Bor grad INFO

BOR, 31. 07. 2009. (Beta)

Samostalni sindikat borske Fabrike lak žice (FLŽ) najavio je danas da će u ponedeljak stupiti u štrajk zbog smanjenih zarada i loših uslova rada.
Sindikat je na konferenciji za novinare optužio vlasnika, firmu Grand inženjering iz Bora, da se ne pridržava kupoprodajnog i kolektivnog ugovora, zbog čega je oko 150 radnika na rubu egzistencije.

Grand inženjering je u aprilu 2008. godine za 3,5 miliona evra kupio Fabriku lak žice, koja je do tada poslovala u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB).
“Plata nam je sa 24.700 smanjena za deset hiljada. Uslovi rada su očajni jer zimi nemamo grejanje, iako u pogonu za mašinama radi mnogo žena. Nema ni vode da bi se istuširali radnici koji radno vreme provode na mestima gde su velika isparenja opasnih lakova, upozorava predsednik sindikata FLŽ Bratimir Milivojević.

Prema rečima aktivista sindikata, novi vlasnik planira da uz socijalni program otpusti 40 radnika.
Sindikat je saopštio i da je tokom zime zbog hladnih hala nastala velika količina škarta i izrazio sumnju da novi vlasnik planira da likvidira preduzeće.
Potpredsednik sindikata Saša Lazarević, kaže da je većina radnika očajna, jer nisu u stanju da prehrane porodicu.

“Ne znam šta da kažem porodici kada kući dođem sa zaradom od 14.700 dinara. To nije dovoljno ni za najosnovnije potrebe da bismo preživeli”, kaže Lazarervić.

On je kazao da u fabrici ima i ljudi kojima je zarada iz Fabrike lak žice jedini izvor prihoda.

Predsednik opštinskog veća Samostalnog sindikata Dragiša Trujkić, izjavio je da su radnici spremni da u ponedeljak blokiraju ulazak u krug fabrike i da vlasnicima ne dozvole da u njega uđe.

Kako je naveo, radnici neće odustati od štrajka dok Agencija za privatizaciju ne raskine privatizaioni ugovor sa Grand inžinjeringom.

Generalni direktor Grand inženjeringa Borivoje Stojadinović, koji je do pre nekoliko godina bio generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ocenio je da radnici nemaju razloga za štrajk, jer su ispunjeni svi zahtevi koje je Grand inženjeringu uputila Agencija za privatizaciju.

“Radnicima je isplaćena razlika u zaradi za period kada smo bili u obavezi da zadržimo nivo plate nakon privatizacije. Plate su kasnije smanjene zbog ekonomske krize koja je dovela do toga da izgubimo nekoliko inostranih tržišta”, rekao je Stojadinović novinarima.

Direktor Grand inženjeringa Dragan Živković, rekao je da je proizvodnja od privatizacije povećana za 10 puta, ali da ni to nije dovoljno za isplatu viših zarada.

“Proizvodnjom lak žice u dobitku smo 1,5 miliona dinara, dok je za plate potrebno 4,5 miliona”, rekao je Živković.

Popularity: 6% [?]

Bor, 22.07.2009.

Intenzivna nega na točkovima

U okviru projekta Evropske unije “Tehnička podrška reformi hitne medicinske pomoći u Srbiji”, danas je, dr Dragan Stojadinović, direktor Zdravstvenog centra u Boru, predstavio novinarima dva ambulantna vozila sa celokupnom vrhunskom  opremom vrednom  oko 80.000 evra.  Reč je o pokretnim  mini odeljenjaima intezivne nege, gde postoji i porođajni set.

Zajedno sa ambulantnim vozilima stigla je i posebna bolnička oprema  vredna 300.000 evra. Do kraja meseca  stići će još jedno ambulantno vozilo skromnije opremljenosti, kao i laparoskop najsavremenije proizvodnje.
Zdravstveni centar u Boru  jedan je od opremljenijih u Srbiji, a, naglašava dr Stojadinović, do kraja godine očekuje se i humanitarna pomoć japanske vlade u vrednosti oko 70.000 evra.

Popularity: 4% [?]

Bor, 31.07.2009. Izvor: Personal magazin

Regionalni skup blogera nakon Pančeva, Novog Sada i Bora, dolazi u Niš. Ove godine BlogOpen će biti održan 4. i 5. septembra u okviru Internet festivala E-TVRDJAVA.

Očekuje se prisustvo preko 100 ljubitelja blogovanja sa Balkana, koji će moći da čuju i vide najpoznatije i najuticajnije regionalne blogere kao predavače.
Tradicionalno, ovu manifestiaciju prati i društveno odgovorni karakter, te će blogeri imati priliku da humanošću, daju podršku socjialno i zdravstveno ugroženim mališanima u Nišu.
U prijatnoj i jedinstvenoj atmosferi rovova niške tvrđave, zvanično po treći put, domaća blogosfera će biti na okupu i diskutovati o aktuelnim momentima, novim blogerima, napretku blogginga u regionu, Twitteru, Facebooku, i ostalim temama koje će prisutni moći da iniciraju u diskusionom delu BlogOpena.

Popularity: 4% [?]

Bor, 27.07.2009.

Obraćamo Vam se u ime ekipe filma ’’Tilva Roš’’. Tilva Roš je debitantski film reditelja Nikole Ležaića, tinejdž drama o odrastanju, spoznaji socijalnih nepravdi i pokušaju pronalaženja otklona od stvarnosti. S obzirom da se film u celosti snima u Boru, i to u periodu od 20.jula do 10.avugsta 2009.godine, molimo sve građane da imaju razumevanja za povremeno zatvaranje saobraćaja tokom snimanja.

Ovim putem Vas obaveštavamo da ćemo u sredu 29. jula snimati na KORZOU, u ulici Moše Pijade, i da će u periodu od 19h do 05h deo ulice od broja 29a do broja 53 biti povremeno zatvorena za saobraćaj.

Za ovo snimanje je neophodno da ulica bude potpuno pusta – bez prolaznika, pa molimo građane Bora za razumevanje i saradnju sa ekipom tokom snimanja ove scene.

Popularity: 8% [?]

Aрханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26 марта по старом календару). Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.
Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.
Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.
Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: “Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!” Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.
Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.
Тропар (глас 4):
Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.

Popularity: 4% [?]

25. jul 2009.  | Izvor: Večernje novosti
Beograd — Predsednik G 17 plus Mlađan Dinkić uveliko pregovara sa liderima lokalnih i regionalnih partija o formiranju nove stranke, saznaju Večernje novosti.
Konačan epilog tih pregovora očekuje se u septembru, a osnivački kongres nove partije planiran je najkasnije za novembar. U G17 plus ne žele da govore o detaljima tih pregovora, dok ne bude konkretnih rezultata.
Međutim, kako “Novosti” saznaju, ministar ekonomije razgovarao je proteklih dana sa mnogobrojnim lokalnim liderima, među kojima su i gradonačelnici Kragujevca i Zaječara Veroljub Stevanović i Boško Ničić, kao i Miodrag Babić, neformalni lider Pokreta “Vršačka regija – evropska regija” i prvi čovek “Hemofarma”.

Platforma za te pregovore, inače, sastoji se samo iz dve tačke: decentralizacija i administrativna regionalizacija Srbije.

Već sada je izvesno da će Dinkić biti na čelu stranke, dok će lideri lokalnih i regionalnih partija koje se ujedine sa G 17 plus zauzeti ključna mesta u njenom vrhu.

Još nije poznato ime stranke, ali je sigurno da se partija koju će voditi ministar ekonomije u budućnosti neće zvati G 17 plus.

Popularity: 4% [?]

Intervju: Uliks Fehmiu, glumac i producent
Razgovarala: Sonja Ćirić / e-novine

“Beli svet” je univerzalna priča. Iza svega je pre svega ekonomska pozadina. Da li imam posao? Da li imam detetu da dam šta da jede? Da li će mi isključiti struju? Probleme koje ljudi na vlasti ne znaju ili ne žele da reše je uvek najlakše zatrpati muljem straha i nacionalizma – kaže u razgovoru za e-Novine Uliks Fehmiu, glumac i producent
Uliks Fehmiu je jedan od naših koji od ranih devedesetih živi u Njujorku. Tamo je sa Milenom Trobozić Garfild osnovao producentsku kuću “West End Production” i lanac pekara. Od kako je pre pet godina došao u Beograd kao producent pozorišne predstave Diplomac, češće ga viđamo. Prvo u glavnoj ulozi filma Olega Novkovića Sutra ujutru, a od ovog proleća i zbog glavne uloge i produkcije novog filma istog autora Beli, beli svet.
U međuvremenu je snimao i po bivšim republikama – Dobro uštimovani mrtvaci u Bosni i Lj… kao ljubav u Sloveniji. Pre nego što se odselio, igrao je u filmovima Crni bombarder, Bulevar revolucije, Vizantijsko plavo, a proslavila ga je uloga u predstavi Zapali me.

* Kakve su najnovije vesti o Belom, belom svetu, u kojoj fazi je film?

Film se nalazi u ranoj fazi post-produkcije. Treća nedelja grube montaže.

* Pre i tokom snimanja, vi i ostali autori filma objašnjavali ste ga kao – balkanski tango, zato što i Balkan, kao i tango, čine suprotnosti. Verovatno je već na osnovu sirovog materijala moguće proceniti da li ste uspeli u tome, da li u filmu ima emocija koje podrazumevaju tango i Balkan.

Materijal niko nije gledao osim Olega i naravno onih koji su bili odgovorni za njegovu tehničku ispravnost. Znamo da je ceo materijal tehnički ispravan i da imamo sve što nam je potrebno.

* Po sinopsisu scenarija Milene Marković, lik koji tumačite je moćan, mračan i nemilosrdan, ali sposoban da stvori ljubavnu vezu svu od strasti i fatuma. Kakav je on čovek? Da li savremeni čovek ima snage da dozvoli velikim emocijama da vladaju njegovim životom?

Sinopsis je samo sredstvo za komunikaciju i skupljanje sredstava u najranijoj fazi razvoja projekta. Na našem scenariju se radilo vise od tri godine i imali smo sigurno petnaestak ruku. Scenario se menjao i u toku snimanja samog filma, a time i likovi koje su glumci tumačili. Bilo je veoma uzbudljivo pratiti Olega i Milenu kako prolaze kroz razlicite faze u traganju i oblikovanju priče, likova, pratiti promene koje su se dešavale do samog kraja.

U Americi, Engleskoj i skandinavskim zemljama jedan scenario prođe između 17 i 25 verzija dok konačno nije spreman za snimanje. U Evropi, na primer Francuskoj ili Nemačkoj, taj broj se smanjuje na 12 do 17 verzija. U mediteranskoj Evropi, u Španiji, Italiji, Grčkoj radi se 5 do 12 izmena. U istočnoj Evropa oko pet, a u zemljama u razvoju (Balkan, Ex-Yu, Ex-sovjetske republike) dve do pet verzija. Naravno, glavni razlog je novac, kojeg kod nas gotovo i nema za razvoj projekata, a drugi razlog je stav naših scenarista koji su veoma zadovoljni onim što su napisali u prvih par ruku. Imao sam ozbijlan razgovor sa svojim inače jako bliskim prijateljem, veoma darovitim scenarisatom, koji mi je rekao: ”Koliko ruku? 24?! Pa nije ni čudo što im filmovi ne valjaju. Jedino valja ono što se napiše iz prve, to je jedino iskreno!“ Ja se sa njim nikako ne slažem. Upravo kroz iskustvo Milene i Olega sam dobio potvrdu da se scenario menja kao i trenutak u kome se on piše. Ono što je bilo zanimljivo, provokativno ili bitno pre godinu dana, danas više nije.Tako se menjao i lik čoveka koji sam tumačio.

Mogu samo da kažem da je on neko ko ne želi bilo kakve odgovornosti i da je svesno ili nesvesno pokušavao da od njih pobegne. Dokle je stigao, videćemo. Savremeni čovek se plaši emocija zato što ga one čine slabim, a čovek ima potrebu za potpunom kontrolom nad svojim životom i zato beži od njih. A emocije su jedan od važnih razloga zbog kojih smo ovde.

* Film je sniman u Boru, koji je u sinopsisu opisan kao simbol socijalističkog prosperiteta, a u kome sada ljudi žive bez budućnosti. Šta mislite, kako će to biti shvaćeno? Da li će neko možda zameriti filmu da ima bolje mišljenje o našem prošlom socijalističkom poretku, nego o sadašnjem demokratskom?

Demokratije su razne. Sistemi su različiti. Ideologije su, kao i religije, u teoriji uglavnom super. Ali šta čovek sa njima uradi u praksi, to je već nešto drugo. Momenat u kome se događa prelazak sa jednog sistema na drugi uglavnom je manje ili više surov. U Boru je on surov i nije momenat, nego traje. Ali nije samo u Boru i nije samo u Srbiji. Mi smo danas svedoci promena u čitavom svetu. Srednja klasa praktično nestaje. Građanska ili radnička, nema veze. U Americi ljudi sve češće moraju da rade na dva različita radna mesta da bi platili svoje račune. Bor je danas svaki post-industrijski grad u svetu i on je matrica realnosti koju živimo danas.

* Kako je pokazana ta naša realnost? Da li kao dokumet ili kao saznanje o istini?

Gotovo ceo film je sniman u realnim objektima, uz minimalne scenografske intervencije – to bi bio odgovor na prvo pitanje. A odgovor na drugo zahteva mali uvod. Oleg je reditelj koji istinski voli glumce. On gotovo ceo proces rada podredi slobodi glumačke igre. Sve učini da se rad glumca i reditelja što manje prekida tehničkim neminovnostima. Za njega je jedna od najuzbudljivijih faza pravljenja filma interakcija sa glumcem i magija koja se iz tog odnosa stvara. Magija u kojoj pokušava da izbriše granicu između gumačke igre i stvarnosti, priblizava nas istini.

* Reditelj Oleg Novković i vi otkrili ste se tek na njegovom prošlom filmu, Sutra ujutro, iako vas vežu bliske veze još sa studija. Zašto tek tad?

Njegov prvi studentski film je bio moje prvo glumačko iskustvo pred kamerom. Trebalo je da sarađujemo i na njegova prva dva filma, ali zbog raznih okolnosti do toga nije došlo. Iako sam otišao, mi smo bili u kontaktu i uvek je postojala obostrana želja da radimo nešto zajedno. Iz toga se rodilo Sutra ujutro, a iz našeg iskustva na tom filmu je došlo do saradnje na Belom svetu.

* Vi ste i producent filma. Imate partnere iz Nemačke i Švedske, a u budžetskoj konstrukciji je učestvovao Fond Euroimaž. Kad ulažete novac u film, kako možete da znate da li vam se rizik isplati?

Pravi producenti filma u Evropi su uglavnom državne kulturne institucije koje podržavaju svoje nacionalne kinematografije. Zemlje koje imaju uređene sisteme odvajaju velika sredstva za svoje kinematografije. Potpuno im je jasno da je film kao vizuelna i sve više digitalna umetnost najbolji ambasador njihovih kultura.U zemljama Ex-Yu, sredstva koja odvajaju nacionalni fondovi za kinematografiju su minimalna, izuzev Hrvatske, kod njih je situacija nešto bolja. Novcem lokalnih nacionalnih fondova nije moguće snimiti film. Čak ni jednu njegovu trećinu. To je razlog zašto su producenti iz regije primorani da traže partnere u Zapadnoj Evropi, koji često nisu zainteresovani za naš film. No sve se češće događaju koprodukcije između bivsih Ex-Yu republika. Mislim da je ta vrsta partnerstva organska i to je veoma dobro. Tu Sarajevski Filmski Festival igra veliku ulogu. Na žalost mi i dalje nismo sami sebi dovoljni i potrebni su nam evropski partneri. Naći prave partnere, koji istinski veruju u projekat i u reditelja je veoma teško. Nama se čini da smo ovoga puta u tome uspeli.

U Evropi postoji privatni kapital koji se ulaže u film, ali procentualno on je beznačajan i uglavnom je usmeren na visoko komercijalne projekte. Evropskim bioskopima dominira američki film, iza njega su najgledaniji britanski filmovi. Strašna je činjenica da nemački film u Nemačkoj ima u proseku 10.000 gledalaca. Nemačka je zemlja sa osamdeset miliona stanovnika. Oni koji ulažu novac u film uglavnom nisu producenti, nego ljudi sa puno novca kojima ulaganje u film donosi razne poreske olakšice ili dodatan profit. A ima i onih koji vole film i žele da budu deo filmskog sveta koji im je zanimljiv.

* Da li biste mogli da učestvujete u produkciji nekog američkog filma?

Mi u West Endu stalno nešto spremamo, postoje projekti koji bi mogli da spoje tamo i ovde. Postoje i oni koji bi bili samo za ovde. West End se u Beogradu prvo bavio pozorištem, sa Diplomcem, tako bi i u New Yorku prvo pokušali sa pozorištem.

* Da li tokom boravka na Balkanu imate vremena da posetite rodbinu na Kosovu?

Naravno, mada moram da priznam da dugo nisam bio. Sva moja braća i sestre su rasuti po belom svetu. Neki su ovde, neki u Londonu, tako se uglavnom srećemo u letu, kao što bi rekao Bajaga.

* Da li biste prikazali Beli svet na Kosovu? Da li bi to bila provera stava da kultura, a naročito film kao njena najprijemčivija forma, ruši granice i spaja ljude?

Naravno, zasto da ne. Mi vidimo Beli Svet kao univerzalnu priču. Iza svega je pre svega ekonomska pozadina. Da li imam posao? Da li imam detetu da dam šta da jede? Da li će mi isključiti struju? Probleme koje ljudi na vlasti ne znaju ili ne žele da reše je uvek najlakše zatrpati muljem straha i nacionalizma.
A da li kultura ima moć da spaja ljude? Naravno. Ali pojedinačne inicijative nisu dovoljne pa to uglavnom ostane na komunikaciji među nama umetnicima. Ljudi koji vode te naše zemlje moraju da odluče šta im je više bitno, njihov politički interes ili dobrobit vlastitog naroda. Mi moramo živeti jedni s drugima. I za to je krucijalno da su oni koji imaju medije u rukama, iole normalni.

* Živite daleko. Kakva je s te pozicije vaša slika o nama danas? Da li ćemo ikad opet moći da se volimo sa, recimo, sadašnjim susedima a nekadašnjom braćom?

Ova ekonomska situacija bi mogla da nas otrezni i da nam pomogne da shvatimo da su nam problemi zajednički. Živimo u svetu malog broja bolesno bogatih ljudi i sve većeg broja strašno siromašnih. A kad se čovek udalji, pa sa distance posmatra nas iz Ex-Yu, naše različitosti su tako smešne. Mi ovde smo već odavno ponovo zajedno, zbog prostog razloga što nema nikoga da nam pere mozak.

* Otišli ste iz zemlje zato što se niste slagali sa tadašnjim dešavanjima. Da li je fizičko izmeštanje iz jednih okolnosti u druge dovoljno da se zaista ode?

Ono sa čim je užasno teško rastati se pre svega je porodica, pa ljudi koje volite, pa grad i kultura u kojoj ste živeli. To uvek nosite sa sobom gde god da ste, to je deo vas i u tom smislu nikad niste otišli. Fizičko izmeštanje ne mora da znači da ste bilo gde otišli. Neki ljudi mogu da žive bilo gde, baš onako kako su živeli i u svom selu i da ih nova sredina apsolutno ne dodirne. A neki se potpuno srode s novom sredinom i prekinu sve kontakte sa maticom. Bez ikakvog sentimenta. Čini mi se da smo mi negde između i da imamo zdrav odnos prema obe sredine i obe su naše. A svet se smanjio, ništa nije daleko kao što je bilo. Ja Facebook ne volim, ali mladi rastu sa tim čudom, to je njihov svet. Naša ćerka ima prijatelje i sa jedne i sa druge strane okeana. Nije čudno što ih ona ima, ali nama je čudno kad vidimo kako se njeni priajtelji sa oba kontinenta druže, skypuju, chatuju…

* Kako biste definisali nostalgiju? Da li biste se vratili?

Beli Beli Svet!!!

Popularity: 11% [?]

Bor, 22.07.2009. Autor: B.F.

Jedinstvena i najvrednija u Evropi, 25. Umetnička kolonija „Bakar“ u Boru, završila rad

Dvadeset peta, jubilarna Umetnička kolonija „Bakar“ u Boru , nakon mesec i po  dana, završila je rad u Livnici bakra i bakarnih legura. Izliveno je 18 dela u bronzi koja će biti predstavljena u  Galeriji „Bakar“ borskog Muzeja rudarstva i metalurgije na tradicionalnoj izložbi  6. avgusta, na Dan rudara Srbije. Po tri skulpture uradili su Kosta Bogdanović, Leposava Milošević Sibinović, Svetislav Arsić Basara, Vukašin Milović, Mirko Odalović i Milan Stošić.

- Autori će po dva dela ostaviti gradu domaćinu i glavnom sponzoru, RTB-u Bor. Sa  ovogdišnjim skulpturama  zbirka će dostići oko 400 dela . Sem bronze korišćen je i bakar i mesing. Kombinat bakra je svih 25 godina obezbeđivao glavni materijal i uslove za livenje. Umetnici su prezadovoljni saradnicima , iskusnim livcima iz borske Livnice, što je još jedan doprinos ovoj, jedinstvenoj manifestaciji-kazao nam je  Dušan Kabić, viši kustos borskog Muzeja i jedan od organizatora prve Kolonije od pre četvrt veka.

Akadmeski vajar i profesor Đorđe Crnčević, iako nije učesnik ovogodišnje Kolonije, došao je juče da vidi „učinak“ svojih kolega.
-I ja sam, s ponosom, naglašavam, zajedno sa Kostom Bogdanovićem , Tomom Todorovićem i još nekoliko kolega, učestvovao u stvaranju prvog susreta. Sećam se izdašne pomoći tadašnjeg direktora Topionice i rafinacije bakra Nikole Krtinića i predsednika opštine Nikole Šainovića. Sve je započeo Stevan Dukić koji je lično, iz škole, poznavao Krtinića. Oni su i najzaslužniji. Molio bih sadašnju vlast da ne ugasi Koloniju, jer ona je od nacionalnog značaja i interesa- kaže Crnčević.

U razgovoru sa Kostom Bogdanovićem saznajemo da  su u prvoj Koloniji stvarali i Boranin Muhamed Subašić, majdanpečki slikar Branislav Cepenjeor, profesori Bane Savić, Miroljub Stamenković, te Mihailo Paunović, kao i gosti Sead Čizmić iz Sarajeva i Jovan Hadži Boškov iz Skoplja.
- Nemoguće je  , svih proteklih godina,  zaboraviti velika imena  jugoslovenskih  vajara. Prisećam se Dubravke Sambolec iz Ljubljane, Ratka Petrića iz Zagreba, Mustafe Skopljaka iz Sarajeva, Stefana Manevskog iz Skoplja, Milivoja Babića sa Cetinja. U Boru su svoje skulpture predano stavrali i vajari iz Francuske, Nemačke, Rumunije i Grčke-priča Bogdanović.

Slađana Đurđekanović Mirić, direktor borskog Miuzeja rudarstva i metalurgije, prvog organizatora i domaćina Kolonije, ističe da  je u zbirici oko 400 dela ogromne vrednosti nastalih  samopregornim radom 130 autora. Svaka skulptura je dostupna javnosti. Oko 50  ih je u slobodnom gradskom prostoru Bora, na skverovima i najprometnijim ulicama. Puno ih je u kancalerijama i društvenim prostorijama. Bronzani likovi i „predeli“ oplemenjuju i privatne firme, hotele, biblioteke… Ima ih i u muzejskim depoima. Najuspelija dela se , svake godine , u oktobru, prikazuju u jednoj od najpoznatijih galerija u Beogradu.

-Bilo je puno muke sačuvati to blago u parkovima i na skevrovima. Vandali i lopovi ne miruju. Poslednjih godina malo se i taj „soj“ ljudi pripitomio ili združio sa  „Stolicom koja sedi“, „Zgrčenim mačkom“, „Pužom“, tako da se  više ne skrnave. Nažalost, već pet godina nisu pronađeni kradljivci bronzanog spomenika  teškog 650 kilograma velikog mađarskog pesnika i borskog logoraša Mikloša Radnotija- upoznaje nas Dušan Kabić podsećajući da je napisao knjigu o borskim slikarima i vajarima „Likovni život u Boru 1900-2000.“ u kojoj je zabeležen i najveći deo istorijata Kolonije „Bakar“, sigurno najbogatije i najvrednije u Evropi. Kolonije, u kojoj su dubok trag ostavili i tek afirmisani vajari, ali i akademici.

To niko nema

- Prošao sam svet, stvarao, pisao i predajem i danas studentima o vajarskoj umetnosti,  i zato pouzdano mogu svedočiti da je borska vajarska Kolonija u svetskim razmerama. U Evropi ne verujem da je neko stvorio toliko vrednih skulptura u bronzi. RTB Bor je, i na ovaj način, dao nemerljiv doprinos razvoju , ne samo materijalnog, nego i duhovnog života u Srbiji. Vajati u plemenitim metalima, što se u Boru čini godinama, dovoditi najpoznatije i najpriznatije umetnike, veliko je delo i to se mora poštovati- kaže Kosta Bogdanović.

Popularity: 7% [?]