Bor grad INFO

Bor, 27.06.2009. Autor: B.F.

Kako je Zlatibor Ilić iz Bora postao Nedžad Jusufović iz Letovice.

Privatni autoprevoznik, stopostotni invalid ( dva teška infarkta), Zlatibor Ilić, zvani Žmaca, iz Bora, podneo je dokaze za inavlidsku penziju 26.aprila 2007, a pre dva dana dobio je od beogradskog PIO dopis da obezbedi papire za plaćanje doprinosa u 2007. godini iako je sve to vreme bio na bolovanju. Da bi se ovaj „predmet“ iskomplikovao i verovatno odužio, u obrazloženju dopisa iz PIO, Ilić nije Ilić, nego je, lepo piše, Jusufović Nedžad iz Letovice koji je  svojsvremeno ( ne piše kada) podneo zajtev, ne za invalidsku, nego starosnu penziju. Ipak, „zaključak se dostavlja“ Zlatiboru Iliću.
-Ne mogu da verujem. I u borskom PIO svi su se smajeli videvši kako se ponašaju njihove kolege u prestonici.Verovao sam da ću rešenje dobiti bar za godinu dana, jer nema razloga za bilo kakvu sumnju. Lekari su mi ugradili  tri baj-pasa, samo što sam živ. Mesečno trošim 3.000 dinara za lekove, ali poslednjih meseci  nemam para ni za najosnovnije potrebe. Čekajuci invalidsku penziju isključili su mi struju i telefon. Zvao sam Beograd telefonom stotine puta i dobijao iste odgovore: ne  brinite, penzija stiže- žali se Ilić.
Ilić je gotovo dve godine čekao bilo kakav papir za penziju i sada kada  i to ima u rukama ne može da se načudi – da li to službenici iz PIO pišu njemu ili Nedžadu Jusufoviću iz Letovice za mesto za  koje, veli, nikada nije čuo, niti zna gde se nalazi.
-Kada sam zvao nadležne u PIO pre godinu rekli su da je dotična službenica na odmoru i da je predmet ustupila kloleginici. Kasnije sam opet okrenuo telefon i saznao da moje papire niko nije ni pipnuo. Štaviše, na telefonskoj centrali  su me upozorili da im više ne smetam. U novinama  sam pročitao kako čovek iz Čačka čeka rešenje četiri godine. Tužio ih je. Nisam siguran da će uspeti i zato  neću da idem po sudovima. Ne volim da se spominje ni ime službenice koja je potpisala „zaključak“. Ukoliko se više bunim, moguće je da će biti još gore – ogorčen je Ilić napominjući da je pitanje hoće li  dočekati penziju, jer ne uzima  propisanu terapiju.
U borskom PIO nemaju komentar. Oni su svu neophodnu dokumentaciju blagovremeno poslali u Beograd. Pometnja je, sumnja  Ilić, najverovatnije nastala otkako Fond samostalnih delatnosti ne funkcioniše samostalno. Ili je reč o nečemu sasvim trećem o  čemu bi možda mogla više da kaže Biljana Milošević, potpisnica  istovremeno i na istom papiru dostavljenog  „zaključka“ i Zlatiboru Iliću i Nedžadu Jusufoviću.

-Kada sam s Miloševićkom telefoonski razgovarao pre deset dana rekla mi je da je na moju adresu poslala „neke papire“ iz kojih cu videti šta treba da radim. I, eto, dobio sam, zajedno sa Jusufovićem,  „zaključak o obezbeđenju dokaza“. Za svaki slučaj poslaću im opet i ta dokumenta, mada ih oni sigurno imaju, jer im  ih je odavno prosledila njihova borska filijala.Uostalom, firmi u kojoj sam radio nikad se nisu obratili.  Moraću, izgleda,  ko zna koliko još da čekam penziju, a svaki dan mi , zbog nabavke lekova, život znači- podseca Ilić.

Popularity: 4% [?]

Bor,  13.04.2009.

U borskoj ulici, Moše Pijade br 19/25, danas oko 17 sati, policija je pronašla leš Rame Š. (70). Pretpostavlja se da je leš bio u krevetu dve godine i da sin nije prijavio očevljevu smrt kako bi primao njegovu penziju. Nezvanično saznajemo da je policija zatekla stravičan prizor, na krevetu je „ležao“ bezmalo samo skelet. Sin pokojnog Rame, nekadašnjeg radnika RTB-a, penziju je primao u sadašnjoj Marfin banci.

Kada su službenice zatražile ovlašcenje oca za podizanje penzije, tri meseca se nije pojavljivao. To je bankarima bilo sumnjivo. Na pitanje  gde mu je otac, sin je imao razne izgovore a kada je rodbina javila policiji, nesavesni sin je bio u Soko Banji. Policija istražuje  pojedinosti ovog zločina.

Popularity: 40% [?]

Bor, 06.04.2009.
Kako nezvanično saznajemo od dobro obaveštenih izvora, kontraverzni Simon Bernar, čovek koji je dobro uzdrmao borsku javnost raznim zahtevima i idejama ponovo je u igri. Javio se iz Egipta a ideja je sledeća:
Da Srbija udje fiktivno sa onih 300 M $ (sada sa 116 M$) a da Simon Bernar učestvuje sa 1,7 milijardu $. Odmah sa 500 M$, a za tri godine da ulozi još 1,2 milijarde $ za podizanje termoelektrane od 250MW i topionice PLAZMA.
Takođe saznajemo da su sa ovim zahtevom upoznati i gospoda Cvetković, Dačić, Dinkić, Škundrić i Djelić.

Očekujemo više detalja …

Popularity: 30% [?]

Bor, 04.04.2009.

Vlast na svakom nivou, mogla bi da se ugleda na Milijanu Pajić i Mirjanu Todorović iz Bora koje su, iz istinske ljubavi prema životinjama, van svake organizacije za zaštitu životinja koje od ljubavi prema psima ubiru dobar novac, odlučile da im azil naprave lično.
Dugogodišnji problem pasa lutalica, veliko je breme vlasti na svakom nivou – od republičkog do one vlasti u mesnim zajednicama. Konvencije, prava pasa, mačaka i ostalih dlakom  prekrivenih nametnutih ljubimaca štite ih, reklo bi se, ponekad više nego ljude. Nekada dobro raspoloženi mašu repom i ljubopitljivo gledaju u ruke čoveka, naročito onog koji nosi kakvu kesu ne bi li izvukao nešto za gladnu pseću utrobu. U vreme zimskih meseci znaju da nas podbrze na ulici, da reže gladni i stoga nervozni, ne bi bilo prejako reći ni krvoločni. Kidišu, napadaju, ostvaruju svoja pseća prava kao da sve više shvataju koliko su zaštićeni, čak više od belih medveda koji su ušli i u narodnu poslovicu i da im se ništa neće dogoditi čak i kada koga ujedu, makar to bilo i dete. Jedino što će se desiti jeste da će siroti ujedeni čovek moći da od Opštine traži pozamašnu sumu novca. Da li će je i dobiti i kada – neizvesno je. Pozamašnu, da nije zdravlje a katkad i život u pitanju. Ali pošto je često baš o tome reč, ne postoji odšteta koja bi mogla da nadoknadi pretrpljeni strah i zdravlje čoveku narušeno psom. I tako u krug. Zadovolje se tražnje bogataša sa Zapada koji su u životu, u materijalnom i finansijskom smislu ostvarili sve, te sada mogu da se bave psima  i bore se za njihova prava.
Milijana i Mirjana, kako kažu, na  štite i pse od ljudi i ljude od pasa. Blizu mesta gde Borani odavno znaju da se čuvaju golubovi, ove dve humane žene iznajmile su boks u kome je smešteno pet ničijih pasa. Hrane ih redovno, daju im vodu, čiste za njima, maze ih i sve troškove podnose same. Čak su ih i lečile kada je bilo potrebno. Ovo je priča o njima. Ispunile su i sve ostale standarde – psi su vakcinisani i čipovani.  Puno je negativnih iskustava sa psima – uličarima. Ovi su pripitomljeni. Kada je autor ove priče prilazio boksu ne znajući šta će tamo da zatekne, naišao je na ljubazan doček od strane pasa koji su ga, iako je novajlija u njihovom životu baš kao i oni u njegovom, posmatrali s izvesnom dozom blagonaklonosti. Divlji nagon u njima suzbile su upravo Milijana i Mirjana.
Da li je moguće da su ove dve žene organizovanije od vlasti na svakom nivou? Svaki gest potvrđuje da jesu. A psi im vraćaju ako nikako drugačije, ono bar mahanjem repom i time što ne kidišu na njih u vreme letnjih i zimskih meseci. Bar ne ovih pet.

Video prilog će biti ubrzo postavljen …

Popularity: 35% [?]

Ekskluzivno

Bor – Kako nezvanično saznajemo, rotvajler Milana Petkovića iz Bora iz ulice “D. Tucovića” , koji je pre nekoliko dana izujedao šestogodišnjeg Lazara Strainovića iz iste ulice ubijen je eutanazijom.
Opasnog psa od vlasnika je oduzela policija i smestila ga u azil Gradskog javnog preduzeća. Pas je ubrzo i humano odstranjen.
Iz veterinarske službe stigla je informacija da prema prvim nalazima rotvajler nije bio zaražen
Mali Lazar se, nakon operacije u Institutu za majku i dete u Beogradu, uspešno oporavlja i stići će u sredu kući u Bor.

Popularity: 31% [?]

Zašto su najmoćnije naučno istraživačke institucije u Srbiji  zapostavljene pred  firmama “tašna- mašna”
Bor- Očigledno je da nam nedostaje savremena strategija razvoja načnih instituta. Naučno-istraživačke i obarzobvne institucije još su  pod uticajem samoupravnog, socijalističkog sistema. Ove kuće su tek na početku tranzicije, što je paradoks. Država  mora da vidi koji joj institut treba a koji ne  treba. Na primer, samo u oblasti rudarsva je više instituta od kojih većini nedostaje akreditacija po važećim, zakonskim propspisima. Na drugoj strain,  “divlji”, neopremljeni i nedodirljivi nesmetano vršljaju na sve manjem tržištu.. Ne postoji ni Agencija za rudarstvo i geologiju koja bi bila ključna za rad projektantskih institucija. Posebno  su bitne licence kako bi se očuvale renomirane kuće. Neshvatljivo je da  i firme “tašna- mašna” rade pod istim uslovima kao i  najsavremeniji instituti sa opremom, kapitalom, ljudskim resursima. Takve, sumnjive firme niko ne proverava, a o mogućoj korupciji  da se i ne govori- ističe  dr Mile Bugarin, zamenik direktora borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) i ( nezvanični) kandidat Vlade Srbije za predsednika Odbora RTB Bor, ali i jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za geologiju i ležišta zlata.
Naš sagovornik smatra  da je previše  lutanja  i u nelojalnoj konkurenciji između državnih rudarskih  instituta i fakulteta. Profesori sa fakulteta već godinama su raspoređeni po upravnim odborima u moćnim rudarskim kompanijama  i na taj način “namiču” sebi poslove. Dolazi se do pitanja postoji li i u toj “raboti” sukob interesa?
Štaviše, zaposleni na fakultetima dobijaju i projekte kod Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja i, sem redovne plate, Ministarstvo im omogućuje još jednu lepu zaradu. Zato država , veruje dr Bugarin,  mora da reaguje i spreči svaki eventualni “lov u mitnom”.
Borski Institut za bakar do 2001. godine bio je u sastavu RTB , nakon toga dolazi postupak restruktuiranja, a krajem 2007. prelazi se u državno vlasništvo. Zahvaljujući socijalnom programu, od 500 svelo se na oko 200 zaposlenih, ali je  ostalo još prostora za odlazak 80 prekobrojnih, uglavnom sa srednjom stručnom spremom. Šta učiniti da se krene  ka boljoj organizaciji?
- Država treba  najhitnije da obezbedi socijalni program za prekobrojne radnike i da se usklade  odnosi sa RTB. U rudnicima bakra je previše probelama koje naši stručnjaci mogu efikasno da reše. Primerice, možemo značajno da doprinesemo uštedama i smanjenju gubitaka u tehnološkom procesu prerade rude.  U flotacijama je, poslednja četiri meseca, došlo do milionskih dolarskih gubitaka. To možemo da  “reguulišemo” u zajedničkom interesu. Nažalost, na tom putu isprečio se  sadašnji generalni direktor – ne krije nezadovoljstvo Mile Bugarin podsećajući da je borski Institut, poslednje dve godine, u veoma moćne softvere za projektovanje rudnika metala i nemetala i ugljeva uložio 120 miliona dinara. Uložene su i velike pare u  opremu za hemiju, geomehaniku, rafinaciju plemenitih metala i tehnologiju pripreme mineralnih sisrovina. Zato  naš sabesednik ( poučen isksutvom) pouzdano tvrdi da  borski Institut ne zaostaje  za  srodnim institutima u Japanu, Nemačkoj, Austriji, Finskoj, Francuskoj…

B.P.

Upravljao i rudnikom zlata

Dr Mile Bugarin ima zvanje višeg naučnog saradnika, završio je Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, magistrirao na istom fakultetu istraživanje ležišta mineralnih sirovina   (prosečna ocean 9,12), a 1994. godine, takođe na ovom fakultetu, odbranio je  doktorsku disertaciju  sa temom  “Geneza ležišta zlata”. U  borskom Institutu radi 25 godina, gde se sve vreme bavio naučno-istraživačkim radom. Od 1995. do 1998.  bio je upravnik Rudnika zlata “Blagojev kamen”. Godine 1999.  bio je prvi stručnjak za projekat izgradnje Topionice i rafinacije bakra u Iraku. Bio je i četiri godine  docent  na Tehničkom fakultetu u Boru. Autor je više naučnih knjiga i inovacija. Govori ruski i engleski. Stranački je neopredeljen. Dr Bugarin je po nacionalnosti Srbin i rođen je  1962.godine.

Popularity: 47% [?]

Bor, 03.03.2009.

Sa zgrade Doma kulture u Boru, pre skoro dve godine, pao je veliki betonski blok, a upravo u prvom kadru OVOG VIDEO MATERIJALA se vidi da nedostaje. Srećom, nije bilo povredjenih, verovatno zbog mesta iznad koga je bio. Gradjevinska inspekcija je tada reagovala, a od reakcija, sećamo se samo postavljenih žutih traka koje su vrlo brzo nestale i više nisu upozoravale na opasnost. Ostaje pitanje šta će se, ne daj Bože, desiti ako neki od oštećenih betonskih blokova padne. Ovi oštećeni blokovi su  baš iznad mesta gde ljudi svakodnevno prolaze. Posebno iznad ulaza u Narodnu biblioteku Bor.

Inače dosta oštećenih fasada zgrada u Boru je velika opasnost za prolaznike. U prilogu koji je prošle godine uradila ekipa TV Sezam, baš kad je veliki deo fasade pao sa zgrade u ulici Trg oslobodjenja broj 8,  čuli smo da su u gradjevinskoj inspekciji rekli, da su za oštećene fasade nadležni kućni saveti. E ko je ovde nadležan i da li je to uopšte i važno kada opasnost vreba …

Popularity: 36% [?]