Bor grad INFO

Veljko Despotović, veteran filmske scenografije

Autor: N. Tusić | 30.03.2008 – Blic ONLINE

Osnova filmske scenografije je da pratite tekst drame. To je najvrednije u filmu, da imate dobru podlogu, dobar tekst i da onda pokušate da to likovno izrazite sa dekorom, jer dekor utiče na režiju – kaže Veljko Despotović, jedan od najpoznatijih filmskih scenografa s ovih prostora, koji je dao veliki doprinos aktuelnom bioskopskom hitu “Čarlston za Ognjenku”.

Šta je bio ključni motiv da se prihvatite višegodišnjeg rada na filmu “Čarlston za Ognjenku”?
- Nije važno da li je reditelj debitant, važno je da je karakter, da ima neko svoje ja, pristup poslu, umetnosti, a Uroš to svakako ima. Zaista smo savršeno sarađivali, počev od traženja terena i objekata koje smo tražili godinama. Za potrebe ovog filma našli smo savršene predele oko Bora, gde sam pre četrdeset godina radio film o radnim akcijama. Tada sam upoznao jalovišta na koja godinama bacaju otpad od bakra iz rudnika. To se cedi, pa se pojavljuje crvena voda, kada sve prestaje da liči na rudnik i počinje da liči na neku drugu planetu, Mars, recimo. U tom jalovištu smo ugradili nekoliko spomenika krajputaša, jer je tema filma da su muškarci izumrli, kao što i jesu, u silnim ratovima u Srbiji, pa ih te jadne devojke traže.

Nedavno ste završili i rad na novom filmu Gorana Markovića “Turneja”.
Kakav pečat vaša scenografija daje ovom filmu?
- Scenografija je slična, ratna. Dok je scenografija u “Čarlstonu” bajkovita, ali se vide ostaci rata, za potrebe “Turneje” u Srpskoj nalazili smo autentične objekte koje smo adaptirali i pretvarali u dramski prostor. Te zapuštene kuće iz rata morali smo prvo da ogolimo, dogradimo falš grede na krovovima. Puštali smo dimove tako da zaliči na atmosferu kao da je juče završen rat. Grupa glumaca koja tu dolazi ne bi li nešto zaradila naišla je na tri različite vojske neposredno nakon borbe. To je Goran Marković izvanredno napisao i snimio, rat izgleda kao parodija. Kroz smeh i šalu rat ne osećamo kao nešto loše, zapravo ceo film je protiv rata, kroz humor koji prožima film. Pratio nas je sneg, jaka zima. Posmrzavali smo se, imali noćna snimanja. Onda je usledila kontra, sve se istopilo, i mi nismo mogli da napravimo kontinuitet sa prethodnim scenama, pa smo grdne vatrogasce zvali da nam prave penu koja na filmu zamenjuje sneg.

Imali ste priliku da zahvaljujući poslu sretnete i upoznate mnoga imena svetskog filma. Ko je na vas ostavio najjači utisak?
- Impresionirao me je Sem Pekinpo, s kojim sam radio film “Gvozdeni krst”. S njim smo stalno imali anegdote. Kada smo snimali po Istri imao je običaj da naruči flašu votke za pre podne i flašu viskija za po podne, i ništa se ne oseti, samo počne malo više da galami. Mi smo se pokazali kao dobri saradnici. Bio je izvanredan radnik, bez obzira na piće.

Profesija kojom se bavite omogućila vam je da dosta putujete. Da li ste ponekad zažalili što niste ostali u inostranstvu?
- Nikad nisam zažalio, naprotiv, sve što znam i što sam proputovao je zahvaljujući filmu. U Americi postoji profesija “kouč”, specijalista za terene koji treba da servira terene producentu. Ja to sve sam radim i sve sam – od crtača, tehničkog scenografa do odgovorne osobe za gradnju objekata. Scenograf mora da zna sve, ne samo geografiju, nego i razne zanate, od farbarskog, gipsarskog i stolarskog.

Kolekcionar “svega i svačega”
Imam prospekte iz celog sveta, kuća mi je prepuna kao nekakva antikvarnica, a sve u službi moga posla, tako da taj deo posla tu prestaje da bude posao i postaje mi hobi jer sam zaljubljen u te slike, te savršene objekte koje samo malo treba adaptirati da se naprave pravi autentični objekti za film. Imam milion knjiga kod kuće, sve pare bacam na časopise, isecam, lepim, imam gomile debelih fascikli u kojima lepim terene, rekvizite, slike satova, stolova, radnih soba, čak imam i enterijere skupštine, jer nikad ne znaš da li će ti trebati.

Popularity: 15% [?]

admin

Website - More Posts

Od njegove premijere 30. januara 2008. film “Čarlston za Ognjenku” videlo je preko 150.000 gledalaca, a ekipa ovog ostvarenja posetila je više gradova u Srbiji. Glumačke zvezde filma, reditelj i članovi ekipe doživeli su ovacije u Novom Sadu, Boru, Pančevu, Smederevu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Vrbasu, Čačku i mnogim drugim gradovima u kojima je organizovana premijera poput one u Beogradu.

Film “Čarlston za Ognjenku”, prema podacima vebsajta Box Office Mojo nalazio se 5 nedelja na prvom mestu po gledanosti u Srbiji.
Pored prikazivanja filma u bioskopima, u okviru promocije organizovana su brojna događanja širom Srbije, poput ekskluzivnog dočeka Nove godine „Čarlston za Ognjenku New Year’s Glam Party” ili Otvorenog prvenstva Srbije u ljubljenju, koje je najpre sprovedeno u nekoliko gradova u Srbiji, a potom je veliko finale održano u beogradskom Domu sindikata.
U Galeriji „Progres“ od 28. februara – 12. marta održana je jedinstvena „filmska izložba“ na ovim prostorima „Čarlston za Ognjenku – Radionica za izradu mađije“ (autorka: Ksenija Terzović), na kojoj su bili predstavljeni kostimi, scenografija i vizuelni efekti iz filma.
Izložba „Čarlston za Ognjenku – Radionica za izradu mađije“ zatvorena je na nesvakidašnji način – žurkom „Kafanica kod Zagorke“. Jedna od zvezdi filma – glumica Danica Maksimović je za to specijalno veče ponovo otvorila svoju kafanu iz filma i točila paukovaču svim zvanicama.
Film „Čarlston za Ognjenku“ nastavlja svoj život u Srbiji, a u planu je još niz akcija na domaćem terenu. U isto vreme, ovaj film se priprema za svetsku karijeru.

B92 Kultura Film

Popularity: 10% [?]

admin

Website - More Posts

Performansom “Magija istoka”, Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije – RARIS je u Beogradu predstavila turističku ponudu te regije.
Direktor agencije Vladan Jeremić najavio je da će, u saradnji sa turističkim organizacijama devet opština istočne Srbije, biti realizovan veliki projekat zajedničke turističke ponude istočne Srbije koji obuhvata Majdanpek, Kladovo, Negotin, Bor, Zaječar, Boljevac, Sokobanju, Knjaževac i Pirot.
“Cilj je da se unapredi lokalni ekonomski razvoj, kroz povećanje konkurentnosti turističke ponude”, rekao je on.
Na osnovu anketiranja više od 240 hotela, restorana, turističkih agencija, info centara, vinarija i izdavalaca privatnog smeštaja, pripremljeni su regionalni turistički paketi koji gostima nude posetu svim najznačajnijim turističkim lokalitetima.

Urađeni su i postavljeni internet portali www.traveleastserbia.org i www.travelistocnasrbija.org, gde se mogu pronaći sve informacije o turističkoj ponudi istočne Srbije.
Projekat finansiraju Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i opštine istočne Srbije.

Izvor: Tanjug

Popularity: 12% [?]

admin

Website - More Posts

Samostalni sindikat Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, poručio je novom vlasniku da “ne pokušava” da uđe u posed tog preduzeća, ukoliko se zaposlenima ne isplati regres, poveća zarada i ne isplati nadoknada od prodaje firme.
Sindikat je zapretio “ne želi da gleda ulazak u posed novog vlasnika”, ukoliko im se ne odobri regres za 2008. od 40.000 do 60.000 dinara, zarada poveća od 10 do 20 odsto, na osnovu rasta cena na malo, i potvrdi da će zaposlenima biti isplaćeno 200 evra po godini staža.

Sindikat, koja okuplja većinu od 4.700 radnika, zauzeo je takav stav posle neuspešnog sastanka sa poslovodstvom RTB-a, Agencijom za privatizaciju, privatiazcionim savetnikom i firmom Atek, koja je kupila borsku kompaniju.
Čelnici šest preduzeća iz sastava RTB-a, saopštili su da je poslovodstvo RTB-a zaposlenima ponudilo regres od 10.000 dinara, a za preostali 30.000 dinara za regres, koje traži sindikat, i povećanje zarade, upućeni su na novog vlasnika.

(Beta)

Popularity: 11% [?]

admin

Website - More Posts

Planinarski dom Crni vrh, je sagrađen 1952. godine. Planinari će nakon 12 godina, otkako “traju radovi” na izgradnji hotelskog kompleksa “Jelen HAYAT” za predstojeću zimsku sezonu prvi put pokušati da se vrate svoj dom u kome se svojevremeno odmarao i Josip Broz.

– Država ne sme da dopusti propadanje „Hajata“. Novac za završetak može i mora da se obezbedi jer bi se zaposlilo najmanje 800 radnika i ceo ovaj kraj imao bi veliku korist – izjavio je Velimir Ilić pre oko godinu i po dana. Tada je trajala kampanja za vanredne lokalne izbore i, po starom običaju, do danas ništa nije urađeno.

Da li će se u skorije vreme pojaviti neko ko može dati bilo kakav odgovor i okončati ovu priču jer sagradjeni objekti nezadrživo propadaju a samim tim i šansa da se izgradnja završi, kompleksp profunkcioniše a region dobije nova radna mesta i veliku turističku atrakciju a i korist.

Popularity: 42% [?]

admin

Website - More Posts

Bor — Devet vlaških političkih stranaka i udruženja građana postigli su dogovor o zajedničkom nastupu na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Oni će na izborima nastupiti pod nazivom “Ujedinjeni Vlasi, Vlaška demokratska stranka Srbije, Dr Predrag Balašević”. Sporazum o jedinstvenoj listi potpisali su Vlaška demokratska stranka Srbije i Društvo za kulturu Vlaha – Ariadnae Filum iz Bora, Vlasi demokratske Srbije iz Kučeva i Vlaška kulturna inicijativa iz Žagubice.

U toj koaliciji biće i Savez Vlaha Srbije i Vlaška demokratska stranka iz Negotina, Zajednica Vlaha Paulj Matejić iz Petrovca na Mlavi, Društvo Rumuna Vlaha “Traian” iz Kladova i Društvo Pomoravskih Vlaha sa sedištem u Ćupriji.

Izvor: Beta

Popularity: 10% [?]

admin

Website - More Posts

15. Marta u Lazarevcu održan je “Izviđački Stroj”. Domaćin ove aktivnosti bio je Odred izviđača Kolubarac iz Lazarevca.

Iz našeg Odreda učestvovalo je 47 članova, dok je na celoj aktivnosti bilo oko 600 izviđača. Naš Odred je i ove godine proglašen za “ODRED ORLOVA”, inače zvanje koje se dodeljuje odredima koji su se u toku godine posebno istakli svojim radom… Naravno ovo zvanje će nas samo podstaći da u ovoj i narednih godina budemo još bolji i organizovaniji.

Za zvanje “Odred Orlova” proglašeni su sledeći odredi:

1. odred izviđača „Lola“ – Niš
2. odred izviđača „Radomir Jovanović Čoče“ – Bor
3. odred izviđača „Josif Pančić“ – Niš
4. odred izviđača „Žarko Zrenjanin Uča“ – Bela Crkva
5. odred izviđača „Mija Stanimirović“ – Niš
6. odred izviđača „Ivo Lola Ribar“ – Bečej
7. odred izviđača „Vožd Karađorđe“ – Niš
8. odred izviđača „Bajina Bašta“ – Bajina Bašta
9. odred izviđača „Remizijana“ – Bela Palanka
10. odred izviđača „Školski brod Jadran“ – Niš
11. odred izviđača „Sima Pogačarević“ – Vranje
12. odred izviđača „Kolubarac“ – Lazarevac
13. odred izviđača „Boško Đuričić“ – Jagodina
14. odred izviđača „Ratko Sofijanić“ – Ivanjica
15. odred izviđača „Zavičaj 1093“ – Vranje
16. odred izviđača „Sveti Sava“ – Beograd
17. odred izviđača „Petefi Šandor“ – Bačka Topola
18. odred izviđača „Boško Buha“ – Prijepolje

Za zvanje “ČETA ORLOVA” proglašene su sldeće čete:

1. četa izviđača „Orlovi“ , odred „Sveti Sava“ – Beograd
2. četa izviđača „Kazanđol“ , odred „Zavičaj 1093“ – Vranje
3. kolo planinki „Orhideja“ , odred „Lola“ – Niš
4. četa poletaraca „Pera Detlić“ , odred „Lola“ – Niš
5. četa mlađih izviđača i planinki „Borići“ , odred „Josif Pančić“ – Niš
6. četa „Beli očnjak“ , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
7. četa „Jagodina“ , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
8. četa poletaraca i pčelica „Vrabac“ , odred „Vožd Karađorđe“ – Niš
9. četa izviđačai planinki „Vožd“ , odred “ odred „Vožd Karađorđe“ – Niš

Za zvanje “IZVIĐAČ ORAO” proglašeni su sledeći izviđači/planinke:

1. Savić Dragana , odred „Ratko Sofijanić“ – Ivanjica
2. Milanović Mila , odred „Lola“ – Niš
3. Milanović Vladan , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
4. Danilović Nikola , odred „Lola“ – Niš
5. Stefanović Katarina , odred „Vasa Čarapić“ – Niš
6. Jocić Marija , odred „Đuka Dinić“ – Niš
7. Nedović Nađa , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
8. Pavković Milan , odred „Josif Pančić“ – Niš
9. Kostić Milena , odred „Lola“ – Niš
10. Milić Đorđe , odred „Josif Pančić“ – Niš
11. Mitrović Branislav , odred „Lola“ – Niš
12. Nenadović Miloš , odred „Šumatovac“ – Aleksinac
13. Milosavljević Dimitrije , odred „Josif Pančić“ – Niš
14. Brzaković Milan , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
15. Nastasijević Aleksandar , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
16. Marković Katarina , odred „Mija Stanimirović“ – Niš
17. Slijepčević Marija , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
18. Krstić Goran , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
19. Zdravković Igor , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
20. Petrović Ana , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
21. Jovanovski Nikola , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
22. Jovanovski Nenad , odred „Boško Đuričić“ – Jagodina
23. Petrović Aleksandar , odred „Sveti Sava“ – Beograd
24. Pavlović Marija , odred „Remizijana“ – Bela Palanka
25. Grubelić Ana , odred „Vasa Čarapić“ – Beograd
26. Mladenović Ognjen , odred „Mlava“ – Petrovac na Mlavi

Popularity: 18% [?]

admin

Website - More Posts

BOR – Samostalni sindikat metalaca Borskog okruga saopštio je da se od poslovodstva RTB-a „Bor“ zahteva povećanje plata za 20 odsto, najhitnija isplata regresa za godišnji odmor od 40.000 dinara (dve rate) i isplata obećanih 200 evra po godini staža za svih 5.000 zaposlenih nakon privatizacije kombinata bakra.
- Bivši radnici i penzioneri ne traže od zaposlenih njihov deo obećane nadoknade, nego 200 evra po godini staža od preostale uplate za prodaju RTB-a. O tome će se, kako je dogovoreno, uskoro podrobnije razgovarati u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Ukoliko opet budemo bili izigrani, uslediće protesti, a potom i blokada industrijskog kruga RTB-a, mada sindikati i građani nemaju ništa protiv budućeg vlasnika Basena. Nezadovoljstvo će biti usmereno protiv Mlađana Dinkića i republičke vlade – rekao je Zvonko Živaljević, predsednik Samostalnog sindikata.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Popularity: 8% [?]

admin

Website - More Posts

Zajčar – Tim studenata arheologije iz Srbije i Crne Gore i Nemačke saopštio je da su na kasnoantičkom lokalitetu “Felix Romulijana” kod Gamzigrada otkrili zlatnu “fibulu” (kopču) tešku 100 grama.

Arheolozi su rekli da “fibula” predstavlja kopču za togu koju su nosili visoki oficiri rimske vojske i da je pripadala nekome ko je sahranjen u grobnici koja je izvan zidina lokaliteta “Felix Romulijane”. Stručnjaci tvrde da je reč o jedninstvenom pronalasku u Srbiji i da je istovetna fibula uklesana na zidine iznad kapije Romulijane. Arheolozi iz SCG i Nemačke rade na ovom lokalitetu dve godine i za to vreme je sondirano područje kako bi se odredilo gde će se vršiti istraživanje.

Beta

Popularity: 11% [?]

admin

Website - More Posts

Maja Stojanović (BIZNIS)

Rodni gradovi rimskih imperatora na teritoriji Srbije biće povezani u jedinstvenu turističku turu, a ceo projekat gradnje 100 rimskih pansiona koštaće oko 25 miliona evra

Na teritoriji Srbije rođeno je 17 rimskih imperatora, što je petina ukupnog broja svih rimskih imperatora. Iza njih su ostali Sirmijum (Sremska Mitrovica), Singidunum (Beograd), Viminacijum (Kostolac), Trajanova tabla i Trajanov most (Đerdap), Dijana (Kladovo), Feliks Romulijana (Zaječar), Medijana (Niš) i Justinijana Prima (Lebane). Ove činjenice ne govore samo o značaju prostora današnje Srbije u antičkom Rimskom carstvu, već predstavljaju potencijal za stvaranje jedinstvenog turističkog srpskog brenda. Arheologija može i treba da bude profitabilna. Istražena arheološka nalazišta treba zaštititi, konzervirati, pokriti i predstaviti u turističke svrhe rekao je u intervjuu za Biznis dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture za baštinu.

Šta predstavlja projekat „Put rimskih careva”?

- Smatram da je ovo jedan od najvažnijih projekata naše države s obzirom na to šta sve može da se dobije. Ceo projekat sa 100 pansiona košta oko 25 miliona evra. Sve te gradove postojbine rimskih imperatora povezali smo u jednu turističku rutu dugačku 600 kilometara iz dva razloga. Prvi razlog je stvaranje jedne kulturne rute, a drugi je ekonomski. Povezivanjem u rute dobija se zbir svih posetilaca na tim lokalitetima, što znatno uvećava prihode. Naša ideja je da duž tih ruta napravimo 100 rimskih pansiona, da budu udaljeni na desetak kilometara i smešteni u potpuno prirodnom ambijentu. Prelaženje rute omogućilo bi se turistima na razne načine (automobilom, biciklom, pešice itd.). U celokupan projekat bilo bi uključeno i zaposleno lokalno stanovništvo. Na ruti bi se spremala i jela lokalna jela, što spada u nematerijalnu baštinu, a danas je takva vrsta turizma jako moderna u svetu. Većina ovih lokaliteta se nalazi na Dunavu, kojim godišnje prođe šest stotina lađa i dvesta hiljada turista, a za pokretanje dobrog biznisa najvažnije je biti na ruti. Želimo da nam 2010. godine stane svih 600 brodova sa 200.000 posetioca, a to je samo od ulaznica milion evra. Mora mnogo da se radi, jer su turisti iz Evrope vrlo zahtevni. Ministarstvo je napravilo ozbiljnu studiju o takvim turistima i znamo bukvalno sve o njima. Od nacionalne i obrazovne strukture do toga koliko dnevno i na šta troše novac.

A kako teče realizacija?

- Vlada Srbije će uskoro usvojiti master plan „Put rimskih careva”, kojim će biti definisane ključne tačke i problemi razvoja turističke rute, ali i postavljeni neki reperi: šta, gde, kako i u kom roku treba uraditi. Pošto se usvoji master plan, izgradiće se prilazi i parkinzi pored ostataka rimskih gradova i utvrđenja, biće postavljeni putokazi i obučiće se specijalni vodiči. Napraviće se lift do Trajanove table, „izgraditi” laserski Trajanov most, pripremiti specijalan meni i napraviti suveniri. Takođe, svaki lokalitet će biti opremljen parkingom, toaletima, zanimljivim postavkama. Pored kompletnog brendiranja rute, koja će imati poseban žig, u program će biti uključeni i restorani koji moraju da pripreme „rimski meni”, kao i vinski podrumi, koji će prodavati „rimsko vino”. Praviće se i suveniri sa specijalnim žigom, a sav novac od prodaje i upotrebe žiga koristiće se za dalje razvijanje „Puta rimskih imperatora”. U narednih nekoliko nedelja svi ti lokaliteti biće povezani bežičnim internetom, a centar će se nalaziti u Viminacijumu. Biće postavljen i video-nadzor. Viminacijum je otvoren u oktobru 2006. godine i prošle godine smo imali oko 50.000 posetioca. To je model koji ćemo preslikati na ostale lokalitete. Viminacijum je podignut za pet godina, a da biste otvorili arheološki park, potrebno vam je mnogo vremena. U planu je i pokrivanje Sirmijuma, Gamzigrada i Naisusa. Turoperatori neće doći samo zbog jednog lokaliteta. Da biste doveli turoperatore, morate imati najmanje tri tačke. Zato smo mi i odlučili da krenemo sa četiri tačke, kako bismo i sve ostalo na kraju povezali. To su Sirmijum, Singidunum,Viminacijum, Feliks Romulijana i Naisus.

Da li ima sličnih primera u inostranstvu?

- Cilj je da od objekata rimske kulturne baštine napravimo ekonomski održive projekte, a taj model nije ništa novo. Sve ovo je jako ostvarivo, jer predstavlja prepisan obrazac kako to sve već funkcioniše, na primer u Francuskoj, Italiji ili Belgiji. U inostranstvu nema istog projekta, ali ima modela. U Švedskoj, Španiji, Francuskoj, Italiji ima ekoloških muzeja, takozvanih eko-muzeja, a tu spadamo i mi sa Viminacijumom. S druge strane, prepisan je obrazac još iz rimskog doba, jer su u Rimskom carstvu postojali ovakvi pansioni koji su se zvali „mutacio” i „mancio”. Cilj je oživljavanje te rimske rute u Srbiji, a onda povezivanje sa rimskim putevima u Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Italiji… Na kraju bi se lanac naših rimskih pansiona mogao prodati kao lanac drugih hotela.

Kako će se finansirati projekat?

- Nijedna država ne može sama da finansira arheološka iskopavanja. Međutim, arheološka nalazišta mogu da izdržavaju sama sebe. Ovaj projekat ima sve uslove da bude izuzetno dobro primljen u Evropi. Kulturne rute, nematerijalna baština, regionalni razvoj, zapošljavanje lokalnog stanovništva su elementi integrisanja u evropske tokove. Inače, država izdvaja i izdvojiće značajna sredstva. Ministarstvo će uložiti ove godine 40 miliona za Sirmijum, 51 milion za Medijanu, 105 miliona za objekat poslovno-istraživačkog centra „Viminacijum”, koji se gradi u Viminacijumu. Mislim da država treba da da impuls lokalnom stanovništvu da razmišljaju šta sve mogu prodati turistima. Upućujem apel našim bogatim ljudima da ulažu i u ovakve objekte. Ovakvim ulaganjem ne ostvaruje se samo profit, nego i beleži ime kao donator ili zadužbinar. U Viminacijumu je već postavljeno 13 video-kamera i bežični internet. Sve to nije urađeno samo zbog bezbednosti, već i da lokaliteti budu vidljivi za investitore.

Kako turistički predstaviti ceo taj prostor?

- Jedna ulica u Firenci možda ima više lepih kuća nego cela Srbija. Ali ako turiste dovedemo na rutu rimskih imperatora i svakog drugog dana su u drugačijem okruženju, dobiće pravi doživljaj lokalne energije koja je svuda na svetu specifična i fascinantna. Drugo, na sajmu u Milanu ovaj projekat je izazvao veliko interesovanje. Na sajmu u Minhenu smo razgovarali sa organizatorima kako da produže biciklističku rutu u kojoj učestvuje po 270.000 biciklista i kroz našu zemlju. Na sajmu u Minhenu smo saznali i da 400.000 visokoobrazovnih Nemaca teži ovoj vrsti turizma.

Trenutno smo više okrenuti promociji u svetu, ali slažem se da treba da zainteresujemo i lokalno stanovništvo za biznis. Sir iz istočne Srbije, dardanski sir, bio je na trpezama rimskih imperatora u Rimu, a to je odlična osnova za brendiranje ove vrste našeg sira. U pansionima će biti zaposleno najmanje 800 ljudi i još četiri puta više u jednom keteringu koji će pružati usluge tim pansionima. U Viminacijumu se pravi 115 različitih suvenira. Posetioci piju iz amfora, jedu iz rimskih tanjira hranu spremljenu po rimskim receptima. To je ogroman biznis.

Popularity: 16% [?]

admin

Website - More Posts