(Tanjug)
Vršilac dužnosti generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski izjavio je danas Tanjugu da ne očekuje da niska cena bakra na svetskom tržištu osujeti novi pokušaj privatizacije tog preduzeća.
Sa devetomesečnog proseka od 7.793 dolara po toni, cena bakra je spala na 3.500 dolara po toni, što je veliki pad cene ovog metala na svetskom tržištu, zabeležen poslednjih meseci.
Spaskovski je naveo da bez obzira na sve okolnosti on očekuje da RTB konačno dobije odgovornog strateškog partnera koji će investirati u novu tehnologiju, zaštitu životne sredine i znatno unapređenje procesa proizvodnje.
On je istakao da od strateškog partnera najpre očekuje kupovinu visokoproduktivne opreme, a onda i da udari temelje nove topionice. Ona bi, prerađujući 400.000 tona koncentrata i proizvodeći 80.000 tona bakra godišnje, morala da “pokupi” 98,5 odsto sumpor-dioksida iz procesa proizvodnje.
Prema njegovim rečima, potrebna su ulaganja od oko 300 miliona dolara u opremu velikog kapaciteta i novu topionicu, zahvaljujući čijoj izgradnji bi se znatno umanjila emisija štetnih gasova u Boru.
Spasovski je naveo da su pred njim kao rukovodiocem veliki izazovi koji se ogledaju, pre svega, u smanjenju troškova proizvodnje i povećanju produktivnosti.
“Početkom 2010. godine očekuje se veći sadržaj bakra u rudokopu Veliki Krivelj. Umesto sadašnjih 0,25, biće 0,34, što je i 25 procenata prihoda više. Očekuje se i dupliranje kapaciteta u Majdanpeku, odnosno do 4,5 miliona tona rude godišnje”, naveo je Spaskovski.
Visoka potrošnja energenata, statična i neefikasna organizacija, loša radna i tehnološka disciplina, neki su od problema sa kojima se suočava rudarski basen, podsetio je Spaskovski.
On je istakao da bi se selektivnim otkopavanjem rude (one sa malo jalovine, koja donosi veći prihod), smanjivanjem troškova, preraspodelom radnika, novim menadžmentom, a i naučnim pristupom problemima, znatno smanjIli gubici RTB Bor, koji su u deset meseci ove godine iznosili 34,5 miliona dolara, a stvoreni su i pri duplo većoj ceni bakra od sadašnje.

Popularity: 21% [?]

Prenosimo Vam komentar gospodina Bože Bogdanovića, napisan na sajtu dnavnog lista “Danas” na teskt “Više od milion evra za čist vazduh”

Danas je dva puta objavio moj dugacki komentar od 37 strana. Jedan deo je bio posvecen ekologiji. Ceo dopis sam prethodno poslao na 20-ak adresa u Srbiji, ukljucujuci i Ministarastvu ekologije. Zato me i ne cudi predlog min. Dulica da se izvrsi sistematski pregled svih stanovnika iz ugrozenog podrucja: opstine Bor i Majdanpek, sliv Borske reke i Timoka do ulivanja Timoka u Dunav. Vec sam napisao da je rak izleciv u velikom procentu slucajeva ako se blagovremeno otkrije, a prakticno neizleciv ako se otkrije u kasnoj fazi. Rak je glavni uzrok smrti u Boru. Fakticki da nema porodice u kojoj bar jedan iz porodice ne boluje od raka. Ekoloski zlocinci Tito, Milosevic i Sainovic (i njihovi pomocnici iz Timocke krajine i Beograda) su nam ukinuli i poslednje ljudsko pravo – pravo na zivot.
Jos marta 2001. godine rekao sam preds. Vlade Djindjicu “ne bacajte pare u iscepani dzak”, u prisustvu nekoliko desetina direktora i novinara. Kada je on rekao da ce Vlada pomoci RTB nekom sumom. Nastavio sam: “Pomoc ne vredi nista, ako se tumbe ne okrene poslovna politika RTB-a.” Novi gen. dir. RTB-a Blagoje Spaskovski je na TV-Bor rekao da proizvodna cena bakra iznosi neverovatnih 8.120 $/t katodnog bakra, i da ce je prepoloviti u sledeca 3-4 meseca. To nije dovoljno, ako se ne podignu krivicne prijave protiv svih direktora koji su neznanjem, opstim javaslukom, sklapanjem stetnih ugovora, nenamenskim trosenjem sredstava, rasipnistvom, a povremeno i ogoljenom pljackom – duplirali proizvodnu cenu. Time su naneli direktnu stetu preduzecu u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara, a 100% sam siguran da ce neki od njih ostati na svojim funkcijama, ili dalje napredovati. B92 je u BIZ-u objavio moje predloge gen. dir. RTB-a i ko zeli moze da ih procita u poslednjem clanku o privatizaciji RTB-a.
Boza Bogdanovic, Bor

Popularity: 35% [?]

Izjavama, nastupima i drugim oblicima javnog istupanja gospodina Saše Mirkovića, člana Gradskog veća u Opštini Bor nisu potrebni komentari.
Jednostavno teško je prokomentarisati sve što gospodin Mirković sroči i saopšti putem medija za koje ispred veća i zadužen, kao i za oblast kulturno-zabavnog života.

Pogledajte prilog borske televizije >>

Ako pažljivo saslušate sve što je rekao u svom obraćanju đacima, građanima  ali i privrednicima grada lako ćete doći do zaključka čime je ova donacija bila inspirisana. 

Bor-grad INFO;  27.11.2008

Popularity: 56% [?]

Поштовани суграђани,
Председник Општине Бор Срђан Марјановић нас свакодневно обмањује причама да су проблеми у граду наслеђени од претходне власти, да ништа не може да се реши преко ноћи, али „заборавља“ да каже да се НИШТА И НЕ РАДИ да би се ти проблеми решили. Откад је постао председник, Срђан Марјановић је више пута јавно обећао да ће испитати и раскинути све штетне уговоре који су склопљени у име Општине Бор и да ће прекинути са праксом издвајања новца из градског буџета за оно што није у интересу града и свих грађана. Ништа од тога није испунио.
Нико не заслужује овакву власт која не размишља о основним потребама грађана и која не решава нагомилане велике проблема града, као што је грејање, а размишља о организовању новогодишњег концерта и довођењу естрадних звезда о трошку градске касе. На сва упозорења, а пре свега она да неће бити грејања, људи на власти су реаговали искључиво сменом директора и постављањем, без конкурса, својих партијских, нестручних људи, уместо да истраже пословање претходних директора, управних одбора и тендерских комисија, раскину штетне уговоре и зауставе плаћања по тим уговорима, распишу конкурсе, приме стручне људе и покушају да спасу јавна предузећа од сигурне пропасти.
Уместо тога, председник и заменик председника Општине Бор, председник Скупштине, чланови Општинског већа, одборници Скупштине општине Бор, излаз из кризе виде само у честим ребалансима буџета, којима се само „пресипа из шупљег у празно“, узима једнима да би се дало другима – јер новац тешко пристиже у градски буџет, а троши се много више него што се има и може. Штавише, руководство општине планира нова задуживања, а ни стара нису исплаћена, тако да су банке и остали повериоци због неплаћених кредита већ блокирали три наша јавна предузећа без чијег рада Боранима нема опстанка. Бивше руководство Топлане која је одавно у блокади, узело је кредите, средства СУ ПОТРОШИЛИ НЕНАМЕНСКИ, рате за кредите нису плаћали, а Јавно стамбено предузеће и 3. октобар су у блокади као гаранти тих кредита.
Борани читаве године плаћају грејање, а сви смо сведоци да се са ремонтима и набавком угља креће у време када треба да почне грејна сезона. Шта то Борани плаћају читаве године? Зашто се са ремонтима не крене одмах након завршетка грејне сезоне, него се чека долазак зиме, пад температуре и снег? Тако је већ годинама уназад.
Дуговања јавних предузећа су толика да готово премашују годишњи буџет Општине Бор. Шта ће бити са свима нама ако Топлана, Јавно стамбено, 3. октобар и Водовод оду под стечај?
Придружите се грађанским протестима, немојте чекати да останете без посла и плата, без грејања, воде и струје, окружени ђубретом. Немојте да чекамо да неко други реши наше проблеме, јер их, осим нас самих, нико неће решавати.
Исувише дуго чекамо „бољи живот“.
Више нема времена за чекање.
Рецимо им то на грађанском протесту.

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ
У ПРОТЕСТНОЈ ШЕТЊИ УЛИЦАМА БОРА,
КОЈА ПОЧИЊЕ У ПОНЕДЕЉАК ПРВОГ ДЕЦЕМБРА 12,00 ЧАСОВА ИСПРЕД ЗГРАДЕ БОРСКЕ ОПШТИНЕ.

Popularity: 26% [?]

Bor – Javno preduzeće Toplana iz Bora saopštilo je da bi za vikend trebalo da bude normalizovano grejanje u tom gradu, u kojem početak grejne sezona kasni mesec i po.

Tehnički direktor Toplane Panajotis Apostolidis izjavio je da će remont, transport i montaža izmenjivača u tom preduzeću biti završeni sutra, kad će u probni rad biti pušten i drugi remontovani kotao.

Radijatori u Boru, u kojem od usluga Toplane zavisi oko 45.000 ljudi, hladni su od početka grejne sezone zbog zakasnelog remonta i nedovoljne količine energenata.

Kurir

Popularity: 32% [?]

Dopuna: 25.11.2008

Od izvora u “ŠRIF”-u smo dobili sledeću informaciju.
Atkuelni “otkazi” su u stvari “opomene pred upozorenje za otkaz Ugovora u radu, zbog nepoštovanja radne discipline i smanjenog učinka, te se poslodavac nada da cemo Opomenu ozbiljno shvatiti.
Inace, svima je isti tekst, samo su promenjena imena.”
Dakle, predotkaz u lepom pakovanju. Niko od pomenutih radnika neće da potpiše ovaj dokument, jer nikome nije obrazloženo na koji način je povredjena radna disciplina i kako je to smanjen učinak.

Kako nezvanično saznajemo, u JP “ŠRIF” Bor su  spremni otkazi za sledeće radnike:
Bojana Trujić (muzički urednik i član UO iz redova zaposlenih), Srdjan Milijić i Dragan Tričković (tehničari), Dragana Vidojković, Milutin Antić, Miloljub Milošević, Goran Gramić i Sladjana Tomić (novinari) i Dragan Vasilić (snimatelj).

Jovan Mitrović (bivši direktor) je takodje na spisku, ali trenutno je na bolovanju, pa mu ne može biti uručen  otkaz. To će najverovatnije biti urađeno  kada zaključi bolovanje. Otkaze dobijaju kao što i sami možete zaključiti, dugogodišnji i veoma iskusni novinari. Neki od njih su bili na mestima urednika i bez izuzetka su ostavili dubok trag u programu i radu, ovog informativnog preduzeća.
Dakle, informacija je nezvanična ali veoma pouzdana. Nadamo se da će se sindikati zapitati šta je pravi razlog ovih otkaza.

Koliko smo upoznati, nije predvidjen još nikakav socijalni program za ovakve situacije a u narednim satima očekujemo i zvanično saopštenje.

Popularity: 44% [?]

U mom gradu je pao prvi sneg. Upravo sa tim, prvim snegom, se završava jedan period, godina ili šta već. Ovaj period je protekao u znaku eksplozije prometa lekovima i raznim sličnim šarenim sredstvima. Potrošnja baterija je takodje drastično proasla. Satove smo navijali za sve osim za posao i pauzu za  neki od obroka. U grad je, konačno i drugom nogom, zakoračila demokratija. Tragovi su vidni svuda. Nekako, krik slobode se osećao u vazduhu i totalno je zasenio kilograme otrova koji fircaju našim nozdrvama. Informisanost gradjana je veoma skočila. Nema ni jednog koji bar nešto nije pročitao u toku dana (Bilo koju oglasnu tablu) ili nekoliko puta gledao treću reprizu tamo nečega.  Druženje je bilo kao nikada do sada. Toliko smo se družili da je ponekad sve ličilo neke proteste. Odgovorni ne biraju ni vreme ni mesto za obavljanje svojih funkcija. Savesno. Nema veze da li odete u bolnicu pa savet ili to uradite u prostorijama gradske kuće isto kao da ste u nekom sportskom objektu namenjenom za najplemenitiji sport. Evo i sredstvima informisanja ima puno pomaka. Sve se zna, ali se i pazi na kvalitet. Na primer snimi se emisija. I kad se vidi da  uopšte nije u skladu sa nacionalnim interesom – jednostavno se obriše. Ne nije to zbog cenzure, nego novinar se malo zaneo i poneIe ga emocije pa malo preterao. Mislim opravdano ako je tako. Jedino što ne valja  – neće biti rerepriza. A ja sam se tako navikao. Tako i treba.  O kulturi neću ni da se hvalim. Dodje Matija Bećković. Polupuna dva i po reda  publike je odušeljeno slušala ovog napomenutog. Valjda zbog toga što je stajao čitave večeri. A nemaju pojma da je hteo da odglumi da, kao hoće kontakt s publikom. U stvari toliko ga je oduševila scenografija i nameštaj, i prosto čovek nije osećao da je dostojan onakve garniture. Zato je valjda delegacija iz opštine demostrativno napustila ovo književno veče. U stvari njima ne treba zameriti. Bilo je još ovakvih gluposti pa su napustili dogadjaj. Ali ove godine je bilo i dogadjaja i kada nije bilo  gluposti.

A ja. Kao i svake godine, uvek nešto filozofiram. Pokušavam da budem zanimljiv. Ja se sam sebi svidjam kako ovo radim. Uf, bre… Neću više da budem ozbiljan. Evo malo da da okrenemo na humor. U proteklom periodu, dakle, uvideo sam puno stvari. Mnogo više sam medju ljudima. Zamislite šetam gradom i po nekoliko desetina puta moram da kažem dobar dan ili zdravo. Sa ljudima s kojima do juče nisam mogao da zamislim konverzaciju sada pričam i družim se. I što je najsmešnije videli smo da je dovoljno  samo skuvati jednu kaficu i odvojiti 10 minuta vremena. Ma ustvari, ne mogu više od  smeha ovo da pišem i prekidam …

Znači pao je prvi sneg. Ostavio je dovoljno vremena ostalima da i oni urade nešto do kraja godine.

Izvor: Darko

Popularity: 35% [?]

Centroistok -  jedna od najmoćnijih  trgovinskih kuća u staroj Jugoslaviji, na trenutke i sa 1.000 radnika. Statistika kaže da je to bila treća firma u državi. Atraktivni lokali u gradovima Timočke krajine, jedna je od retkih koja je na svom završnom računu popunjavala rubriku „Extra profit“. Dnevni pazari od po milion dinara ( u sadašnjim uslovima bilo barem deset puta više) i podatak iz istorije firme kaže da za 50 godina postojanja firme nije vodjeno toliko sudskih postupaka , koliko od kada je privatizovana.
- Pod izgovorom obezbedjivanja obrtnih sredstava prodaje se sve što se prodati može, a šta se dešava sa radnicima…
Pokušaćemo da Vas upoznamo sa informacijama do kojih smo došli, i u saradnji sa bivšim radnicima, probati da nadjemo pravog krivca koji svakako treba da odgovara za svoje postupke i pokrenuti priču o nepravdi vezanoj za „Centoroistok“

Pre privatizacije u firmi je bilo oko 450 radnika a sada ih je oko 40. ( toliko ih je bilo kada je poništena privatizacija.)  Dobro obavešteni izvori tvrde da je se to desilo jer je gospodin Miodrag Lupulović otišao u Agenciju za privatizaciju i rekao da  više nije spreman da ispunjava obaveze iz ugovora. Najblaže rečeno  “opljačkao i pobegao i  nikom ništa”. On je i dalje vlasnik 7% akcija, više od bilo kog radnika a to nije teško proveriti.
Do tog procenta je došao tako što je u firmu“uneo“ neispravan kamion, traktor, putnički mercedes … da bi to je ubrzo i otudjio. To je bila navodno u vrednosti od 14.000.000 dinara koju je po ugovoru morao da uloži. Takodje po ugovoru Lupulović nije smeo da otuđi više od 10% firme , ali ni to nije ispoštovano.
Čovek koji je platio prvu ratu (15.000.000 dinara) oštetio je Centroistok za više od 100.000.000 dinara, ali po svemu sudeći bez ikakvih posledica.
Inače Centroistok je bio pripreman po rečima upućenih za nekoga iz “Alco banke”, a ceo aranžman je, kako kažu radnici, vodila gospodja koja je u tom trenutku bila direktor. Medjutim i gospodin Lupulović je izgleda dobio nalog da obavezno kupi “Centroistok” i  ide do kraja. Zato je, kažu oni koju su pratili, na aukciji, sam sebi podigao cenu za 7 miliona, kada su već svi odustali.

Tako je Centroistok privatizovan, a da radnici njome apsolutno ništa nisu dobili. Pljačka je počela vrlo brzo. Centroistokovi kamioni su korišćeni, kao i gorivo, a fakture je pisao „Mlinolup“ (Privatna firma novog gazde). Neke računice  govore da je tako ostvarivao razliku od 2 dinara po kilogramu brašna.

Sve atraktivne prodavnice su prevedene na „Mlinolup“, naravno nezakonito i bez valjane dokumentacije. Sudbinu  nepokrtene, doživeo je i veći deo pokretne imovine a radnici su umesto plate,( naravno oni koji nisu oterani), dobijali bonove, odn. potvrde kojima su mogli pazariti samo u svojoj firmi. Oni koji su se odvažili da traše novac, morali su da potpišu Ugovor o pozajmici i bar na taj način da dodju do živog novca, kako bi platili svoje obaveze.

Za prve tri godine , kao privatizovano preduzeće Centroistok je pao na 100 radnika. A svi koji su otpušteni morali su da potpišu izjavu kojom se odriču svih prava i potraživanja,  kako bi makar ostvarili pravo na naknadu sa zavoda za zapošljavanje.
Preduzeće je potpuno uništeno i  obezvredjeno. Niko nije postavio pitanje šta je sa 44.000.000 vrednom robom koja je postojala u trenutku privatizacije i koja je pravilno popisana.
Takodje nestale su i obavezne ratne robne rezerve. Poredjenja radi samo je brašna bilo 200 tona. A gde su pasulj, pirinač, ulje, mast i.t.d … Čak i daostavimo po strani to što je, sada već bivši gazda imao platu kao svi radnoci zajedno, i prihvatimo neprihvatljivu tezu koja kaže da je to sada  prošlost, ostaje pitanje efikasnosti države koja očogledno nije u stanju da reši ovakve probleme. Ipaak bi trebalo prvo pitati radnike pre nego se dese ovakvi propusti ili jednostavno rečeno- pljačke. Čovek koji je doveo Centroistok u ovakvo stanje i dalje je  akcionar, a pod njegovom palicom je, protivzakonito i bez poštovanja svih ekoloških pravila,  ispušteno oko 2 tone amonijaka, kada  je sredjivana „Hladnjača“.
Veoma je važno pokrenuti pitanje gradske pekare koja je volšebno pretrpela nekoliko transofrmacija a izgradnjena je sredstvima samodoprinosa gradjana i radnika  grada Bora. .
Posto je Centroistok još uvek u postupku privatizacije treba obratiti pažnju sta se radi i sa kakvim namerama. Jedinu štetu će pretrpeti, mali akcionari, koji su uglavnom u zabludi, neobavešteni, nemoćni i uplašeni.

Radnici “Centroistoka” & Bor-grad INFO

Popularity: 33% [?]