Piše: Mitar S. Jovanović Objavio: TK INFO
U svom, još nepunoletnom bitisanju, borska TV, skraćeno BRT, nije se toliko izbrukala kao tog, najtoplijeg letnjeg dana, godine 2008. l5 avgusta. Bilo je u l5- godišnjem postojanju BRT-a svakojakog jada i čemera, kao i u ostalim loklanim televizijama i medijima, ali se takvih i tolikih uredničkih i novinarskih, pa i uopšte rukovodećih blamova, i neprofesionalnosti, zaista nagomilalo u kratkom razdoblju da se postavlja pitanje i kodeksa i etike. Bilo je i ranije crnih bisera, i razbacanog perja i iverja, i biće i ubuduće, jer niko nije savršen, no, odakle toliko hrabrosti i smelosti, i neukusa odgovornim sačiniteljima programa i novinarskih priloga? Uvodjenjem (možda je ovaj detalj trebalo najpre spomenuti) vanrednih vesti u l8 sati, mimo ionako klimave programske šeme, nekoga je zbunilo, nekoga uplašilo, poznavaoce (ne)prilika u toj medijskoj pojati, gorko je zasmejealo. Poneko se i rastužio, jer je očekivao da će se dugo najavljivani boljitak, po ugledu na neke susedne TV, dogoditi u novoj sprezi i konstalaciji političko – menadžerskih obećanja.
TV Bor, ne BRT, prekida program i emituje vanredne vesti, sat do redovnog Dnevnika. Javnost se obaveštava da su sakupljeni potpisi za smenu predsednika opštine Branislava Rankića, javljaju se posle redom, po već poznatom šablonu, telefonski (da li iz susedne kancelarije), prvo generalni sekretar koalicije Boška Ničića, onda predsednik Okružnog odbora SPS-a i odnedavno pomoćnik direktora iste te TV za programsku produkciju ( priča se na četiri sata radnog vremena, zamislite direktora sa pola radnog vremena), pa predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije; govorio je tog dana i predstavnik DS –a i odavni borac za ljudska prava. Nije spomenuto da je generalni sekretar (ne Ujedinjenih nacija) i predsednik Upravnog odbora ŠRIF – a, odnosno BRT – a. On, predsednik i gen. sekretar ima privilegiju – objavljena mu je slika sa telefonskom slušalicom, drug iz SPS – a i pomoćnik direktora nema sliku, dosta mu je slušalica. Onda se narod pita – zašto se ovaj iz SPS – a pojavljuje kad nije prozvan, njegovi nisu poptpisali listu za smenu Rankića. Mora on to, tamo radi i pola plate mukotrpno zaradjuje? Nema ni obaveštenja šta je sa štrajkom upozorenja, a pre toga na dva dana je najvljena i ta mogućnost. Zar je važna jedna lepa plata kad se mora uključiti u rat protiv aktuelne vlasti koja ih je i dovela do “uvodjenja “ vanrednih vesti i emisija bez uredjivačke šeme i bilo kakvog smisla i rezona. Onda se svi oni, pa i urednik Hadži Dragan ili neko drugi svejedno, kobajagi ljute, a odlično znaju da se takve nebuloze i smutne rabote ne objavljuju ni na razglasnim stanicima.
A ne zadugo desi se i Dnevnik, tačno u 19 sati. Dnevnik nema vanredno izdanje. Sve u normali. Ponavljaju se informacije i telefoniranja od l8 sati. Objavljuje se i priča o povredjenom vozaču sa rudarskog kopa i to nakon četiri dana od povrede. Dugo i zamorno, nevešto i zakasnelo istraživanje. Tek “napad” u vidu komentara na izvesnog predavača u Narodnoj biblioteci. Kao da je čovek dužan da daje izjave novinarima koji tog dana nisu imali druga iliti pametnija posla. On je održao predavanje pred troje gradjana i to je posebna tema, ali novinar ne shvata da se važna izjava, intervju, informacija i posebno vest na trulom zapadu odlično plaćaju. I da ne analiziramo taj i takav novinarsko-uredjivački TV dan regionalne stanice koja je obavestila, šturo i krajnje bledo o početku velike i lepe manifestacije u Tekiji “Bućka Djerdapa”. Zato je, doduše u noćnom programu, RTS posvetila dokumentarbu reportažu o Tekiji, Dunavu i bućki. A naša regionalna TV još nema autorskih emisija, ni dokumnetranog, da ne spominjemo naučni i ostale nezaobilazne prgrame. Ona, programski dozlaboga siromašna i s nemoćnim signalom , preti štrajkom i uvećava se sa neproduktivnim ekspertima i akademicima kojima je, čini se, prekid programa i vanrdeno emitovanje vesti, ne nekakva elementarna nepogoda ( nedavno je gorelo pola Crnog vrha)ili, ne daj Bože, još neka gora nesreća (dobro je, toga nije ni bilo l5.avgusta), nego spisak želja Dragana Strilića, Saše Mirkovića, Bude Milutinovića, dr Balaševića i još ponekog izuzetno neophodnog za srpsku državu i narod, ne, zasad, i Dragna Žikića, Zorana Kušljagića i ostalih znanih i neznanih. Ipak, svima im, sem Kušljagića, treba podići spomenik neznanog junaka i to na zgradi Doma kulture i to umesto TV antene koja ionako nema neku snagu i vrednost. Ili je sve manje i manje vrednija što se politički više eksponira i farba u boje koje, nažalost,( mada se ni mnogi od ranije nisu proslavili ) ne donose sreću , zdravlje i berićet.
Uostalom, u danima koje preživljavamo, i ova zapažanja, iako dobronamerna, gube vrednost u moru nezajažljvosti,pohlepe,osionosti i bahatosti,samovolje i cinizma. Za vazda toga krivi su Voja Koštunica i Toma Nikolić, ne što su dopustili partijske izmišljotine,odnosno nezasitosti i nerealne prohteve od Morave do Timoka i Dunava u vidu Palme i Ničića,i još kako podalje, već što se nisu iskreno i dragovoljno dogovorili i spasili naciju od “vanrednih emisija” i neprirodnih koalicija. Izborna volja naroda je preoteta. DS je glavni u toj otimačini,ali ne i jedini,ne i najodgovorniji za “mangupe iz naših redova”. Zato sad i ovde ne krivimo samo druge i samo naše “žute”,bar dok se još ne suočimo, a sigurno je da hoćemo, sa još većim brukama i mukama. Da je samo televizijskim.
Popularity: 23% [?]
