bog deluje stalno, na razne načine, a problem je u nama, odnosno u pitanju koliko smo mi spremni na komunikaciju s njim – kaže psiholog i narodni poslanik NS Aleksandra Janković.
Prema rečima Jankovićeve, važno je odrediti da li je neka pojava zaista čudo, ili je reč o optičkoj varki ili fenomenu druge vrste. Zato SPC i ima metod kojim se ovakve stvari „vagaju“.
- Ali nepobitno je da čuda postoje, prava, koja se nikakvom logikom ne mogu objasniti. Ona se pogotovo javljaju u vremenima besmisla, kao Božji znak čija je svrha da nas ohrabri, da nas podseti da nismo sami – zaključuje naša sagovornica.

Suze svete Petke

U prošli petak, u selu Donji Adrovac, kod Niša, proplakalo je drvo i napravilo lik svete Petke, kažu meštani. Ni oni najstariji, vele, ne pamte da se nešto slično ikad dogodilo. Svetica se pojavila na stablu usred njive, nedaleko od crkve koja nosi njeno ime. Meštanka koja je prva ugledala svetu Petku kaže da joj se najpre ukazala čudesna svetlost, a zatim i sama svetica, sa oreolom. Prema rečima meštana, voda se neprestano sliva niz deo drveta na kojem se nalazi glava svetice; Sveta Petka ne prestaje da plače.
Sada čekaju Irineja, vladiku niškog, koji će svojim očima videti fenomen i prosuditi da li je reč o optičkoj varki, igri prirode, ili pravom čudu.
A narod ko narod – nagrnuo da vidi, da oseti, da se ponada. U teškim vremenima jedino što nas održava je vera, vera u bolja, ljudskija vremena – vremena čuda.
- Za one koji imaju oči duhovnoga vida Bog je vidljiv na svakom mestu i u svakom trenu. Verujući vide Boga u cvetu, u svakoj travki, čuju ga u cvrkutu ptica, u šumu reke… A duhovno obnevidelim pokolenjima kakva su, nažalost, ova današnja, treba podsećanje, znak, treba im podsećanje na Boga. Nije ni čudo što Bog na ovaj način opominje narod da mu se vrati. Podseća ovo pomalo na početak bune protiv dahija, kad su se na nebu pojavili znaci koji su je nagovestili. Bog nas i sada opominje da je vreme da se pobunimo, da se oslobodimo besmisla i nakaznih navika s kojima živimo – komentariše protojerej LJubomir Ranković pojavu čudesa.

Lik Bogorodice

Prošle godine, sredinom avgusta, selo Rudovci kod Lazarevca postalo je poznato u celoj Srbiji. Jasen u dvorištu domaćina Miloja Novakovića pružio je utočište liku Bogorodice. Mirjana Redžepović se zagledala u deo drveta sa kojeg je skinuta kora i videla lik Majke Božje. Kora na jasenu je, svedoče meštani, odavno bila skinuta, ali lik niko nije video do velikog nevremena praćenog sevanjem munja i grmljavinom kakve se ni najstariji Rudovčani ne sećaju. Oni govore i da se jasen na kojem se pojavio lik Bogorodice nalazi na bivšem imanju popa Ranka, koji je nekada sa Karađorđem vojevao protiv Turaka.
Stevo Rikić, domaćin iz Gornjih Grbavaca kod Zvornika, usnio je pre nekog vremena čudan san, na Svetog Savu. Uoči Savindana sanjao je žensku osobu obučenu u crno; ona mu je saopštila da će, kad ujutru izađe u svoje dvorište, na staroj lipi videti lik sveca. I zaista, kad je Stevo ujutru prišao drvetu, ugledao je lik Bogorodice. Stevo je uzeo kadionicu i krenuo da kadi prirodnu fresku, ali oko nje su onda počele da sevaju varnice. Kad se varničenje završilo, na istom mestu je stajao lik svetog Save, sa krstom iznad glave.

Sveti Sava u Blacu

Lik srpskog svetitelja u panju vekovnog hrasta video je i Miodrag Vasović, predsednik crkvenog odbora u selu Vrbovac kod Blaca. Gradeći novu crkvu, Vasović i meštani krčili su teren i sekli stabla, pa i tri hrasta od po 500 godina starosti.
- Bilo je grana, svega i svačega, sve smo to morali da očistimo. Skoro sve smo bili raščistili, ostao nam je samo još jedan veliki panj, i dok su njega testerisali, događale su se neverovatne stvari. U Blacu i okolini je padala kiša, samo je iznad nas grejalo sunce. Panj je bio velik. Ispred nas su na hrastovom drvetu bile ukucane ikone svetog Mihaila i svete Bogorodice. Zaprepastili smo se kada su sve odjednom popadale, niti ih je ko dirao, niti je duvao vetar. Trećeg dana odem ja da vidim ono mesto i polijem temelje. Odjednom me je nešto nateralo da ustanem. Stajao sam tako i odjednom spazio krst od tri isečena panja. Kleknuo sam pored panja i molio se, a onda sam ugledao lik sveca svetog Save. Blistao je preda mnom – pričao je Vasović.

Bijeljina, Godovik, Grbalj, Beli Kamen, Galović

- Pre nekoliko godina se u Bijeljini na jednom stablu pojavio lik Isusa Hrista. „Čuda se Božja događaju, jer Bog nas podseća na svakom mestu da postoji“, rekao je tada episkop Vasilije, koji je ispitao pojavu. Radnici gradskog zelenila, koji su obrađivali drvo sa likom sveca, kazali su da ništa čudno nisu primetili, mada su grane bili nedugo pre toga obrađivali. Stručnjaci su odbacili svaku mogućnost falsifikata.
- Vožd srpski Karađorđe se ukazao seljanima Godovika, kod Požege, na steni kraj crkve. Lik Crnog Đorđija se najbolje vidi sa vrata crkve, a meštani su svedočili da su poslednjih godina najmanje dvaput na tom mestu videli čudnu, narandžastu svetlost.
- Meštaninu Ivici Mršulju iz Grblja ukazala se ikona Hrista u hrastovom balvanu. Lik je jedan od najautentičnijih.
- Zorici Stojičić iz Zemuna ukazao se u udubljenju bora u Sočanici lik svetog Jovana Krstitelja, i to isti lik kao na freski u manastiru Sopoćani. Bratija manastira je ovo prihvatila kao znak od Boga da je to mesto posebno zaštićeno svetim Jovanom Krstiteljem.
- U mestu Beli Kamen, kod Prokuplja, u kori stoletne bukve pojavila se prirodna ikona sa likom Hrista. Ikona je visoka oko metar, a lik ima nad glavom oreol, odoru koja se spušta do nogu, a iznad njegove ruke nazire se lik glasonoše anđela.
U dvorištu domaćina Mila Ješića, u selu Galović kod Kosjerića, na stablu topole se ukazao obris koji podseća na Isusa Hrista. Lik se, prema rečima domaćina, ukazao sam od sebe, posle velikih kiša na kraju leta.Lik srpskog svetitelja u panju vekovnog hrasta video je i Miodrag Vasović, predsednik crkvenog odbora u selu Vrbovac kod Blaca. Gradeći novu crkvu, Vasović i meštani krčili su teren i sekli stabla, pa i tri hrasta od po 500 godina starosti.
- Bilo je grana, svega i svačega, sve smo to morali da očistimo. Skoro sve smo bili raščistili, ostao nam je samo još jedan veliki panj, i dok su njega testerisali, događale su se neverovatne stvari. U Blacu i okolini je padala kiša, samo je iznad nas grejalo sunce. Panj je bio velik. Ispred nas su na hrastovom drvetu bile ukucane ikone svetog Mihaila i svete Bogorodice. Zaprepastili smo se kada su sve odjednom popadale, niti ih je ko dirao, niti je duvao vetar. Trećeg dana odem ja da vidim ono mesto i polijem temelje. Odjednom me je nešto nateralo da ustanem. Stajao sam tako i odjednom spazio krst od tri isečena panja. Kleknuo sam pored panja i molio se, a onda sam ugledao lik sveca svetog Save. Blistao je preda mnom – pričao je Vasović.

Prijedorsko prikazanje

Muslimani su na Svetog Iliju, 2. avgusta 2008, otvarali džamiju u Prijedoru. Ono što se tog dana pojavilo na nebu iznad ovog grada i dalje muči i Srbe i muslimane. Jedni su smatrali da je reč o svetom Iliji, koji se obratio Srbima jer su se odrekli Boga, a drugi da je poruku uputio muslimanima, koji su baš na njegov dan otvarali džamiju.
Svedok Marko Šiljegović sa strahom priča o onome što je video.
- Dan je bio sunčan, nigde na vidiku ni oblačka. Odjednom je počeo da duva neobično jak vetar, nebo se zacrnilo, munje su sevale i tukle po brdima. Pogledao sam u nebo i smrzao se od straha. Video sam „prikazanje“ pretećeg pogleda. – Jasno sam mogao da vidim čitav lik; takvo nešto ne može da bude igra sunca i oblaka.
Četiri dana kasnije, u crkvi Rođenja presvete Bogorodice crkvena zvona zvonila su sama od sebe.
- Nigde oko crkve nije bilo živog stvora. Bio je mrkli mrak. Zvono na crkvi može pokrenuti velika snaga i do njih čak ni ptice ne dolaze – rekao je zvonar LJubomir Rodić.

Popularity: 11% [?]

Izvor: Kurir
Bor - Pčelarstvo u Srbiji već dugo nije rentabilno, ali se u poslednje vreme, i pored svega, oseća blaga ekspanzija, rečeno je na naučnom skupu u borskom domu kulture o apiterapiji kao dokazanoj naučnoj disciplini u lečenju najopasnijih oboljenja kod ljudi.

Iako ni prirodni uslovi pčelarima u Srbiji ne idu na ruku, oni stvaraju vrhunske pčelinje proizvode. Na skupu je saopšteno da je država, verovatno i zbog nedovoljnog interesovanja za veću proizvodnju, obećala pomoć. Za sve pčelare sa više od 35 košnica izdvajaće se subvencije, za svaku košnicu pojedinačno.
- Ne valja što Srbija koristi samo pola procenta pčelinjih paša. Dakle, velike količine meda bacamo u nepovrat. To je tragično kada se zna da potrošnja meda u EU stalno raste – izjavio nam je dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

On ističe da naša zemlja ima izvanredne potencijale, prevashodno prirodne uslove, za neuporedivo veću pčelarsku proizvodnju, a samim tim i izvoz.
Dr Živadinović je podsetio da su pčelinji proizvodi lekoviti i da je zato potrebno da se svakodnevno upotrebljavaju u ljudskoj ishrani.

- Apiterapija je pre godinu dana ozvaničena i u Srbiji, a jedino preostaje da se primeni kao što to čine u Rusiji, Americi, Kubi, Rumuniji, Bugarskoj i mnogim drugim zemljama – naglasio je dr Živadinović.

Popularity: 61% [?]

Bor, 26.02.2009. IZVOR: ALO, Autor:Melanija Stoin

Otac dvoje odrasle dece, već pet godina srećno zaljubljen u Deanu, novinarku lokalnog lista „Borski problem“, Goran Kecić (41) vodi skladan život ispunjen prijateljstvima i ljubavlju. Posao u obližnjem kafiću smatra privilegijom jer, kako kaže, to je više druženje nego rad.
- Gazda mi je više prijatelj nego gazda, a mušterije poznanici i prijatelji sa kojima se, kada svrate, uvek rado ispričam – kaže Goran dočekujući nas u svom stanu u kojem živi sa majkom Jovankom i ocem Miodragom, koji nas je sačekao sa suzama u očima.
- Ćale je emotivac, sad se sklanja da ne biste videli suze. Srećan je zbog mene – objašnjava nam Goran, dok mama Jovanka ne može da skloni osmeh sa lica.
- Još ne mogu da verujem da je moj Goran to osvojio – kaže ona uzbuđeno.

Put do Goranovog stana nam je pokazao sedamnaestogodišnji Aleksandar. Uz veliko čuđenje, shvatili smo da je on Goranov sin. Ipak, iznenađenje je bilo veće kada nas je dočekala i devetnaestogodišnja ćerka Katarina.
- To su mi deca iz prvog braka, bio sam dosta mlad kad sam ih dobio – kaže Goran, uz osmeh pokazujući kako prema njima ima drugarski stav, bez insistiranja na autoritetu.
- Žive sa majkom, ali su svakog dana i kod mene – objašnjava nam on. Oni kažu da im se tata sviđa takav kakav je, ali da, ako želi da se menja, nemaju ništa protiv.
- Drago mi je što će srediti zube jer ga to najviše muči – kaže ćerka Katarina.
Goran kaže da je uz pomoć porodice, devojke i prijatelja lako došao do nagrade.
- Svi su se angažovali. Čak su prijatelji iz kafića javljali svojoj rodbini u inostranstvu da glasaju za mene, pa sam tako dobio mnogo glasova iz Norveške, Kanade, Francuske. Sin je preko interneta angažovao svoje drugare, a ćerka je bila aktivna putem SMS-a. Najveća podrška mi je bila devojka Deana – priseća se Goran.
Deana, u koju je zaljubljen već pet godina, kaže da na svom dečku ništa ne bi menjala.
- Znam koliko je njemu stalo da uradi tu promenu. Najviše mi je drago što će srediti zube jer ga to najviše muči, a nemamo mogućnost da to sami sebi priuštimo – kaže Deana.
Goran je zube lomio nekoliko puta kad je bio mali.
- Bio sam nestašan, trčao, padao i uvek su stradali zubi. Sređivao sam ih , ali kada se jednom načnu, posle stradaju sve više – objašnjava nam on.
Osim zuba i liposukcije, Goran ima želju i da rekonstruiše levi testis, koji mu je stradao zbog zauški koje je kao dečak preležao. O ovom problemu on priča slobodno, bez ikakvih kompleksa.
- Imao sam zauške kada sam išao u sedmi razred. Spustile su se i stradao je testis. Zakržljao je, sada je veličine lešnika. Mnogi su se pitali zašto sam to naveo u prijavi za transformaciju, neki su čak rekli: „Tebi će umesto: ‘Nasmej se!’ reći: ‘Skini gaće!’“ – priča nam Goran.

Grandiozna torta
Osim širokog osmeha, Goranova majka nas je dočekala sa ogromnom tortom, na kojoj je precizno bio oslikan logo „Grandiozne Alo! transformacije“.
- To je pravila komšinica od koje uvek poručujemo torte za rođendane i slavlja. Htela je da cela bude u obliku loga, ali joj se ne bi lepo uklapala zbog okrugle tacne, pa ju je napravila ovako – objašnjava nam mama Jovanka.

Popularity: 40% [?]

Vladimir Stanković suprug, otac, bloger pa i direktor  OŠ “Šura Jakšić” Krivelj, čovek koji se bori za školu u kojoj radi, i domaćin koji dobro pazi na svaki dinar naročito kada je njegovo radno mesto u pitanju

Bor-grad INFO: Kakva je situacija u kolektivu? Kakvi su rezultati i problemi s kojima se součavate,  kakvi su planovi i šta je to što vas čini  jedinstvenim kolektivom?

V. Stanković: Kada sam došao na mesto direktora, stanje u školi je bilo vrlo problematično počev od rasporeda. Sve naše kancelarije su bile raštrkane po školi a imali smo jedan telefon. Sada su kancelarije blizu jedna drugoj i lakše funkcionišemo.Imamo 5 fiksna telefona i centralu preko koje smo svi povezani.  Račun za telefon je u proseku bio 2.500 dinara. Zadnji račun iznosi više i to oko 7.500 dinara. Imamo 8 umreženih mobilnih telefona a zadnji račun iznosi 1.900 dinara, inače je u proseku oko 1.200. dinara.

U celom selu, pa i u školi  je rešen problem pasa lutalica. Imali smo čopor od preko trideset pasa u školskom dvorištu. Jeste bilo malo naporno, jer je molba otišla na preko dvadeset adresa, ali na kraju je ipak sve rešeno brzo jer je bila proglašena zaraza besnila  i to je ubrzalo celu stvar. Zahvaljujući JKP „3 Oktobar“ Bor, sve odradjeno u vrlo kratkom roku.

Inače, odnosi u kolektivu su odlični. Sve probleme zajedno rešavamo i nikada nije bilo problema. Svako može da dodje, bilo da je  radnik, učenik ili roditelj i tako sve probleme i  rešavamo. Bez čekanja. Svi u kolektivu rade punom parom i obavljaju poslove za koje i nisu plaćeni. Daju sve od sebe i rade više nego što je planirano. Takoreći svi rade minimum 200%.  Veoma je važno to što se svi medjusobno poštujemo i uvažavamo. Dakle, sasvim normalan porodičan odnos vlada i zato i imamo ovakve rezultate kakve imamo.

Naša deca izlaze na sva takmičenja, što za nas znači veliki uspeh. Posebno ako ostvare značajne rezultate a to se vrlo često dešava. Tu imamo mali problem oko odlaska na takmičenja, jer nismo u situaciji kao mnoge druge škole da lako organizujemo prevoz dece, ali i to rešavamo iako moramo da obezbedimo i dodatni prevoz i benzin  itd.

Imamo, kao matična škola, još šest škola koje su geografski daleko jedna od druge i prevoz nam ide iz tri pravca. Koliko znam takav problem nema ni jedna škola. Posebno što ta deca inače putuju 3-4 km da dodju samo do autobuske stanice. U svemu ima i nelogičnosti. Deca iz Bučja putuju preko Bora do Krivelja, i predju 40 km, a kroz Bor prodju pored 5 gradskih škola. Mi smo seoska škola koja jedina ima rast dece koja pohadjaju školu. Kad sam došao imali smo 150 dece sada ih je 220. I iz gradskih škola dobijamo učenike. Npr. ceo Brezonik je pripojen gradskim školama a deci je bliže da dolaze u Krivelj. Mi imamo tzv produzeni boravak. To obuhvata prijem dece, rad sa decom i ispraćaj do autobiske stanice.

Naš  domar opslužuje 8.000 metara kvadratnih  prostora a samo matična škola ih ima 2.550. Održava i zelene površine oko škole. Grejanje u svim školama funkcioniše bez problema jer smo dobro organizovani i za ovu sezonu smo već uštedeli oko 50 kubika ogrevnog drveta a finansijski to iznosi oko 35%. Tri škole imaju kotlove a dve imaju grejanje na drva. Pored svih tekućih poslova naš domar radi i posao vozača. Inače imamo jednog nastavnika koji radi u četiri škole, dva koji rade u tri, a ima i ih četvoro koji rade u dve škole.

Neću da preteram ako kažem da radnici u ovoj školi imaju najbolje uslove od svih radnika u drugim školama. Medjuljudski odnosi su na veoma visokom nivou. Jednostavno kao što sam rekao radimo kao jedna porodica i takav rad mora imati dobre rezultate. Veoma bitan detalj su stimulacije koje ja kao direktor, u skladu sa propisima  koristim i ne štedim kada su dobri rezultati u pitanju. Takodje i učenici uzvraćaju izuztenim rezultatima na raznim takmičenjima. Evo na primer na jednom takmičenju iz naše škole je krenulo 6 učenika od kojih je 4 otišlo dalje i predstavljali su Okrug na republičlkom takmičenju.  Svaki kabinet je maksimalno opremljen Svaki ima svoj CD uredjaj. Dobili smo i dosta donacija. Tu bih pomenuo   „Informatiku“ Beograd, „Dandi“, „Enegroprojekt“, Norvešku vladu, Udruženje „Vajfert“ Bor, „Kompjuter centar“ Bor, „Ladjević“ Bor , koji su nam izašli u susret, svako prema svojim mogućnostima.

Veliki broj klima uredjaja, koji mnogima bodu oči, su  baš u funkciji uštede, jer održavaju temperaturu čime štedimo ostale enegrente kada deca nisu u školi, i totalno opravdavaju svoju svrhu.
Škola je stvarno dobro opremljena i imam nameru da bude još bolje. Pogotovo što imamo i obdanište. To govorim zbog toga što i deca predškolskog uzrasta koriste kabinet  informatike i deca sama pripremaju svoj časopis, štampaju i uredjuju. Dobili smo mrežu daljinskog interneta. Svi računari u školi su umreženi. Imamo dva kopir aparata. Jedan je iz donacije a drugi smo sami kupili iz sredstava od rabata za knjige. Taj aparat je  iskopirao  za godinu dana 31.000 kopija. Da smo to sve kopirali u gradskim kopirnicama potrošili bi minimum 60.000 dinara. Papir za kopiranje takodje kupujemo od rabata za knjige. Od tog istog rabata i kupujemo knjige koje delimo djacima kao nagrade, jer svaki odličan učenik dobije knjigu i svaki učenik koji donese nagradu sa nekog takmičenja je tako nagradjen. Na primer učenik generacije je dobio ukupno preko 15 knjiga.

Svaki nastavnik ima kompletnu multimedijalnu podršku. Sve je pored priručnika i na diskovima.
Imamo biblioteku sa preko 7.000 naslova, čime se ne mogu pohvaliti mnoge biblioteke, ne samo školske. Svake godine obnavljamo fond knjiga. Puno nam pomaže i Narodna biblioteka iz Bora.
Internet je odavno prisutan u našoj školi. Deca prave razne prezentacije i multimedijalne časove. Imamo puno zanimljivih predavanja. Pomenuo bih Zvonka Trifunovića koji je po povratku sa Amadablama, doneo kompletnu opremu i prezentovao deci sve u vezi planinarenja itd … Moram reći  da je bilo veoma zanimljivo jer se dva sata niko nije pomerio, već  pažljivo slušao. Takodje imamo predavanja spoljnih saradnika, i to socijalnih radnika, radnika iz ministarstva unutrašnjih poslova, lekara, psihologa, defektologa.

Kad smo kod interneta  – škola ima i svoj blog. Blog je redovno ažuriran i dobro je posećen. I moram da naglasim da na postu „My favorite animals“ imamo toliko ulazaka na blog da je to neverovatno, a to je napisalo dete koje ide u treći razred.

Bor-grad INFO: Ko je Vladimir Stanković t.j. Deda?

V. Stanković: Pre  dve nedelje sam išao na seminar „Pogled iz virtuelnog sveta“ koji je održan u Beogradu. Tu  je bilo stotinak PR-ova. Na prvom predavanju sam bio prozvan i kao Deda i kao Vladimir Stanković. Kao Deda zbog bloga, a kao Vladimir Stanković, zbog škole koja je uvela daljinski internet. Onda su me ljudi gledali kao „svemirca“ meni je bilo malo neprijatno ali vrlo brzo mi je postalo mnogo drago. Stvarno sam doživeo jednu lepu stvar. I što bi rekao „Radovan“ – „Nisam očekiiiiiiiv ’o“.
Dedabor je priča za sebe i to je sve kontra ovog prepodneva. Znači mesto za opuštanje i uživanje, tj. neki moj ventil kroz koji ispuštam sve prepodnevne stresove  jer ovaj posao nije tako prost. Pratkično ne vodim jednu, nego šest škola. Znači nije jedno nego sve puta šest. Dakle našao sam svoj mir u blogovanju, i što je još lepša strana blogovanja, upoznao sam mnogo ljudi.

Bor-grad INFO: Kad smo kod blogovanja, kako ocenjujete ovogodišnji Blog-Open ?

V. Stanković: To je za mene, kao što sam rekao u jednoj radio-emisiji, najmilije dešavanje i posebnu pažnju posvećujem toj manifestaciji jer sam bio i na prvom „Openu“ koji je održan u Novom Sadu. To je nešto kao kruna godišnjeg blogovanja. Posebno zato što se sretnete sa ljudima koje nikada niste videli, a u stvari se mnogo dobro poznajete “preko tastature i ekrana“ i to mnogo bolje nego sa prvim komšijom. To su neverovatne stvari, o tome mogu da pričam trinaest dana bez prestanka i samo bih dodao Blog Open sam u jednom trenutku uporedio sa maturom, gde sretnete prijatelja posle dvadeset godina.

Bor-grad INFO: Uopšte o blogovanju?

V. Stanković: Posebna priča je ono što pored naših imena ili naslova stoji „Bor.“ Živeo sam u 5-6 velikih gradova i u inostranstvu i u Evropi i u Africi, vratio sam se u Bor i evo koliko ga volim pored mog imena Deda stoji i Bor. Tako da je pravi naziv Dedabor. Dakle Deda kao nik , a Bor kao odredište. Znači kada na Google-u otkucate Bor, vidi se koliko svi mi borski blogeri  dajemo pozitivne energije.  Do juče ljudi nisu ni znali gde je i šta je Bor, a u zadnje 3-4 godine ceo svet zna sve o Boru. I da imamo rudnike, i ljudske resurse i fontanu i sredjene ulice i da imamo kao beograd blokove i da smo razvrstani po kilometrima . Kritikovali su me , kao jednog  blogera, da dajemo i negativne slike o gradu. Da, odgovorio sam, i najnegativnija slika je dobra reklama. Ali kako pričamo o lepim tako moramo i o ružnim stvarima. U svakom slučaju, ti nazivi opstina.bor, bor-grad.info, dedabor imaju u svom imenu Bor i tačno se zna o čemu govore.Ali najbitnije je to da naše blogove danas recimo pročita 10.000 ljudi iz celog sveta, a žalosno je što ljudi još uvek ne shvataju značaj interneta kao medija. Pročitao sam jednu rečenicu koja kaže ovako. „Još uvek ljudi više gledaju TV Dnevnik i  veruju više onoj reklami pre dnevnika nego bilo kome.“ Evo na primeru naše regionalne televizije. Ona jeste regionalna ali se ne vidi po celom regionu odnosno  u svim gradovima i selima.  A mi blogeri, kada pričamo o regionu govorimo o zemljama u okruženju pa i šire, a nas čita ceo svet. Ne mogu da shvate da je jedan borski blog posećeniji i čitaniji nego cela borska televizija.

Polako se to prihvata i nadam se da će nas stvarno prihvatiti kao relevantne činioce celog društva. Treba da izadje intervju u Ilustrovanoj politici, gde sam dao primer uticaja blogova konkretno u poznatom slučaju koncerta Zdravka Čolića, konkretno otkazivanje koncerta. Nije to uticaj jednog bloga samo. Jeste nemerljiva uloga bloga opštinabor ali su se tu uključili svi ostali. Pa koliko god je bila posećenost „opštine“  toliko smo i mi ostali dali svoj doprinos. To se sve raširilo munjevito. Ljudi su se informisali i sada ne može svako tek tako da  se igra i ako je nešto transparentno ovo je toliko transparentno „da ti se vidi i broj gaća“. I sad neka razmišlja onaj koji treba da razmišlja.
Inače i ja sam, kao bloger, bio i kritikovan i osudjivan, što uopšte nije čudno jer svi prolaze kroz takav period, ali ja sam svojim stilom, sve to okrenuo na jedan drugi način. Uglavnom kroz šalu, oni to zovu „spamovanje“, kažu da sam ekstra majstor za „spamovanje“. Medjutim sve mi je drugačije kad se šalim nego da se prepirem s nekim u pisanoj formi.

Vaš reporter je proveo divno, ne baš celo pre podne u školi „Đura Jakšić“ u Krivelju. Moramo priznati da smo prijatno iznenađeni. U znak zahvalnosti  poklanjamo javnosti ovaj mali slide-show kako bi i vama dočarali o kakvom ambijentu je reč.

Popularity: 71% [?]

Ovo je najduži (trajanje 1 sat i 18 minuta) ali i najzanimljiviji deo koji obuhvata vrlo kratak period od 10. marta do 23. marta 2007. Od najzanimljivijih stvari izdvajamo: Komentari radnika RTB-a ( od: 2 min i 20 sec), Miša Brkić – list “Ekonomist” i dopisnik “Glasa Amerike” (od: 39 min i 20 sec), Verica Barać – presednik Saveta za borbu protiv korupcije (od: 1 sat, 2 min i 50 sec). Takođe su objavljene izjave svih aktera. Nisu izostali detalji sa mitinga izjave sindikalaca svih sindikata, izjave aktera na raznim gostovanjima u raznim emisijama … Jednostavno preporučujemo da umesto nekog filma pogledate ovo.

Popularity: 29% [?]

Drugi deo ove trilogije traje 23 minuta i tu ćete videti trenutak prodaje RTB-a Bor rumunskoj kompaniji “Kuprom”. (Period: 5 mart – 7 mart 2007.) Neće izostati  komentari svih aktera, analitičara, gradjana, političara, kao i nekih ministara …

Popularity: 30% [?]

Već smo napomenuli da je  aktuelnost privatizacije RTB-a Bor u vrhuncu. Očekuje se konačni rasplet događaja (treći tender). Komentari su različiti, što ste imali prilike da se sami uverite u naznačenom tekstu. Ova video dokumentarna trilogija će početi sa hrnološkim dešavanjima u trouglu: Rukovodstvo RTB Bor – Sindikati – Lokalna samouprava u periodu od juna 2006. do februara 2007. Šta se dešavalo, ko je šta rekao. Pogledajte, ima vrlo zanimljivih detalja i izjava. Sve ovo napominjemo u tom smislu da se ne ponove iste greške. Drugi tender je, kao što takođe znamo, samo bio farsa – zato i postavljamo ovu trilogiju, koju niko (ni jedan medij)  nije hteo da objavi kada su dešavanja bila u toku …

*(Ovih 30 minuta Vam neće biti dosadno, zato ne prilažemo kratak sadržaj, a koji ćemo objaviti kada objavimo deo koji traje mnogo duže).

Popularity: 28% [?]