Bor grad INFO

Danas je Vaskrs, najradosniji Hrišćanski praznik. Hrišćani slave ovaj dan kao uspomenu na Hristovo Vaskrsenje, koga su nevernici mučili i razapeli na Veliki Petak. Prihvativši sve grehe ovozemaljske na sebe, posle dugog mučenja Isus ispusti svoju dušu u 6 sati popodne, na Veliki Petak, kada se sunce pomrači i zemlja zatrese. Njegovo telo sa krsta je skinuo jedan od njegovih učenika Jovan Bogoslov, i položio ga u pećinu.

Iako su stražari čuvali grob Isusa Hrista, kako njegovi učenici ne bi ukrali telo i proglasili da je Vaskrsao, trećeg dana po raspeću, Isus Vaskrse, baš kao što je govorio, i ode svome ocu u carstvo nebesko. Žene su ofarbana i ukrašena jaja, koja su ponele, bacile pred stražare u nadi da će skrenuti pažnju čuvra i lakše doći  do tela Isusovog , ali Isus je već Vaskrsao, a kamen koji je Tiron zatvorio pećinu bio je pomeren. Hristov grob je bio već prazan.

Običaji obeležavanja ovog najradosnijeg Hrišćanskog praznika su različiti u Svetu ali najsvečaniji čin velikog praznika je farbnje vaskršnjih jaja u crvenu boju koja  simbolično predstavljaju krv Hristovu prolivenu na Golgoti i njegovo nevino stradanje.

Danas Uaskrs slave svi Hrišćani. Neka vam Bog podari zdravlja, sreće i veselja uz tradicionalni vaskršnji pozdrav Hristos Vaskrese – Vaistinu Vaskrese.

Redakcija Bor-grad INFO

Popularity: 13% [?]

Sveti Ilija rođen je 816. godina prije nove ere u mjestu Tesvit,iz plemena Aronova,zbog čega se još zove i Tesvićanin.Kada se Ilija rodio,njegov otac Savah vidio je oko sina anđele Božje kako ognjem povijaju njegovo dijete i daju mu plamen da jede.
U našem narodu Sveti Ilija je veoma poštovan.

U narodu se vjeruje da Sveti Ilija upravlja munjama i gromovima pa ga zovu i Gromovnik,pošto su Srbi primajući hrisćanstvo njemu dali karakteristike staroslovenskog Boga groma Peruna.Tako Sveti Ilija,kao Perun nebom putuje u kočijama iz kojih izbijaju munje.Kada zagrmi,narod kaže da se to Sveti Ilija “vozi kočijama”,te da neposlušne kaznjava sušom,gradom i munjama.Narod kaže da je on brat Ognjene Marije i Svetog Pantelije,dok pravoslavni narod na Kosmetu smatra i da je brat Blage Marije.Na dan kada se slavi Ilindan ne radi se ništa u polju jer se vjeruje da bi rad mogao da navuce gnjev svetitelja.Kod nas postoji i vjerovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svježije noći,te otuda i stara izreka “Od Svetoga Ilije,sunce sve milije”.

Popularity: 5% [?]

Aрханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26 марта по старом календару). Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.
Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.
Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.
Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: “Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!” Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.
Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.
Тропар (глас 4):
Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.

Popularity: 4% [?]

Bor, 12.07.2009. Preuzeto: SPC

Tropar, glas 4.
Apostola Prvoprestolnici, i Vaseljene Učitelji, Vladiku svih molite: da daruje mir Vaseljeni, i dušama našim veliku milost.

Sveti apostol Petar - Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, izgrada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: “Ti su Hristos, Sin Boga živoga” (Mt 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, Petar ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici.Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosnona smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako,pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne (v. 16. januar).

Sveti apostol Pavle – Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Čudesno obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom istradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: “Ne živim ja nego Hristos živi u meni”, tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Popularity: 4% [?]

Bor, 28.06.2009. Izvor: Wikipedia

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana ,pored svetog Amosa, od početka XX veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

O poreklu naziva

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvećenim svetom Vitu. Po trećoj interpretaciji, i moguće najverovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posvećen je sv. Vidu, a sam kult sv. Vida je bio vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima. Na to upućuje istovetnost u datumu (28. jun je 15. jun po starom kalendaru) i odsustvo kulta ovog ranohrišćanskog svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu. I danas po katoličkom Jadranskom primorju postoji obilje toponima i hramova koji nose ime sv. Vida, a sv. Vid je i zaštitnik grada Rijeke koja Vidovdan (15. jun) obeležava kao dan grada (potrebno je skrenuti pažnju da zvaničan datum Vidovdana nije 28. jun, već 15. jun, samo što taj 15. jun zbog razlike u kalendaru pada na 28. gregorijanski jun, kao što i Srpska Nova Godina čiji je zvaničan datum 1. januar pada na 14. januar, jer se SPC pridržava julijanskog, a ne gregorijanskog kalendara).

Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar dveju vojski na Kosovu polju je trebao da se desi na dan kada treba da se vidi ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.

Događaji

* 1389, Bitka na Kosovu, sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata,
* 1914, atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je pokrenulo Prvi svetski rat,
* 1919, potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
* 1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
* 1948, na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka,
* 1989, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, govorom Slobodana Miloševića na Gazimestanu,
* 1990, usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
* 2000, U Velikom Ropotovu organizovane prve Vidovdanske igre.
* 2001, Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu,
* 2006, Crna Gora primljena u Ujedinjene nacije kao 192 zemlja članica.

Popularity: 6% [?]

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја
Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Popularity: 44% [?]

Za pravoslavne vernike koji poštuju julijanski kalendar počeo veliki, časni post, koji traje do Uskrsa.
Za pravoslavne vernike, počeo je veliki uskršnji post, koji će trajati do Uskrsa, koji ove godine pada 19 aprila.
Pravoslavci Uskrs praznuju uvek u prvu nedelju posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice.
Post u hrišćanstvu nije samo odricanje od mrsne hrane, već i od zlih misli i dela.
To je vreme molitvi, milosrđa i praštanja, uči srpska pravoslavna crkva.
Najveći hrišćanski praznik Uskrs ove godine pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave 19. aprila.

Popularity: 32% [?]

Praznik Bogojavljanja je jedan od najvećih Hrišćanskih praznika, praznik krštenja Gospoda Isusa Hrista na reci Jordan od strane Jovana Krstitelja.
Praznik se zove Bogojavljanje jer su se tada pojavila Sveta Trojica, Bog Otac glasom sa neba  „Ovo je sin moj ljubljeni“ , Bog Sin koji se krstio u reci Jordan, a Duh Sveti se pojavio u vidu goluba koji je lebdeo nad vodom.
Svake godine na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima osvecuje Bogojavljanska voda. U hramu Sv. Ðorda u Boru ce se služiti sveta Liturgija u 8 sati.

Popularity: 27% [?]