Da li je Dragan Varagić stručnjak i ekspert e-biznisa, e-marketinga, online PR konsultant, isključivo i uvek u toj oblasti ili ima i drugih interesovanja i aktivnosti?
- Profesionalna interesovanja su mi dodatno u vezi sa klasičnim menadžmentom, marketingom i PR-om, odnosno, veoma sam fokusiran u poslednjih 12 godina. Do tada sam radio mnoge druge stvari koje su mi i dale širinu u prepoznavanju problema u aktuelnim poslovima. Ako hoćete da budete stvarno uspešni u poslu, morate se fokusirati.
Postoji li razlika između iskustava u druženju sa velikim brojem ljudi sa kojim vi kontaktirate pre i posle offline druženja, tačnije, pošto nekoga koga znate mesecima u online komunikaciji upoznate i počnete saradnju ili čak druženje?
- Svi oni koji doživljavaju različito online i offline druženje imaju problem, obzirom da ako hoćete da imate kvalitetne veze sa osobama (bez obzira na način komunikacije), morate se ponašati (komunicirati) na isti način prema svima – iskreno. Poznato je da ne-mali broj osoba koristi Internet da bi stvorili identitet neke osobe za koju bi voleli da su oni, a to nisu stvarno. Takve osobe se odmah prepoznaju kada ih upoznate u klasičnom svetu.
Ima li Srbija čega da se stidi u poređenju sa okruženjem, posmatrano kroz prizmu upotrebe i zastupljenosti interneta i modernih tehnologija.
- Veliki broj pojedinaca koji su daleko napredovali u korišćenju Interneta ne mogu da “sačekaju ostale” da se masovnije/ozbiljnije priključe “Internet histeriji”, pa nije čudo što u ovim krajevima mnogi misle da bi mi trebali da se stidimo što nismo “dalje dogurali”. Činjenica je da ozbiljniju upotrebu Interneta u nekoj sredini čini prosek korišćenja različitih ciljnih grupa koje moraju da dođu do neke prelomne tačke, a kako su ovdašnje države suviše male, kod nas razvoj Interneta jednostavno ne može još da bude na tom nivou kao što je u razvijenijim zemljama. Prelomna tačka u korišćenju Interneta u poslovne svrhe jeste mogućnost da od Interneta ozbiljnije zarađuju stotine (ili hiljade) firmi, a ne desetak kako je kod nas za sada slučaj. Što više osoba lepo živi od Interneta, primena Interneta se brže razvija (jer neko ima poslovni interes za to).
Može li veliki broj mladih stručnjaka od web dizajnera, menadžera prodaje i plasmena roba i usluga pa do PR exerata pomoći u veoma teškoj ekonomskoj situaciji u Srbiji i kako?
- Ne mislim da u ovoj državi ima veliki broj stručnjaka bilo kog profila, ali bi veoma pomoglo ovdašnjoj situaciji kada bi se različite osoba dodatno edukovale da nauče svoj posao da rade bolje, efikasnije i sa više svesti o tome gde se taj posao nalazi sa aspekta potreba/ciljeva kompanija u kojima rade. Srbiji najviše nedostaje dodatna edukacija za osobe koje su već u poslu, jer se mnogi “ne mešaju u svoj posao”. Sa druge strane, mnogi nezaposleni bi mogli sa dodatnom edukacijom da se samo-zaposle na Internetu (ovdašnja tržišta rada već imaju obuku ovog tipa za nezaposlene).
Postoje grupacije, udruženja pa čak i registrovane grupe građana, koje deluju na internetu. Imaju li takve aktivnosti budućnost obzirom da se veći broj njih nikada uživo ne upoznaju.
- Naravno da svaki vid aktivnizma ima budućnost ako su članovi aktivnističke grupe posvećeni ostvarivanju svojih ciljeva. Ako postoji potreba, ovakvi aktivnisti koji se poznaju preko Interneta, sigurno će naći modus i da se druže van Interneta – Znam za takve slučajeve u Srbiji.
Imaju li društvene mreže poput FB-a i ostle uopšte budućnost.
- Budućnost društvenih mreža je u specijalizaciji. Počeće da se sve više pojavljuju specijalizovane društvene mreže za različite oblasti, gde će zainteresovani moći mnogo bolje i više angažovati oko profilisanih tema i srodnih interesovanja korisnika. Primer ovakve društvene mreže kod nas je www.KlubPutnika.com .
Puno je primera gde su online mediji i blogeri utucali na mnoge političke ali i ekonomske poteze vlasti na lokalnom nivou. Može li se reći da je online zajednica zauzela svoje mesto u političkim kretanjima i da li se jednog dana može očekivati oragizacija i primena online izbora, barem delimično što bi svakako u mnogome ekonomske izdatke i ljudske resurse u organizaciji svelo na minimum.
- Uticaj online zajednice na politiku postoji u nekom obliku, i taj uticaj će vremenom da raste. To se kod nas neće u značajnijoj meri desiti za naredne izbore (2012.), ali za sledeći ciklus (2016.) hoće. Organizacija online izbora zavisi od političke volje, a ne od nekih drugih činilaca, i videćemo da li će u narednim godinama neko imati politički interes da to pokrene.
Koliko borskih blogera poznajete i šta mislite o alternativnim pravcima razvoja opštine koja u neposrednoj blizini ima predivne predele pogodne za zimski, letnji, lovni ali i sportski turizam. Planine, nekoliko predivnihh pećina, jezero, izuzetno razvijenu floru i faunu koje je odolela velikm zagađenjima i rudniku koji svakodnevno izbacuje gomilu kanceroidnih materija i drugih otrova.
- Sigurno poznajem preko 10 borskih blogera (možda i preko 20), i slažem se sa generalnim mišljenjem u Srbiji da je to najinteresantnija zajednica blogera kod nas.
Bio sam 2008. g. na BogOpen skupu u Boru i lično sam se uverio u mogućnosti koje borski kraj ima za privredni razvoj. Moje generalno mišljenje za delove Srbije koji nisu Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, pa tako i za borski kraj jeste da bi bilo dobro fokusirati se na pojedince/firme koji žele da rade, i imaju konkretne poslove koji već rade, a ne da se fokusira na priče tipa “kako je ovde teško”, “mi smo provincija, bolje da idemo za Beograd”, “ovde nikada neće biti bolje”. Moj stav je – “čaša je polupuna, ili poluprazna – pitanje je samo percepcije posmatranja”.
Mislite li da se blogerska zajednica može i treba ozbiljnije organizovati jer se blogeri iz bivše SFRJ druže i komuniciraju a neretko i sarađuju, i postoji li tu neka skrivena poruka koju treba ozbiljnije shvatiti.
- Blogerska zajednica sigurno može da se ozbiljnije organizuje, ali se postavlja pitanje zašto. Po mom mišlju, mnogo je važnije da se premoste problemi koji razdvajaju različite izolovane blog zajednice, odnosno da se nađu načini kako da što veći broj raznorodnih blogera iz ovih krajeva saznaju i prate jedni-druge.
Dragan Varagić je nedavno postao otac. Prvi utisci obzirom da ste svoju radost podelili sa stotinama hiljada fanova i prijatelja i na FB ali i na Twitter-u.
- Bilo je interesantno videti stotine lepih reakcija, ali sam kasnije imao mali problem što su mi pojednci rekli – “znaš, čestitao sam ti preko Facebook-a”, ali stvarno nisam mogao da otpratim ko je sve čestitao, a ko ne. Prija činjenica da su mnogi obratili pažnju na informaciju o rođenju moje ćerke. Čak sam dobio i značajnije veći broj pratilaca tih dana, u odnosu na prosečan porast broja online prijatelja.
Čitate li Bor-grad INFO i www.krajina.rs … vaše preporuke i ocena?
- Pratim onoliko koliko me zainteresuje neki tekst koji vidim preko društvenih medija. Razvoj bilo kojeg online medija ima iste osnove – potrebno je pružiti odgovarajuće sadržaje ciljnoj grupi kojoj se online medijum obraća, potrebno je pronaći zainteresovane sponzore koji su zainteresovani za datu ciljnu grupu, i potrebno je potrošiti puno vremena i truda dok ti isti potencijalni sponzori i uplate neke pare na račun firme, i to redovno.
Popularity: 12% [?]
