Bor grad INFO

Projekat Udruženja Arhaik iz Bora
Autor: J. B. K. / Danas

Bor – Među opštinama u kojima se realizuje projekat „Očuvanje srpske tradicije’’ je i borska u kojoj je za ovaj projekat zaduženo Udruženje Arhaik, koje je inače član srpske Etnomreže.

U Arhaiku se od jula radi tradicionalni srpski peškir, ranije korišćen pri mnogim obredima, kao i na venčanjima i krštenjima. Očuvanje srpske tradicije i kroz ove vezene peškire glavni je cilj projekta, a gotovi peškiri biće poklonjeni Ministarstvu spoljnih poslova i služiti kao originalan poklon pri poseti stranih delegacija. Tradicionalni srpski peškiri na ovaj će način produžiti trajanje, a srpska tradicija biti poznata i van granica zemlje.

Na realizaciji projekta „Očuvanje srpske tradicije’’ u narednih pet meseci u Udruženju Arhaik pet žena sa evidencije nezaposlenih radiće vez na tradicionalnim srpskim peškirima.

Popularity: 3% [?]

Autor: Jovanka Ganić

Bor, 1. septembar 2009. godine je početak nove školske godine za sve đake osnovnih i srednjih škola.
Đacima prvacima srećan početak školske godine poželeli su i čelnici Opštine Bor prigodnim poklonom- prslucima koji su deo programa zaštite dece u saobraćaju.
Kako su izjavili u Policijskoj upravi, biće pojačana kontrola u saobraćaju u samom gradu u blizini osnovnih škola tokom prve dve nedelje septembra. Ova akcija se odvija nekoliko godina unazad i pokazala se veoma uspešnom.

Popularity: 2% [?]

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU VEĆA SAVEZA SAMOSTALNOG SINDIKATA OPŠTINE BOR
Autor: Jovanaka Ganić

U Boru 28. avgusta 2009. godine u sali Doma kulture, predstavnici VSSS Opštine Bor su održali konferenciju za novinare povodom odluke o likvidaciji tri javne ustanove i preduzeća na sednici Skupštine opštine održanoj 27. avgusta 2009. godine.
Predstavnici Sindikata izražavaju oštar protest povodom ovakvog čina opštinskih vlasti i najavljuju primenu zakonskih mera protiv kako sami izjavljuju „sramnog čina“ lokalnih vlasti a ukoliko se ništa ne postigne pravnim sredstvima najavljuju i proteste.
Očekuju i posetu Ministra Rasima Ljajića i pomoć radi zaštite interesa radnih ljudi.
Za 1. septembar 2009. godine najavljen je protest bivših radnika „Borprevoza“ a očekuje se i učešće i radnika ŠRIF-a, Centra za kulturu i Sportskog centra.

Edit by Borsky  (napisala AnaJ u komentaru) koji je prebačen u tekst.

Ovaj protest 1. septembra nema veze sa Opštinskim većem Samostalnih sindikata, jer takvu odluku mogu da donesu samo članovi Veća većinom glasova, a Veće se, zbog brzine kojom je sve urađeno oko likvidacija i gašenja, nije sastalo.
U toku naredne nedelje očekuje se sednica Veća, a onda i konkretne odluke.
Ne znam ko organizuje i najavljuje ovaj protest, ali znam da to nije u organizaciji Samostalnog sindikata.
Čisto da ne bude zabune.

Popularity: 5% [?]

Autor: Nena

Zdravstveni centar u Boru je preko Ministarstva zdravlja a u saradnji sa evropskom unijom dobio dva nova vozila i jedan aparat za laparaskopiju.
Vrednost laparaskopa sa svim pratećim instrumentima koje je dobilo hirurško odeljenje borske bolnice iznosi 3,5 miliona dinara.
Do 1998 godine  sve operacije vezane za žuč i žučnu kesu vršile su se na klasičan način, dok se od pre par godina postupak promenio. Laparaskopskim metodom  se operiše u proseku 70 odsto godišnje  ljudi, dok se ostalih trideset podvrgava klasičnom metodu.

Laparaskop najnovije generacije u mnogo će pomoći doktorima da sa još većom preciznošću kao i malim skoro neprimetnim rezovima obave operaciju, dok će pacijente osloboditi samog straha od dugog čekanja na operaciju, baspotrebnog ležanja u bolnici. Ono što je najbitnije je da posle ovakve operacije, pacijent  već sutradan smože otiči svojoj  kući. Posle hiruške intervencije nema straha od infekcija, kao i potrebe za dugotrajnim ispijanjem antibijotika.

Borska bolnica od 2004 godine  pa do sada, dobila je 8 najnovih vozila sa kompletno opremljenim medicinskom opremom. Poslednja dva vozila koja su iz donacije stigla u Bor, marke citroen damper, vrhunski su opremljena, izmedju ostalog i za reanimaciju na licu mesta kao i sam porodjaj u vozilu koji se u proseku dogodi do 3 puta godišnje.
Vrednost donacije iznosi  7 miliona dinara, i trenutno vozni park zadovoljava potrebe borske bolnice.

Popularity: 2% [?]

Autor:  Nena

Udruženje „Weifert“  već  tradiocionalno pred početak školske godine, deci članova udruženja priprama pomoć u vidu školskog pribora, djačkih torbi kao i majica za djake prvake. Podela školskog pribora je u toku,  i trajaće do 05. Septemra do kada će roditelji moći da dodju i preuzmu sve üto je neophodno za svoju decu.
Udruženje postoji već nekoliko godina a njegovo delovanje usmereno je ka pomoći svima kojime je pomoć potrebna. Šestomesečna člananrina iznosi 400 dinara, a pomoć koja neprestano stiže iz inostranstva je od neprocenljive vrednosti.
Već u nekom narednom periodu očekuju se zimske jakne, obuća i odeća koja će u mnogome olakšati već  poprilično  opterećeni budzet nasih sugrađana.
Samohrane majke, mnogočlane porodice kao i oni koji ni sa dve plate ne uspevaju ni da se prehrane ostvaruju dodatna prava.  Medju donatorima ima i onih koji žive na našem području, ali najveća pomoć  ipak pristiže od ljudi iz dijaspore, kako naših tako i onih koji možda čak i ne znaju gde je Srbija ali znaju da su deca ista ma gde živela i da ljudska humanost ne poznaje granice.
Predsednik udruženja gospođa Jasmin Huber, apeluje na sve ljude dobre volje i one koji su u mogućnosti da se priključe akciji i pomognu shodno svojim mogućnostima,  jer ono što je nekome malo,  drugima možda  predstavlja čitavo bogatstvo.

Popularity: 2% [?]

KNJAŽEVAC LEŽI NA KATAKOMBAMA KOJE JOŠ NIKO NIJE ISTRAŽIO
Izvor: Glas javnosti

Podzemne hodnike od cigala sagradile su Osmanlije zbog lične bezbednosti, jer je tadašnji Gurgusovac bio na raskrsnici puteva ka Vidinskom pašaluku i Sofiji

KNJAŽEVAC – Knjaževac, čiji je stari naziv Gurgusovac, uskoro bi mogao da postane zanimljiva destinacija na turističkoj mapi Srbije. Naime, Mala Venecija, kako još nazivaju ovu varoš u Timočkoj krajini, leži na katakombama iz vremena Turaka. Na tragu ovog otkrića još 1962. godine bio je meštanin Mile Anđelković, koji je ušao oko 25 metara u podzemne lagume i odustao od daljeg istraživanja. Za tu priču zainteresovalo se sadašnje opštinsko rukovodstvo, turistička organizacija i Zavičajni muzej, koji žele da istraže te katakombe. Saša Ignjatović, direktor Turističke organizacije u Knjaževcu kaže da ne postoji nikakav pisani trag o tim katakombama.

Zaustavila ga rešetkasta kapija

Mile Anđelković, nekadašnji rudarski tehničar, koji je prvi ušao u gurgusovačke katakombe, tvrdi da je odustao kada je posle 25 metara naišao na rešetkastu kapiju i tri hodnika koja su se račvala ka donjoj čaršiji, Gurgusovačkoj kuli i Baranici.
Bila je tu rupa u koju su se zavlačila deca i krila. Za rupu sam čuo od svog kuma. Mladost i entuzijazam povukli su me da kopam i vidim o čemu je reč. Po što sam naišao na tu rešetkastu kapiju, odustao sam od daljeg istraživanja – kaže starina Mile, koji je posle više od 40 godina ponovo došao na ulaz u katakombe – kaže Anđelković.

- Ne zna se ni koliko su dugačke, niti u kom pravcu se tačno prostiru. Ono što je otkopao čika Mile je zagonetka koju želimo da razrešimo. Pokušavamo da nađemo nabolji mogući način da ih istražimo. Najverovatnije će na tome raditi speleolozi i Žandarmerija – kaže Ignjatović.
Kroz otvor katakombi, koji je godinama unazad zarastao u travu i delimično ponovo zatrpan zemljom, vidi se hodnik i svod koji su ozidani ciglama.
- Pretpostavka je da su Turci ove hodnike sazidali zbog lične bezbednosti. Ovo je bila veoma važna raskrsnica puteva ka Vidinskom pašaluku i Sofiji. Krajem 18. veka Gurgusovac je imao 120 srpskih kuća uz Timok i 46 turskih. Sa utvrđenja, na kome je kasnije podignuta gurgusovačka kula ili srpska bastilja, Turci su nadgledali srpski deo varoši. Jedan krak katakombi upravo vodi ka tom utvrđenju-kaže Ignjatović.
Knjaževčani ne znaju šta bi sve mogli da nađu u katakombama, ali veruju da pod zemljom leže kosti i lobanje predaka koje su Turci pobili u to vreme. U blizini ulaza u lagume raste brest star više od 500 godina, na koji su Turci vešali Srbe pobunjenike.
- Brest se nalazio na dominantnom mestu. Drvo se videlo sa svih strana, pa su Turci Srbe vešali baš na njemu da bi zastrašili ostali narod. I danas se u Knjaževcu kaže“nemoj da te vodimo kod bresta“ – priča Ignjatović.
Na nekada jakom turskom utvrđenju koje je imalo 100 kula i dva topa, Aleksandar Karađorđević sagradio je kazamat, čuvenu Gurgusovačku kulu u kojoj su od 1844. godine mučena 42 srpska prvaka koja su bila naklonjena dinastiji Obrenović. Tu je robijao i Jovan Mićić, starešina Užičke nahije za vreme Obrenovića. Tu je i umro 1844. godine i bio prva žrtva Gurgusovačke kule. Kada se 1859. godine Miloš Obrenović vratio na vlast naredio je da se oslobode svi zatvorenici, a kula zapali. U znak zahvalnosti varoš je promenila ime u Knjaževac.
Knjaževčani žele da otkopaju katakombe i rekonstruišu Gurgusovačku kulu, jer je kako kažu to pečat jednog vremena i istorije ove varoši. Nekadašnji kazamat Srba u viziji današnje vlasti mogao bi da bude mesto važnih kulturnih dešavanja i prava turistička atrakcija.

Popularity: 6% [?]

Konferencija za novinare LDP Bor 28.08.2009

Nakon nešto više od godinu dana upozoravanja na brojnim konferencijama za štampu Liberalno-demokratske partije, polako se raspliće teška situacija u kojoj se našao javni sektor u Boru. Arčenje budžetskih para, zapošljavanje isključivo po partijskoj liniji, nepotrebno gomilanje zaposlenih mimo sistematizacije i stvarnih potreba, nestručni i nesposobni direktori – poslušnici koji nisu dorasli poverenom zadatku – uzroci su opšteg propadanja svih vitalnih funkcija u našem gradu i juče su uzeli svoj prvi danak.
“Danas ispaštaju oni koji su najmanje krivi – zaposleni u ovom javnom preduzeću i javnim ustanovama, a samim tim i svi građani Opštine Bor, koji polako ostaju bez svojih osnovnih gradskih atributa – prvo autobuske stanice, a danas i medijske kuće, televizije i radija koji spada u najstarije radio-stanice u Srbiji, sa jednom od najbogatijih fonoteka, te jedne od ustanova kulture i Sportskog centra” – rekao je Zoran Stanković, član Glavnog odbora LDP-a.
Na Sednici Skupštine Opštine Bor danas je likvidirano Javno preduzeće Štampa, radio i film, a ugašene su javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu. Oko 250 radnika naći će se uskoro na Zavodu za zapošljavanje, bez otpremnina, bez sredstava za život i bez jasnih naznaka kako će gašenje, odnosno, likvidacija biti sprovedeni i da li će iko od njih i kada, po kom kriterijumu, dobiti priliku da se vrati na posao.
Pitamo se, s pravom zabrinuti – koje je preduzeće sledeće? Toplana ili 3. oktobar? Da li i njihovi radnici moraju da strepe da će i njih zadesiti ista sudbina?
Politička odluka je doneta, to se  znalo i pre same sednice, ali su građani Bora, umesto jasnih obrazloženja ovakvog poteza i planova mogli da čuju samo međusobne optužbe prethodne i sadašnje vlasti – ko je kriv za sadašnju situaciju.
Opštinski odbor Liberalno-demokratske partije smatra da su krivi i jedni i drugi. Ljudi koji su birani da brinu o gradu i građanima, brinuli su samo o svojim ličnim i partijskim interesima. Na svojim konferencijama za štampu smo bezbroj puta ukazali na sve to, podnosili dokaze, dokumentaciju, upozoravali, apelovali na zdrav razum.
Danas je oko 250 radnika ostalo bez posla. Ako se otpuštanja u Boru nastave ovim tempom, pitanje je ko će raditi, ko će plaćati komunalije, ko će plaćati porez, od čega će ljudi živeti, bez obzira na to kako su se zaposlili i u čiju su partiju morali da se učlane da bi se zaposlili.
U međusobnom optuživanju, niko se nije usudio da pomene ime čoveka koji je u poslednjih godinu dana najviše doprineo urušavanju ovih ustanova i preduzeća – i moralnom i finansijskom. U svim preduzećima koja su danas bila na tapetu, glavnu reč je vodio Saša Mirković.
Da li je taj čovek, uz pomoć političara koje ko zna na koje sve načine drži u šaci, rešio da uništi sve što u ovom gradu postoji  i uđe u istoriju ovog kraja kao “Neron iz Bora”?

U Boru, 28. 08. 2009. godine

Popularity: 4% [?]

Lj. TRIFUNOVIĆ, 27.08.2009 / Večernje novosti

BOR – Najave, koje su prethodnih dana stizale iz SO Bor, u četvrtak su dobile i epilog na sednici lokalnog parlamenta. Glasovima odbornika SRS, DSS, Vlaške demokratske stranke Srbije i Pokreta “Živim za Krajinu”, koji predvodi Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, od četvrtka ne postoje javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu i JP “Štampa, radio i film”, u čijem sastavu posluju radio i televizija.
Branislav Rankić (SRS), predsednik opštine Bor, kazao je na sednici Opštinskog veća, koja je, po hitnom postupku, bila sazvana sat vremena pred početak zasedanja lokalnog parlamenta, da odluka o ukidanju ova tri preduzeća “nije bolna, već odlična”. On je tada i dodao da očekuje da će sindikat nešto preduzeti, jer je “to njihova obaveza, ali i deo folklora”.
- Ne vidim ništa skandalozno u tome što sam predložio ukidanje ova tri preduzeća, jer se ne radi bukvalno o njihovom gašenju, već o rekonstrukciji – obrazložio je Rankić pred odbornicima. – U tim preduzećima su nagomilani ogromni dugovi, dok su radnici zapošljavani po političkoj pripadnosti. Da nismo povukli ovaj potez, za nekoliko meseci bismo doveli u pitanje i samo funkcionisanje SO Bor.
Predsednik opštine Bor je kazao da će uskoro biti formirana tri nova preduzeća, u kojima će raditi daleko manji broj radnika. Po njegovim rečima, to će doneti značajne uštede gradskom budžetu.
- Nije se moglo više tolerisati da pojedinci, koji su bili zaposleni u tim javnim preduzećima, u radno vreme sede po kafićima i uredno primaju plate – nastavio
je Rankić. – Uostalom, ni mene niko nije pitao kada sam, nakon što sam pre godinu dana smenjen sa mesta predsednika opštine Bor, ostao bez posla.
Srđan Marjanović (DS), bivši predsednik opštine Bor, replicirao je svom nasledniku pitanjem da li “je moguće da se niko u Srbiji nije setio da ukine tri preduzeća, nego smo samo u Boru došli na tu genijalnu zamisao”.
- Ovim potezom, aktuelna vlast u Boru je bez posla ostavila 250 radnika – naglasio je Marjanović. – Uz to, nije istina da je Rankić, kada je smenjen sa mesta predsednika opštine Bor, ostao bez radnog angažmana, jer se odmah nakon toga, zahvaljujući tome što je SRS pružila podršku izboru vladajuće koalicije u Negotinu, zaposlio u tom gradu kao zamenik predsednika te opštine.

KAMPANjA I STEČAJ
U PREDIZBORNOJ kampanji, pre dve godine, Rankić je obećao da će, ukoliko postane predsednik, pomoći JP “Borprevoz” tako što će im obezbediti nove autobuse – kazao je Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog sindikalnog veća. – Umesto toga, neposredno nakon stupanja na dužnost gradonačelnika, “Borprevoz” je otišao u stečaj. A, sada je nastavio sa tom praksom, jer je inicirao donošenje odluke o gašenju još tri preduzeća.

UPRAVNICI
ZA likvidacione upravnike u javnim ustanovama Sportski centar i Centar za kulturu imenovani su Dušan Janjić i Isidora Ivanović, koji su do gašenja tih preduzeća bili direktori u njima. Dužnost “prinudnog” prvog čoveka u JP “Štampa, radio i film” obavljaće novinar Milutin Antić.

Popularity: 4% [?]