Bor grad INFO

Bor, 30.06.2009. Autor: B.F.

Siniša Puljecević, načelnik Borskog okruga danas je, na svečani način, uručio skromne nagrade najuspešnijim učenicima iz Borskog okruga na republičkim takmičenjima. U prvom planu bili su prvoplasirani: David Davidović, učenik VI razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Negotina, prvak Srbije na takmičenju u informatici, Ana Marija Danilović,učenica negotinske Muzičke škole „Mokranjac“ , osvajač je prvog mesta u Republici u takmičenju muzičkih i baletskih škola (odsek truba), Ivan Ilijevski, učenik III razreda  Osnovne škole za specijalno obrazovanje „Vidovdan“ u Boru , prvak je Srbije na takmičenju učenika škola sa smetnjama u učenju i razvoju za predmet tehnologija rada sa praktičnom nastavom, dok je  Neda Dragišić, učenica VIII razreda  OŠ „Vuk Karadžić“ iz Kladova najbolja na republičkoj smotri talenata iz predmeta
istorija svog kraja.

Popularity: 13% [?]

Bor, 29.06.2009. Autor: J.G.

Postignut dogovor sa bivšim radnicima Borprevoza

Najavljeni protest bivših radnika “Borprevoza” danas u 10 sati protekao je mirno. (Edit) Predsednik SO Bor Dragan Marković i zamenik predsednika opštine Predrag Balašević primili su predstavnike protestnog skupa i postignut je dogovor da se tokom sutrašnjeg dana sastanu sa stečajnim upravnikom “Borprevoza”. Čelnici opštine Bor će uložiti maksimalni trud da se obustavi stečajni postupak “Borprevoza” i da se bivšim radnicima poveže i uplati radni staž u periodu od 2004.-2007. ali se pre toga moraju kontaktirati Agencija za privatizaciju i PIO Fond da bi se utvrdile sve Zakonom predvidjene radnje.

Redakcija je editovala tekst zbog nenamernog propusta jer je u napisu  izostavljeno da je u razgovoru učestvovao i predsednik SO Bor Dragan Marković.

Popularity: 25% [?]

Bor, 28.06.2009. Izvor: Wikipedia

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana ,pored svetog Amosa, od početka XX veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

O poreklu naziva

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvećenim svetom Vitu. Po trećoj interpretaciji, i moguće najverovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posvećen je sv. Vidu, a sam kult sv. Vida je bio vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima. Na to upućuje istovetnost u datumu (28. jun je 15. jun po starom kalendaru) i odsustvo kulta ovog ranohrišćanskog svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu. I danas po katoličkom Jadranskom primorju postoji obilje toponima i hramova koji nose ime sv. Vida, a sv. Vid je i zaštitnik grada Rijeke koja Vidovdan (15. jun) obeležava kao dan grada (potrebno je skrenuti pažnju da zvaničan datum Vidovdana nije 28. jun, već 15. jun, samo što taj 15. jun zbog razlike u kalendaru pada na 28. gregorijanski jun, kao što i Srpska Nova Godina čiji je zvaničan datum 1. januar pada na 14. januar, jer se SPC pridržava julijanskog, a ne gregorijanskog kalendara).

Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar dveju vojski na Kosovu polju je trebao da se desi na dan kada treba da se vidi ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.

Događaji

* 1389, Bitka na Kosovu, sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata,
* 1914, atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je pokrenulo Prvi svetski rat,
* 1919, potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
* 1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
* 1948, na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka,
* 1989, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, govorom Slobodana Miloševića na Gazimestanu,
* 1990, usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
* 2000, U Velikom Ropotovu organizovane prve Vidovdanske igre.
* 2001, Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu,
* 2006, Crna Gora primljena u Ujedinjene nacije kao 192 zemlja članica.

Popularity: 6% [?]

Bor, 27.06.2009. Autor: B.F.

Kako je Zlatibor Ilić iz Bora postao Nedžad Jusufović iz Letovice.

Privatni autoprevoznik, stopostotni invalid ( dva teška infarkta), Zlatibor Ilić, zvani Žmaca, iz Bora, podneo je dokaze za inavlidsku penziju 26.aprila 2007, a pre dva dana dobio je od beogradskog PIO dopis da obezbedi papire za plaćanje doprinosa u 2007. godini iako je sve to vreme bio na bolovanju. Da bi se ovaj „predmet“ iskomplikovao i verovatno odužio, u obrazloženju dopisa iz PIO, Ilić nije Ilić, nego je, lepo piše, Jusufović Nedžad iz Letovice koji je  svojsvremeno ( ne piše kada) podneo zajtev, ne za invalidsku, nego starosnu penziju. Ipak, „zaključak se dostavlja“ Zlatiboru Iliću.
-Ne mogu da verujem. I u borskom PIO svi su se smajeli videvši kako se ponašaju njihove kolege u prestonici.Verovao sam da ću rešenje dobiti bar za godinu dana, jer nema razloga za bilo kakvu sumnju. Lekari su mi ugradili  tri baj-pasa, samo što sam živ. Mesečno trošim 3.000 dinara za lekove, ali poslednjih meseci  nemam para ni za najosnovnije potrebe. Čekajuci invalidsku penziju isključili su mi struju i telefon. Zvao sam Beograd telefonom stotine puta i dobijao iste odgovore: ne  brinite, penzija stiže- žali se Ilić.
Ilić je gotovo dve godine čekao bilo kakav papir za penziju i sada kada  i to ima u rukama ne može da se načudi – da li to službenici iz PIO pišu njemu ili Nedžadu Jusufoviću iz Letovice za mesto za  koje, veli, nikada nije čuo, niti zna gde se nalazi.
-Kada sam zvao nadležne u PIO pre godinu rekli su da je dotična službenica na odmoru i da je predmet ustupila kloleginici. Kasnije sam opet okrenuo telefon i saznao da moje papire niko nije ni pipnuo. Štaviše, na telefonskoj centrali  su me upozorili da im više ne smetam. U novinama  sam pročitao kako čovek iz Čačka čeka rešenje četiri godine. Tužio ih je. Nisam siguran da će uspeti i zato  neću da idem po sudovima. Ne volim da se spominje ni ime službenice koja je potpisala „zaključak“. Ukoliko se više bunim, moguće je da će biti još gore – ogorčen je Ilić napominjući da je pitanje hoće li  dočekati penziju, jer ne uzima  propisanu terapiju.
U borskom PIO nemaju komentar. Oni su svu neophodnu dokumentaciju blagovremeno poslali u Beograd. Pometnja je, sumnja  Ilić, najverovatnije nastala otkako Fond samostalnih delatnosti ne funkcioniše samostalno. Ili je reč o nečemu sasvim trećem o  čemu bi možda mogla više da kaže Biljana Milošević, potpisnica  istovremeno i na istom papiru dostavljenog  „zaključka“ i Zlatiboru Iliću i Nedžadu Jusufoviću.

-Kada sam s Miloševićkom telefoonski razgovarao pre deset dana rekla mi je da je na moju adresu poslala „neke papire“ iz kojih cu videti šta treba da radim. I, eto, dobio sam, zajedno sa Jusufovićem,  „zaključak o obezbeđenju dokaza“. Za svaki slučaj poslaću im opet i ta dokumenta, mada ih oni sigurno imaju, jer im  ih je odavno prosledila njihova borska filijala.Uostalom, firmi u kojoj sam radio nikad se nisu obratili.  Moraću, izgleda,  ko zna koliko još da čekam penziju, a svaki dan mi , zbog nabavke lekova, život znači- podseca Ilić.

Popularity: 4% [?]

Bor, 26.06.2009. Autor: B.F.

Jasmina Huber, predsednik Udruženja građana „Vajfert“  ubeđena je da će prvi put ove godine humanitarna pomoć Bavarskog Crvenog krsta iz Nemačke izostati samo zbog toga što predsednik borske opštine Srđan Marjanović nije stavio potpis na  formalni dokument i što Sportski centar nije poštovao dogovor o uplati 150.000 dinara za prevoz robe od Minhena do Bora. Neće stići ni kontignet već spremljene odeće i obuće, bele tehnike, nameštaja, igračaka i lekova za dečije vrtiće, izviđače, škole i crkvu, kao i celokupni inventar sa krovnom konstrukcijom srušenog hotela u Minhenu.
-Da bi dobili 120 aluminijskih prozora, 200 grejnih tela, sanitariju i krov hotela trebalo je da u Minhen otputuje šestoro naših ljudi za koje je trebalo da garantuje predsednik opštine svojim potpisom. To nije učinjeno. Sportski centar se obavezao da za prevoz donacije uplati 183.000, a „leglo“ je samo 50.000 dinara. Doduše, to nije bio dogovor sa sadašnjim, nego sa bivšim rukovodstvom. To će nas „koštati“ šest šlepera humanitarne pomoći za kojom vapi i 700 naših članova, najsiromašnijih građana u opštini-ističe Hubertova.

U Sportskom centru „Bor“, direktor Dušan Janjić oštro je odgovorio Hubertovoj da on sa tom rabotom nema nikakve veze, jer je na mesto prvog čoveka došao pre osam meseci.
-Kako su i sa kime se dogovarali u „Vajfertu“ u našem kolektivu niko ne zna. Tvrdnja da je Opština nama prebacila novac za tu namenu, nije mi poznata. Štaviše, ispada da su troškovi prevoza veći od donacije, što  zaista nema rezona i što je za nas neprihvatljio. „Vajfert“ se, usput, kako su predstavnici tog Udruženja  predočili javnosti, bavi i nekom vrstom biznisa. Imaju prodavnicu odeće i obuće i pekaru u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ koje se vode na ime Hubertove. Tamo se prodaje i roba iz donacija. Ne sumnjam u smutne radnje, ali neke stvari moraju da se razluče- objašnjava Dušan Janjić.

Jasmina Huber je izjavila da ona zaista ima  prodavnicu i pekaru, ali da ceo profit velikodušno daje Udruženju „Vajfert“ koja je, pridodaje, samo prošle godine , u saradnjisa deset mesnih zajednica, pomoglo 450 najsiromašnijih domaćinstava.

Udruženje građana „Vajfert“ postoji u Boru tri godine i za to vreme pristigla je značajna pomoć Bavarskog Crvenog krsta. Proletos je 15-estoro najsiromašnije dece iz Bora  besplatno provelo deset dana u Bavarskoj, dok je desetro nemačkih  humanitaraca boravilo u borskom kraju. Ipak, sumnje u ispravnost rada „Vajferta“, pogotovu u poslednje vreme, ne jenjavaju, tako da se postavljaju pitanja zašto se deo humanitarne pomoći prodaje i zašto je prodavnica ovog Udruženja nasilno smeštena u prostorije  Ekološkog pokreta?  „Slučaj Vajfert“ uskoro će se, najverovatnije, naći na Sudu, jer su ekolozi podneli krivičnu prijavu protiv Jasmine Huber i još nekih osoba.

Umešana i nemačka država

-Ekološki Pokret Bor, čiji sam predsednik, podneo je krivičnu prijavu protiv Jasmine Huber i Radomira Lucića, bivšeg vlasnika Građevinskogskog preduzeća „Sloga“. Lucić je  „Vajfertu“ izdao tuđi, naš prostor, Udruženju „Vajfert“ čiji su ljudi, po spornoj sudskoj odluci u prisustvu policije, dvaputa obijali prostoriju u kojoj je danas prodavnica humanitarne, i još ko zna kakve, robe. Reč je o zloupotrebi položaja. Zbog takvog ponašanja žalili smo se najvišim državnim i sudskim organima, EU u Briselu , kao i Bavarskom Crvenom krstu i Nemačkoj ambasadi iz koje su nas zvali na razgovor. Zato je, verujem, i  zaustavljena nemačka  pomoć. Sva druga objašnjenja su čista insinuacija gospođe Huber – rekao nam je Miroslav Pajić.

Humanitrana pomoć na buvljaku

Gostujući u emisji privatne borske TV „Sezam“ Jasmina Huber je rekla da  je i ona čula kako se patike iz „Vajfertove“ humanitarne pomoći prodaju na  buvljaku u Boljevcu i još ponegde. To je, naglasila je ona, nemoguće  zabraniti, jer porodice sa  više članova dobijaju i veću pomoć i sa njom raspolažu kako im je volja.

Popularity: 5% [?]

Autor: J. B. K./Danas

Majdanpek – Agenciji za privatizaciju za danas je u Majdanpeku zakazala javno nadmetanje za Zlataru Majdanpek, koja je organizaciona celina Industrije za preradu metala Majdanpek, po pocetnoj ceni od 4,65 miliona evra. Prema javnom pozivu koji je objavila Agencija za privatizaciju, majdanpecka Zlatara u samom Majdanpeku ima 9.018 kvadrata proizvodnih pogona, centralni magacin površine 1.029 kvadratnih metara i poslovni prostor u Beogradu od 547,23 kvadrata. Imovinu Zlatare Majdanpek, osim ovoga, cini i deset lokala ukupne površine 625 kvadratnih metara, s tim što su dve prodavnice površine 76,5 kvadratnih metara u centru Beograda u statusu privremene gradnje, jedna od 85,6 kvadrata je u Podgorici, a preostale u Nišu, Knjaževcu, Valjevu, Boru, Zajecaru, Požarevcu i Majdanpeku. U javnom pozivu se takode navodi da od 4,65 miliona evra, kolika je pocetna cena, 3,1 milion cine zalihe materijala, sitnog inventara, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi. Buduci vlasnik Zlatare Majdanpek imace obavezu da nastavi da se bavi proizvodnjom nakita najmanje pet godina od potpisivanja ugovora o privatizaciji, te da na neodredeno vreme zaposli 344 radnika koliko, nakon tri sprovedena socijalna programa, sada zapošljava ova fabrika. Ovo je, inace, trece javno nadmetanje za prodaju Zlatare Majdanpek, buduci da su prethodna dva bila neuspešna.

Popularity: 4% [?]

Bor, 25.06.2009.

Liberalno demokratska partija smatra da formiranje nove skupštinske većine od stranaka koje su do nedavno bile na potpuno suprotnim pozicijama i međusobno se optuživale za nesposobnost i neracionalno trošenje budžeta ne može doneti ništa dobro građanima Bora.

“Sve njih već smo videli na vlasti u bliskoj prošlosti i nesporna je činjenica da su neki od najlošijih ugovora koje je opštinska vlast sklopila (ugovori sa Beotonom) i od kojih počinju enormna dugovanja budžeta potpisani baš od strane novog predsednika i generalnog sekretara jedne od stranaka koje u koaliciji učestvuju” – rekla je Julijana Vasov, portparol LDP-a.

Poslednja sednica Skupštine je pokazala, na kraju, kada se razvila diskusija o tome ko je koga i za šta ucenjivao, šta je našim lokalnim političarima i dalje jedino na pameti. A to, da naglasimo, nije dobrobit Opštine Bor i njenih stanovnika.
Mi bismo mogli da razumemo raspad koalicije jer neko od učesnika nije obavljao kvalitetno svoj deo posla, ali ne možemo da prihvatimo da je sukob nastao zbog par direktorskih fotelja. To je nedopustivo i krajnje neozbiljno. Smatramo da ljudi koji su u tome učestvovali ne zaslužuju više poverenje građana Bora.

Nova koalicija je posledica nesposobnosti Demokratske stranke koja je do skoro imala većinu i njene nemoći da na ozbiljan način rešava probleme sa kojima se lokalna samouprava suočila.
Liberalno demokratska partija je blagovremeno upozoravala Demokratsku stranku na greške koje pravi i predala joj je svoj spisak mera koje je neophodno sprovesti da bi se situacija popravila u meri u kojoj je to moguće u uslovima opšte besparice i krize. Ti predlozi nisu ozbiljno razmatrani i posledice su sada strašne. Veliki minus u budžetu je gotovo nemoguće pokriti, naročito kada imamo u vidu da su vlast preuzeli oni koji su taj minus i počeli da stvaraju.
Liberalno demokratska partija i dalje smatra da su novi izbori jedino rešenje i ponovo poziva Vladu Republike Srbije da uvede privremene mere pre nego što bude kasno.
Ukoliko već nije.

Popularity: 6% [?]

BOR, 24.06.2009. Autor: D.P.

Branislav Rankić, iz SRS-a , ponovo je, posle skoro godinu dana, predsednik opštine Bor, a njegov zamenik je dr Predrag Balašević, iz Vlaške demokratske stranke Srbije (VDSS). To je , većinom glasova, odlučeno na jučerašnjoj hitno sazvanoj sednici SO Bor. Pošto je Dejan Janković iz VDSS-a  pred sednicu podneo ostavku na mesto zamenika predsednika Skupštine opštine, odbornici su na tu funkciju izabrali Ratka Apostolovića iz Pokreta „Živim za Krajinu“. Istovremeno, izabrano je i novo Opštinsko veće od devet članova, kao i nova Izborna komisija. Na jučerašnjoj sednici SO, prvo su razrešeni dužnosti dosadašnji predsednik Opštine Srđan Marjanović iz DS-a i zamenik predsednika Dragan Žikić iz SPS-a.

-Prethodna vlast nije uspela da ispuni ni jedno bitnije  obećanje dato u kampanji. Narod , ne samo odbornici i koalicije, to su uvideli i zato su radikali sa DSS-om, Pokretom „Živim za Krajinu“ i VDSS-om ponovo dobili poverenje. Potrudićemo se da  popravimo bar deo loše urađenog u proteklih devet meseci i dokažemo da su „žuti“ i „crveni“ loša politička kombinacija. Neće nam biti lako, jer su prethodnici prezadužili opštinu i dozvolili  nemali javašluk u  nekim javnim i društvenim preduzećima-izjavio je Branislav Rankić.

Dr Predrag Balašević je, nakon izbora,  rekao novinarima da  će  izabrana vlast raditi isključivo u interesu građana, kako grada, tako i sela. Sednica je, na momente, protekla u oštrim polemikama između „zaraćenih strana“, tako da su DS-ovci  podsetili rukovodstvo VDSS-a na navodne ucene i zahteve da im se „dodele“ mesta zamenika predsednika Opštine, direktora TV Bor i Centra za kulturu.

-Nikada nikoga nismo ucenjivali. DS hoće da im budemo pri ruci jedino kad su izbori, a posle zaborave na nas. Naša stranka ima svoj  identitet, ne samo u  Boru, nego i znatno šire. Borićemo se da ne ukaljamo obraz- podsetio je dr Balašević.

Najžešće je bilo kada je odbornik DS-a Vlastimir Kalinović rekao da je glasanje VDSS-a  za radikale isto što i „ glasanje“ Jevreja za Hitlera. Branislav Rankić je reagovao rečima da je „najmanje što Kalinović može da učini je – izvinjenje”.

U novom Opštinskom veću nema estradnog menadžera i dosadašnjeg vrlo aktivnog člana, Saše Mirkovića koji je u „političkim krugovima“ zahvaljujući potpredsedničkom mestu u Pokretu „Živim za Krajinu“ čiji je lider gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.

Rankić jedini po drugi put

Branislav Rankić je jedini predsednik opštine Bor koji je, od 1945. do danas, po drugi put izabran na tu funkciju. On je po struci diplomirani inženjer metalurgije. U Boru je od pre 25 godina.

-Šta mogu, narod me hoće i to je suština mog političkog uspeha. Govorio sam da koalcija  „žutih“ i „cvenih“ nema perspektivu. Ne samo u Boru. Verujem da će  našim  primerom krenuti još neki. DS dozvoljava rasturanje države, rasprodaju privrednih preduzeća, sve gore se živi i narod  to vidi. Tadić, Dinkić i njihovi poslušnici i sledbenici moraće od danas da se zapitaju kuda vodi njihova politika- izjavio nam je Branislav  Rankić koji je  ranije više godina bio poslanik u Skupštini Srbije, a  sada je predsednik Okružnog odbora SRS-a. Kada je prošle godine smenjen sa mesta predsednika opštine Bor našao se, kako je rekao, na ulici, niko mu nije pomogao, sem  „njegovih radikala“ u  Negotinu.

Popularity: 10% [?]