Bor grad INFO

Država priprema novi model privatizacije

Za određeni broj velikih društvenih preduzeća za koje nije uspela privatizacija putem tendera dva ili više puta, priprema se novi model privatizacije koji podrazumeva specifičan vid povezivanja države sa strateškim partnerom. Nešto slično urađeno je u slučaju „Fijata“ i „Zastave“, a takav metod prodaje kapitala primeniće se verovatno kod Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, preduzeća „14. oktobar“ iz Kruševca i „Prve petoletke“ iz Trstenika, kao i „Zorke Šabac“.

Autor: Danijela Nišavić | 31.05.2008 – 06:16/ Blic ONLINE

Po rečima Nebojše Ćirića, pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja, nakon dva neuspešna tendera, trenutno se radi na drugačijem modelu za privatizaciju RTB-a „Bor“.
- To ne bi bila klasična privatizacija, već povezivanje za strateškim partnerom, tako što bi omogućili da RTB „Bor“ prvo postane državna kompanija, konverzijom potraživanja u državni kapital. Budući strateški partner koga bi izabrali na tenderu, preuzeo bi komercijalne obaveze prema poveriocima. Nakon toga bio bi napravljen detaljan investicioni plan u vrednosti između 200 i 300 miliona dolara, a na osnovu kojeg bi bili izrađeni nova topionica, rafinacija i podignut nivo proizvodnje – ističe Ćirić.
Budući manjinski partner, suštinski kroz dokapitalizaciju vremenom bi postao većinski partner RTB-a „Bor“. Od početka, objašnjava naš sagovornik, on bi imao puno pravo upravljanja, kroz neka određena znanja i tehnologije koje poseduje, ali bi država ostala sa određenim procentom vlasništva.
Primena novog modela omogućila bi mnogo većim igračima, odnosno velikim svetskim firmama koje nisu bile prisutne na prva dva tendera, da učestvuju u ovom drugačijem procesu prodaje kapitala.
- Država ne očekuje da dobije veliki novac, odnosno da zaradi na početku, već da se omogući da se RTB pronađe pravi strateški partner, koji bi bio velika svetska rudarsko-metalurške kompanija, i da onda kako vreme prolazi, kako taj strateški partner investira, da podiže procenat vlasništva u firmi. Ono što je najbitnije je da se zadrže radna mesta, poveća obim proizvodnje i sanira ekološku štetu. Čim se pripremi novi model i predstavi javnosti, počeće se sa pozivanjem velikih firmi na razgovor – kaže pomoćnik ministra Nebojša Ćirić.

Nastavak razgovora za privatizaciju IMT-a

Sastanak s predstavnicima drugorangiranog ponuđača za kupovinu Industrije mašina i traktora je dogovoren i trebalo bi da bude održan iduće nedelje. Drugorangirani konzorcijum čine firme „Neverfild limitid“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva i „Pol-Mot varfarma“ iz Poljske. Ovaj konzorcijum, ponudio je 109,3 miliona evra za kapital IMT-a, dok za investicije 13 miliona evra.

Tužba ne ugrožava poslovanje

Proces proizvodnje, ali i privatizacije RTB-a „Bor“ nisu ugroženi, iako je grčka kompanija „Mitilineos“ podnela Tgovinskom sudu u Zaječaru predlog za uvođenje privremenih mera zbog duga od 65 miliona dolara.
- Poslovanje RTB-a „Bor“ ne može da bude ugroženo jer je to kompanija u restrukturiranju. To po izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji sprečava bilo koje pravno lice domaće ili strano, da blokira račune RTB-a „Bor“ i da tako onemogućava privatizaciju. „Mitilineos“ je samo jedan od komercijalnih poverilaca RTB-a „Bor“, koji na kraju procesa privatizacije i treba da bude namiren iz kupoprodajne cene – ističe Ćirić.

Popularity: 17% [?]

Izvor: Večernje novosti

Autor: Lj.Trifunović

GRČKA kompanija “Mitilineos” podnela je Trgovinskom sudu u Zaječaru predlog za uvođenje privremenih mera u Rudarsko-topioničarski basen “Bor”, zbog duga od 65 miliona dolara. Grci zahtevaju da se onemogući prodaja borskog kombinata bakra sve dok se ovoj firmi iz Atine ne vrati dug – saznaju “Novosti”.
Kako je našem listu potvrđeno u vrhu grčke kompanije, ovaj korak usledio je pošto je “Mitilineos” 2005. godine Arbitražnom sudu u švajcarskom Cirihu podneo tužbu protiv Srbije zbog duga od 17 miliona dolara i 4.000 tona bakra. U međuvremenu, dug je sa kamatama je dostigao sumu od 65 miliona dolara.
Menadžment RTB je sa “Mitilineosom” 1998. godine, za vreme sankcija, potpisao ugovor o strateškom partnerstvu. Po tom dokumentu, Grci su za kupovinu rezervnih delova i obrtna sredstva uložili 17 miliona dolara. U planu je bila i izgradnja nove topionice vredne 130 miliona dolara.
Uz to, “Mitilineos” je u metalurške pogone borske kompanije na preradu dopremao i koncentrat bakra. Međutim, oko 4.000 tona crvenog metala, dobijenih topljenjem te sirovine, umesto da se vrati Grcima, tokom 2000. godine iskorišćeno je za isplatu plata radnicima Basena.
Sredinom 2003. godine, Grci su, kao način za “prebijanje” duga, predložili da preuzmu upravljanje

u Topionici tako što bi oni imali pet, a RTB četiri člana upravnog odbora. To je, načelno, bilo prihvaćeno, ali se kasnije, bez valjanog objašnjenja, od toga odustalo.

DUGUJU 408 MILIONA EVRA
PROKNJIŽENE obaveze Rudarsko-topioničarskog basena zaključno sa 2007. godinom, iznose – 408 miliona evra, od čega najviše, čak 76 odsto, od borske kompanije potražuje država. Najveći inostrani poverilac Basena je grčka kompanija “Mitilineos”, kojoj se duguje 17 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Londonska Standard banka, koja je otkupila dug RTB-a švajcarskom “Glenkoru”, od borske kompanije potražuje 26 miliona dolara, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime “penala”. Ruska Evroaksis, nekadašnja Veksim banka, od borske kompanije potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj Trafiguri, Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 miliona dolara.

GARANCIJA
U POSLOVODSTVU RTB nam je potvrđeno da će menadžment ove kompanije od Agencije za privatizaciju zatražiti da im prenese 10 miliona dolara, koliko je, na ime licitacione garancije za učešće na tenderu za prodaju “Bora”, položio austrijski “A-tek”. Taj novac bi bio iskorišćen za modernizaciju ovdašnjih rudarskih i metalurških postrojenja.

Popularity: 12% [?]

Izvor: TK Info

Na poslednjoj sednici Opštinskog odbora SUBNOR-a Bor za potpredsednika je izabran Živojin Stanić, dugogodišnji, aktivni član ove organizacije i muzički urednik u Radio TV Bor. Sem Stanića, SUBNOR ima još dva potpredsednika izabranih ranije.

I Opštinski odbor je «pojačan» sa još petoro članova, a to su: Miodrag Mile Adamović, Radovan Điko, Slaviša Simonović, Žarko Dimitrijević i Slađana Stuparević.

Na sastanku je zaključeno da će se od Vlade Srbije zahtevati da se najhitnije obezbedi novac za isplatu ratnih dnevnica borcima iz 1999.godine.

D.P.

Popularity: 12% [?]

Posle drugog neuspešnog tendera, država je odlučila da pronađe strateškog partnera za RTB Bor sa kojim bi ga „podigla na noge”, a potom prodala svoj udeo

Tanja Janković (BIZNIS)

Među potencijalnim strateškim partnerima sa kojima bi država volela da pregovara o zajedničkom ulaganju u RTB Bor nalaze se svetski rudarski giganti Rio Tinto”, „Tisen Krupu” i „Nord dojče afineri”, ali to je, po svemu sudeći, samo spisak lepih želja.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je nedavno objasnio da bi dug RTB-a prema državi bio pretvoren u kapital u tom preduzeću i na taj način bi borski kombinat bio 100 odsto u državnoj, a ne društvenoj svojini. Potom bi bio raspisan tender za strateškog investitora koji bi sa svojim ulogom bio suvlasnik u RTB-u, a država bi posle pet godina, kada poraste cena toj kompaniji, prodala svoj udeo.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Biznis da bi država trebalo da se isključi iz vođenja privatizacije RTB-a Bor i to prepusti nekom stručnom.

- Država očigledno ne zna šta bi trebalo uraditi sa Borom – rekao je Kovačević i dodao da je izbor pravog modela njegove privatizacije zadatak za privatizacionog savetnika.

Prema Kovačevićevim rečima, suludo je očekivati da će rudarski giganti poput „Rio tinta”, „Tisen krupa” i još nekih koji se pominju kao potencijalni kandidati za strateške partnere za Bor, biti zainteresovani za rudu sa 0,25 procenta bakra, dok eksploatišu čileansku rudu sa velikom koncentracijom tog obojenog metala.

- Bilo je najbolje prodati RTB „Ateku” za 466 miliona dolara i pričekati ga za ostatak od oko 100 miliona dolara. Potpuno je bilo pogrešno pozivati rusku kompaniju SMR na pregovore, kada se zna da je na prvom tenderu ponudila jedan dolar za imovinu RTB-a, a u drugom pokušaju nije ispunila ni kvalifikacione uslove – kaže Kovačević.

Ekonomista Danilo Šuković se slaže da je mala verovatnoća da „Rio Tinto” i „Tisen Krup” pokažu interesovanje za RTB Bor i tvrdi da izbor strateškog partnera za RTB Bor nije najbolje rešenje.

- Ne vidim koji bi bio interes ovih kompanija u Boru. Pre nego što odluče da se upuste u bilo kakvu privatizaciju, one izrađuju detaljne analize, tako da verovatno već znaju koliko tačno bakra i ostale rude ima u Boru i koliko bi im se ta investicija isplatila – kaže Šuković.

Šuković ističe da je najbolje modifikovati tender koji je već bio raspisan i ponoviti ga.

- U privatizaciji Bora niko ne sme i ne može da ima bilo kakve privilegije – kaže Šuković i dodaje da se to pre svega odnosi na kompaniju „Ist point”. Šuković kaže da niko u biznisu nije bez interesa, pa tako izjave Zorana Drakulića da je RTB do sada „preživeo” upravo zahvaljujući „Ist pointu”, i da bi situacija u tom preduzeću danas bila kudikamo bolja da je do sada „Ist point” postao vlasnik RTB-a Bor, nemaju osnova, jer „Ist point” sa Borom ne bi poslovao da mu to ne odgovara.

Ko su „Rio Tinto” i „Tisen Krup”

„Rio Tinto”, multinacionalna kompanija sa sedištem u Kanadi, najznačajniji je proizvođač rude bora u svetu i jedan od najvećih proizvođača bakra i drugih obojenih i plemenitih metala. Srbija je, inače, 2005. godine, potpisala ugovor od 140 miliona evra o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju bornih ruda sa ovom kompanijom. Najizvesnije je otvaranje rudnika kod Baljevca na Ibru za nekoliko godina, gde će u rafinaciju borne kiseline uložiti oko 130 miliona dolara. Potpisala je i 2003. predugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za istraživanje i eksploataciju nalazišta bakra i zlata na Crnom Vrhu sa tadašnjim poslovodstvom RTB-a, koji je tamo imao istražna prava i to je trebalo da predstavlja „uvođenje ove kompanije na mala vrata u RTB Bor”, ali je to stopirala Kori Udovički, tadašnji ministar rudarstva. Kasnije je na tenderu za koncesiju za istraživanje i eksploataciju bakra i zlata pobedio kanadski „Dandi”.

„Tisen Krup” se sastoji od 670 manjih kompanija i zapošljava ukupno oko 185.000 radnika. Nastala je 1999. godine, ujedinjenjem „Tisen AG” i „Fridrih Krup AG”. Akcije „Tisen Krup” kompanije pripadaju nemačkom indeksu akcija DAX. Ukupan prihod tokom 2004. godine iznosio je 42,1 milijardu evra.

Prema našim saznanjima, „Ist point”, kao i austrijski „Atek”, i dalje su veoma zainteresovani za privatizaciju Bora.

Predsednik „Ist pointa” Zoran Drakulić je nedavno rekao da je država nakon neuspešnog prvog tendera trebalo sa njima da započne pregovore oko prodaje borske kompanije. Austrijski industrijalac Mirko Kovač takođe hoće da uđe u zajednički posao sa Vladom Srbije, koji bi mogao da rezultira podelom vlasništva nad RTB-om. Prema pisanju bečkog „Esterajha”, on je kazao da je otvoren za sve varijante, ali da trenutno nije jasno ko je njegov partner za razgovore, jer Vlada Srbije tek treba da se formira.

Rukovodstvo Bora nije demantovalo naša saznanja da ministarstvo ekonomije sprema pozive za „Rio Tinto”, „Tisen Krup” i „Nord dojče afineri”, ali su nam saopštili da ne bi da pričaju o tome dok iz ministarstva ne budu dobili zvanično saopštenje. Portparol RTB-a Bor Gorica Tončev kaže da bi ovom preduzeću odgovarao svaki strateški partner koji bi se obavezao da izgradi novu automatizovanu topionicu, jer je postojeća zastarela.

Popularity: 12% [?]

Ovih dana u različitim novinama izlazili su stravični naslovi u vezi RUDARSKO TOPIONIČARSKOG BASENA – RTB BOR, kao: “Gasna komora“, “Sumpor guši Borane“…..

Piše: Prof.dr Zoran Petković,dipl.ing.rud.

Moja profesionalna pripadnost velikoj porodici rudara, zatim kao Ex dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, u Beogradu, kao predsednika Srpskog rudarskog društva, kao sekretara Odeljenja za rudarstvo i geologiju Jugoslovenske inženjerske akademije-JINA, kao člana UO Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije i kao najvažniji razlog što sam ja iz Bora i u njemu radio petnaestak godina na Površinskom kopu, u Jami i Institutu za bakar, ne dozvoljava mi ( kao mnogima iz moje branše) savest da ćutim i gledam kako vozovi prolaze a “pas i dalje laje” na voz.. Svi koji prate stanje RTB Bor jedno desetak zadnjih godina znaju o mojim akcijama kroz štampu, TV Srbije, TV Bor, Zaječara i Niša, pisanja apela pokojnom Zoranu Djindjiću i ministru Velji Iliću itd.
Još od prvog oglašavanja javnog konkursa prodaje RTB Bor, ja sam pozvan u Madjarsku od strane Gospodina Dr Simona Bernarda, osnivača “Centra za američke visoke tehnologije“ (American High Technology Centar) iz Vašingtona, osnovanog 1992 godine i Gospodina Dr Lajoša Baranji, rodjenog u Srbiji, Izvršni direktor Hi-Tek, kao rudarskog stručnjaka , da im pomognem u interpretaciji borskog ležišta i popunjavanja konkursne dokumentacije. U prvom dolasku boravili smo jedno destak dana u Boru i za to vreme pregledali čitav RTB Bor. Održali smo nekoliko sastanaka sa Predsednikom opštine Bor, sa članovima svih Sindikata u Boru i imali smo zvaničnu TV prezentaciju programa visoke tehnologije za topljenje koncentrata bakra bez dima.Sadašnji Generalni direktor Conić nije hteo da nas primi jer je u štampi Srbije kazao da smo mi “Putujući cirkus“. Ovo je sve bilo režirano od ondašnje vlade, jer pojava Gospodina Dr Bernarda i Dr Baranjia pomutila je račune nekim ministrima iz tadašnje Vlade jer su oni već imali dil sa rumunskom firmom “Kuprom”.Pošto je verovatno neko bio dobro „nagradjen“ da progura pomenutu firmu, počela je hajka na sve nas pošto su hteli pomenutu gospodu da zaplaše i da ih oteraju.
Posle mog nastupa na TV Bor u jednočasovnoj emisiji “Aktuelnosti”, 21.juna 2006.godine, posle nedelju dana imao sam telefonske protestne pozive da se ja “mešam u poslove vlade i teram prave kupce iz Srbije.“ Koliko su “pravi”kupci bili videli ste u oba konkursna termina.
Dr Simon Bernard, po propozicijama je predao konkursni materijal na vreme, u četiri koverta. U prvom kovertu je bila celokupna dokumentacija o firmi koja konkuriše.Pošto je falio neki pečat i neke poreske potvrde, koje se u Americi ne daju jer je to zagarantovana tajna firme, oni su Dr Simona Bernarda odmah diskvalifikovali pod izgovorom da je dokumentacija nepotpuna.Ostala tri koverta su ostala kod njih jer Dr Bernard nije hteo da ih podigne, da bi se javnosti kasnije pokazalo koliko je on nudio, za kupovinu RTB Bor, za socijalni program, za novu opremu i topionicu, kao i za zaštitu životne sredine.On je za sve to ponudio 1,7 milijarde dolara.
Na skupu prezentacije u Opštini Bor Gospodin Dr Bernarad Simon je kazao pred TV sledeće:” Obaveštavam gradjane Bora da kada kupim RTB Bor, još tri do četiri godine živeću sa Vama u ovom dimu koga danas ima u izobilju, kao da je hteo da me uplaši da pobegnem od njega. Ne ja ću njega oterati izgradnjom nove topionice na principu PLAZMA tehnologije i Bor će posle toga biti vazdušna banja„
Na satanku sa svim sindikatima RTB Bor, u domu kulture Dr Bernard je pored ostalog kazao:“Napisaću i potpisati moju ličnu presudu da ako ne ispunim sve ovo gradjani Bora mogu da me obese na sred borskog Trga, pored onog spomenika rudaru“.

Na to mu je u šali predsednik sindikata Dragan Aleksić odgovorio da Srbi nisu takvi i da ćemo ga ispoštovati i ako samo pola od toga uradi za Bor što je obećao.

Otac Gospodina Dr Simona bio je Madjar srpskog porekla, bio je Simonovcić (Simon), pa zna kakvi su Srbi i zato želi da svoj kapital plasira u Srbiju.Živeće šest meseci u Boru a ćest meseci u Vasington.
Kako će se dobijati bakar bez dima?
Na prezentaciji u opštini Bor i kasnije u Beogradu, u prostorijama madjarske ambasade Gospodin Dr Baranji je kazao da su oni svesni problema koji su zadesili RTB Bor i njegove ljude i da su osnovni problemi stara tehnologija, koja je davne 1975 godine bila za to vreme napredna, zatim kompletna zastarela oprema, kao i socijalni momenat, jer mnogo ljudi je ostalo bez posla. Resursi kojim raspolaze ovaj region Srbije, nisu sami po sebi dovoljni. Ono što “Hi-Tek” korporacija nudi, jesu nove tehnologije. Prva je u novom načinu topljenja koncentrata metala, odnosno bakra tzv. “PEPS” tehnologija (Pla-
zma Energija Pirolitičkog Sistema) koja čisti opasne materije, u zatvorenom prostoru modula, koncetrišući u čvrste, staklaste i keramičke materijale.Ova tehnologija je hemijski bezbedna, nije otrovna, i otpadni materijali su nerastvorljivi te se mogu slobodno uskladištiti u zemlji ili napuštenim rudničkim jamama.

PEPS tehnologija može da preradi dnevno najmanje 25 tona toksičnih materijala na dan, pa naviše u zavisnosti od broja modula.Tehnologija “PMT-1” (Plazma Metal Torch – 1), tj. PLAZMA METAL BAKLJA ima potpuno isti efekat s tim što je specijalizovana za metale i koncentrate metala. U modulu PMT-1 električnom strujom se postiže PLAZMA stanje na temperaturi od 12.600 stepeni Celzijusa, eliminiše se zagadjenje, ima nultu emisiju, nema dimnjake, a onda nema ni zagadjenja vazduha i voda. Na osnovu toga će Bor biti vazdušna banja , jer će se bakar dobijati bez dima kako reče Dr Bernard.Svi elementi prelaze na visokoj temperaturi čije su elektronske ljuske manje ili više “razbijene”- jonizovan gas u jednom koraku, a sumpor dioksid koji je gušio narod i šivotnu sredinu pada na dno modula u vidu elementarnog sumpora. Ovom tehnologijom se može preraditi godišnje projektovana proizvodnja bakra u zavisnost od izgradjenog broja modula. Za godišnju proizvodnju od 120.000 tona bakra potrebno je oko 20 modula.
Nova tehnologija je beskorisna bez odgovarajućih ljudi koji se mogu zadržati samo ako imaju osnovne životne i zdravstvene uslove kao i osiguranje.
Zašto Hi-Tek planira da kao inicijalna kapisla bude ulog od 500 miliona dolara za infrastrukturu, a u prvih pet godina u tehnologiju, mala i srednja preduzeća bilo bi uloženo još 1,2 milijarde dolara Ovim potezom bi se otvorilo 20.000 novih radnih mesta i zaposlilo bi se novi stručnjaci.
Program 401-K predvidja da svaka osoba koja radi mora imati svoj bančin račun sa izvesnom sumom novca. U tom slučaju država neće naplaćivati porez dok je novac na računu, tako da ulaganja uz kamatu brzo rastu.
Gospoda Dr Simon Bernard i Dr Baranji su izjavili da je za ovu tehnologiju PMT-1 potrebna velika količina električna energije, pa uporedo sa izgradnjom PLAZMA modula gradiće se i električna centrala na gas. Shodno tome predsednik opštine Bor, Gospodin Branislav Rankić, dipl.ing.metalurgije, sačinili su 17.nov.2007 godine UGOVOR u Boru sa Gospodinom Dr Simonom Bernardom, koji je registrovao u Boru novu firmu “Simon Plazma Energija”, o ustupanju opštinskog zemljišta površine 15 ha.u blizini borskog aerodroma za izgradnju postrojenja PEPS TEHNOLOGIJA

Reč je o izgradnji 30 plazma modula postrojenja najsavremenije tehnologije i termoelektrane snage 250MW, ušta bi bilo uloženo oko 1,2 milijarde dolara iz Grin fild investicija i koja bi samo u prvoj godini trebala da uposli 2.500 ljudi, a ukupno bi bilo oko 4.000 ljudi.
Predsednik opštine Bora Gospodin Branislav Rankić prilikom potpisivanja pomenutog UGOVORA za TV Bor je izjavio sledeće: Polazim od toga da Gospodin Simon Bernard ne bi imao potrebe da u Boru provede više od sedam meseci, a da nije ozbiljno razmišljao, za koje je vreme stvarao finansijsku, tehničku i svaku drugu konstrukciju predstojeće izgradnje PEPS postrojenja.
Dakle ako neko ima vremena i para da sedam meseci dodje iz Vašingtona i da u Boru gubi dragoceno vreme pa da ništa ni neuradi, ja i to poštujem. Opština Bor u ovo nije ništa uložila, ali očekujemo da neko ko toliko energije uloži ovde, da zaista želi ozbiljno i da to uradi.Zato smatram da je ovo vrlo ozbiljna stvar.
Američki biznismen Dr Simon Bernard u dopisu upućenom gradjanima Bora koje je pročitao njegov advokat kaže:
Bor će biti svetski centar PLAZMA tehnologije a deo profita koji firma ostvari biće uložen u obnavljanju i u razvoj ovog regiona Srbije.Saglasnost za ovaj projekat dali su Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, kao i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Izgradnja kompleksa PLAZMA postrojenja trebala je da otpočne za 20 dana po podpisivanju ovog UGOVORA, a završetak će biti za godinu dana od početka gradnje.
Početak je pomeren zbog trenutnog stanja u Vladi Srbije, a i zbog sredjivananja papira oko uvoza potrebnih komponenti i mašina za celokupan proces PLAZMA postupka.
Interesantno je još napomenuti da će rukovodioc izvodjenja oviih radova biti Gospodin Dr Baranji iz Vašingtona, koji je svojevremeno, posle diplomiranja u SAD došao, kako kaže da oduži otadžbini dug i otslužio je JNA u Postojnskoj Jami u Sloveniji.

Popularity: 28% [?]

Rukovodstvo borske Topionice i rafinacije bakra (TIR) saopštilo je danas da to preduzeće u potpunosti sprovodi mere koje je naložilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali da će dima u gradu povremeno biti sve dok ne bude izgrađeno savremeno postrojenje za preradu bakra.

Reagujući na krivične prijave koje je protiv odgovornih u toj firmi podnela inspekcija za zaštitu životne sredine, rukovodstvo je saopštilo da je tehnologija zastarela i da će, dok se to ne promeni, dima biti povremeno u gradu.

Prekršajna prijava je podneta i protiv predsednika opštine Bor Branislava Rankića zato što uređaji za merenje gasova u gradu nisu u funkciji od avgusta prošle godine, a najavljene su i prijave za privredni prestup protiv TIR-a i direktora Blaže Lekovskog zbog prekoračenja srednjih dnevnih koncentracija sumpor-dioksida poslednjih nedelju dana.

U saopštenju poslovodstva TIR-a se naglašava da je osnovni uslov dugoročne proizvodnje u Topionici promena tehnologije i izgradnja nove, savremene, autogene linije za topljenje koncentrata.

Dodaje se da za poslednje povećanje gasova u vazduhu nisu postojali elementi za podnošenje prijave.

Poslovodstvo Topionice ističe da instrumenti za praćenje i kontrolu kvaliteta vazduha u gradu pomažu tom preduzeću da adekvatno reguliše režim procesa proizvodnje, ali da istovremeno služe kako se javnosti ne bi prezentovali proizvoljni podaci o koncentraciji sumpor-dioksida.

“RTB je u svetu poznat po visokokvalitetnom katodnom bakru i rukovodstvo TIR-a nije u poziciji da donosi odluku o zaustavljanju metalurških agregata od kojih direktno ili indirektno živi 80 odsto stanovništva. Zato smatramo da je u procesu privatizacije jedini prihvatljiv strateški partner za kombinat bakra investitor koji će izgraditi novu liniju za topljenje koncentrata”, navodi se u saopštenju.

U tom preduzeću su nagovestili da su voljni da sa lokalnom samoupravom postignu sporazum o reparaciji mernih uređaja koji su u kvaru od avgusta prošle godine.

Predsednik opštine Bor Branislav Rankić izjavio je da se uređaj za merenje zagađenja nalazi na popravci u Engleskoj, jer tu opremu u Srbiji niko ne servisira.

On je najavio da će se ova popravka platiti novcem iz lokalnog Ekološkog fonda.

Izvor: BETA

Popularity: 12% [?]

Politička i ekonomska nestabilnost i loša primena reformskih i antikorupcijskih zakona dežurni krivci za sve neuspele privatizacije

Tendere u Srbiji kao da je poterao maler. I to sada, u nekoj formalnoj završnici privatizacije. Gotovo u nizu proglašavaju se neuspešnim prodaje velikih preduzeća, i to ukoliko se kao kriterijum velikih računaju imovina, potencijali, stečeno ime, broj radnika.

Šampion neuspešnih prodaja je svakako RTB Bor čija su dva tendera mesecima zaokupljala javnost. Potencijalni kupci su nudili stotine miliona dolara, a na kraju nisu bili kadri da ih plate. Za „Geneksove” kopaoničke hotele nedavno nije se javio nijedan kupac, takođe ni za „Mostogradnju”, iako su firme poput „Alpine” i „Štrabaga” otkupile tendersku dokumentaciju.

Od kupovine „Jugoslovenskog rečnog brodarstva”, bez mnogo objašnjenja, odustali su prvorangirani i drugorangirani kupac. Najbolju ponudu je dao konzorcijum kiparsko-singapurskih firmi, a ni druga po veličini, malteška kompanija, nije se pojavila da plati ponuđenu cenu. Pre nekoliko sedmica propao je i drugi tender za prodaju zrenjaninske šećerane, a jedini potencijalni kupac biznismen Filip Cepter bio je voljan da za nju plati samo jedan evro, sa čim se Agencija za privatizaciju nije složila.

Ovakav sled loših događaja u srpskoj privatizaciji naprosto traži odgovor na pitanje – šta to ruši srpske tendere.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, kaže da u privatizaciji maler ne postoji, već da se u ovom slučaju radi o sistemskoj grešci.

– Kada se na tendere niko ne javlja, jasno je da država traži mnogo. Želi da postigne cenu, prihod u budžet, da bude s tim parama veliki gazda i da finansira NIP, a nije joj cilj da se nađe preduzetnik koji će da oživi preduzeće i učini ga efikasnijim. Drugi razlog je što institucije nismo prilagodili privatizaciji. Reformski, antikorupcijski zakoni postoje, ali se ne primenjuju, a čist kapital zazire od takvih okolnosti. U takvim uslovima dobijaju se kupci bez para ili špekulativni – kaže Šuković.

Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja za poslove privatizacije Nebojša Ćirić kaže da je razlog za to, svakako, politička nestabilnost koja uzrokuje i ekonomsku. Investitori, dobro je poznato, igraju baš na kartu stabilnosti prilika u zemlji u kojoj ulažu. Tu su, naravno, specifičnosti i svake tenderske prodaje.

– Kod RTB-a bila je jedna zaista čudna situacija. Kupac je uplatio 150 miliona dolara, rekao da ima da plati još 230 miliona dolara, a za ostatak tražio produžetak roka, što mu nismo dozvolili jer nismo mogli da rizikujemo da neko drugi kasnije traži takve ustupke. Mirko Kovač je naknadno obezbedio sve pare, i to pre odustanka drugoplasiranog Olega Deripaske, ali povratka na staro nije bilo. Sada za RTB pripremamo novi model strateškog partnerstva države i investitora i jedna od opcija je da raspišemo tender za izbor strateškog partnera. U ovom slučaju ne bi se prodavao kapital, već bi se preduzeće investicijama dokapitalizovalo – ukazuje Ćirić.

To što za hotele „Grand” i „Sunčani vrhovi” kompanije ICG nije stigla nijedna ponuda upućuje na to da u tenderskim zahtevima nešto nije realno. Uslov za učešće na tenderu bio je da ponuđač posluje na međunarodnom tržištu i raspolaže zaštićenim brendom u odmorišnom hotelijerstvu sa najmanje četiri internacionalne zvezdice. Potencijalni kupac u sastavu treba da ima i najmanje deset hotela na planinskim ili drugim lokacijama i da svaki od njih ima kategoriju od četiri zvezdice. Minimalna cena je bila 45 miliona evra. Ćirić kaže da pripremaju novi tender, a da će se u skladu s preporukom privatizacionog savetnika razmišljati ne samo o smanjenju cene, već i o smanjenju broja hotela koji potencijalni kupac mora da ima.

U slučaju „Industrije motora Rakovica” iz Beograda u toku je čak treći tender, jer u prethodna dva nije bilo zainteresovanih kupaca. Rok za podnošenje ponuda je produžen do 23. maja ove godine. Za ovu prodaju na trećem tenderu Ćirić je optimista jer, kaže, ima zainteresovanih kupaca.

U slučaju leskovačkog „Jugekspresa” 14. marta 2008. tender je proglašen neuspelim, jer do krajnjeg roka nije stigla nijedna ponuda. Novi javni poziv raspisan je u aprilu. Tender za prodaju čačanske „Fabrike reznog alata” takođe je proglašen neuspešnim u martu ove godine, jer do krajnjeg roka nije stigla nijedna ponuda i poziv za novi tender raspisan je početkom maja. Ni pribojska fabrika automobila (FAP) nije imala sreće da se proda iz prvog puta. U decembru prošle godine tender je proglašen neuspešnim, a iz Agencije za privatizaciju očekuju poziv za drugi tender krajem maja. Početkom ove godine proglašen je neuspešnim tender za prodaju „Zavarivača” iz Vranja, a novi tender je u toku.

Neslavan primer propalih tendera je i „Matroz” koji se sada prodaje iz stečaja, ali i trstenička „Prva petoletka”, koja će se posle dva neuspela tendera prodavati u delovima.

Jovana Rabrenović / PolitikaONLINE / Ekonomija
[objavljeno: 23/05/2008]

Popularity: 9% [?]

Predstavnici SRS-a, SPS-a, DSS-a i koalicije «Za Bor Boško Ničić» činiće novu opštinsku vlast u Boru. Koalicioni partneri potpisali su sporazum po kome će, shodno broju odborničkih mesta, najviše resora i funkcija pripasti radikalima. Oni će imati predsednika Opštine i predsednika Skupštine opštine. Zamenik Opštine biće iz SPS-a.

-Iako zakonski mogu da postavim tri potpredsednika, neće ih biti više od dvojice. U Opštinskom veću biće troje radikala, dvoje socijalista i po jedan član iz DSS-a i koalicija «Za Bor – Boško Ničić». Iz Ničićeve koalicije biće i potpredsednik Skupštine opštine. Za najkasnije deset dana održaće se sednica SO, na kojoj će se izabrati novi upravni odbori javnih preduzeća, a potom će se raspisati konkursi za direktore.

Na najodgovornija mesta doći će sposobni i stručni ljudi bez obzira iz koje su stranke ili su vanstranački – rekao je Branislav Rankić, predsednik Opštine i predsednik Okružnog odbora SRS-a Bor.

B.A. / TK Info

Popularity: 16% [?]