Bor grad INFO

Ljubiša TRIFUNOVIĆ, 28.02.2008, Vecernje novosti

BOR – Uporedo sa početkom izgradnje superluksuznog hotela “Jelen-Hajat”, na planini Crni vrh, u Boru je, kao deo ambicioznog projekta, počela i izgradnja poslovnog centra nazvanog “Kapije Bora”, koja je u jedinstvenu, impresivnu celinu trebalo da objedini Sportki centar “Mladost” (u čijem sastavu se, pored ostalih sadržaja, nalazi velika sportska dvorana sa pet hiljada mesta, dva olimpijska bazena i tereni za male sportove), i još jedan motel, čija je gradnja počela i okončala se samo završetkom makete i idejnog projekta.
Nažalost, i velelepno zdanje “Kapija Bora”, koje je bilo ponos grada, danas je, baš kao i hotel na Crnom vrhu, napušteno i sve više liči na ruinu. Izgradnja tog zdanja, u koji je, po nezvaničnim informacijama, utrošeno nekoliko desetina miliona dolara, misteriozno je, baš kao i gradnja “Jelen-Hajata” obustavljena krajem 2000. godine.

Smeće i vlaga

“Novosti” su, posle osam godina, prve dobile dozvolu da uđu u nekadašnji ponos Bora. Prizor, koji smo zatekli, bio je, najblaže rečeno, šokantan. Lopovi su odavno pokrali sve oluke, tako da su kiše i vlaga uništili veći deo fasade i zida. Na sve strane nalaze se gomile smeća i šuta. Većina prozora je polupana. Ipak, najgore je što je ukraden gotovo ceo bakarni krov!
Ono što se zna, vlasnik objekta je, uz Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, i beogradski “Energoprojekt” – koji je ostavio nedovršenu zgradu još pre osam godina. Čuvara nema, a kradljivci i dalje nesmetano ulaze i odnose sve što stignu, pa i elektroinstalaciju.
- Opština je planirala da u taj prostor useli Tehnički fakultet, ali je sa ljudima iz “Energoprojekta”, bar zasada, nemoguće postići ikakav dogovor – kaže Branislav Rankić, predsednik opštine Bor. – Naime, oni su voljni da nam prodaju svoj udeo u “Kapijama Bora”, ali traže previše novca. Pri tom, zaboravljaju da od početka izgradnje do danas nisu platili ni dinar građevinske takse. Štaviše, jedan od direktora “Energoprojekta” nije ni znao da postoji ovaj objekat.

Prebijanje duga

Gradonačelnik Bora nam je kazao i da još uvek veruje u sporazum sa “Energoprojektom”, ali i najavljuje da, ukoliko do toga ne dođe, lokalna samouprava neće imati izbora nego da protiv odgovornih u beogradskoj kompaniji podnese krivičnu prijavu zbog nemara prema društvenoj imovini.

U čaršiji su kružile i priče da opštinsko rukovodstvo, koje su činile stranke DOS, koje je 2000. godine došlo na vlast u Boru, ne želi da završava objekat u kojem je deo bio izdvojen i za diskoteku koja je, novcem RTB, bila građena za Marka Miloševića. Još neverovatnije zvuči podatak da je taj objekat, kako se moglo čuti, zapravo, replika požarevačke diskoteke “Madona”, koja je, takođe, bila u vlasništvu sina bivšeg predsednika Srbije.
- Od Odbora RTB, koji je Vlada Srbije ovlastila da upravlja borskom kompanijom, tražili smo da, na ime dugova od oko 80 miliona dinara koje JKP “Vodovod” potražuje od basenskih preduzeća, u nadležnost opštine “prebaci” započetu diskoteku – otkriva nam tadašnji gradonačelnik Bora Krsta Kalčić. – Time bismo jednim udarcem “ubili dve muve”. RTB bi se rešio dugova, a nama bi se otvorio manevarski prostor da taj, zaista reprezentativni objekat za mlade, privedemo nameni. Posebno zato što su zainteresovanost da tu diskoteku otkupe i završe pokazali Kanađani i Amerikanci. Ali, naš predlog je ostao mrtvo slovo na papiru…

MARKOVA DISKOTEKA

SREDINOM 2000. godine bili su završeni svi građevinski radovi i, kako se pričalo, izgradnja najmodernije diskoteke na Balkanu. U taj objekat na tri nivoa, ukupne korisne površine od 1.400 kvadrata, koji je smešten u “Kapijama Bora”, uloženo je više od dva miliona evra. Po glasinama, vlasnik te diskoteke bio je niko drugi do Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Srbije.
- Diskoteka je, zaista, bila zamišljena tako da bude najbolja na Balkanu, a planom je bilo predviđeno da mladi u Boru dobiju reprezentativni objekat za zabavu – otkriva nam Dušan Marković, koji je, u ime RTB, do prekida radova na tom objektu oktobra 2000. godine, bio glavni koordinator za izgradnju diskoteke. – Samo smo mermerne pločice iz Italije tada platili 60.000 maraka.

Popularity: 11% [?]

admin

Website - More Posts

B92

Popularity: 11% [?]

admin

Website - More Posts

Kupoprodajni ugovor za rudarsko-topioničarski basen „Bor“ predstavnici države Srbije i austrijskog konzorcijuma potpisali su 7. februara.

Popularity: 13% [?]

admin

Website - More Posts

Posle nekoliko dana u kojima sam se, baš kao i matori čangizavi komentator istog problema, osećao kao bez kablovske televizije, devojke i momci sa Bor030.net su ponovo pustili u rad forum i portal grada …

Bilo je sasvim pristojno brzo, uzevši u obzoir ozbiljnost problema sa kojim su se ovog puta borili … Nadam se da je ovo poslednji put da se gradski forum bori sa ovakvim problemima i pozivam ovom prilikom sve dobronamerne ljude u dijaspori da pomognu družini oko LIghtmana i Mishasa kako bi ubuduće ovakvih prekida bilo što manje.

Bor 030 radi – za sada još uvek bez ikakvog profita i zarade i veliki uspeh web portala i foruma je delo velikog entuzijazma i ljubavi prema svom gradu. Ukoliko zanemarimo barem na trenutak nebitne i porlazne stvari i pojave shvatićemo koliko su ovakvi junaci zaista potrebni našem gradu …

Popularity: 20% [?]

admin

Website - More Posts

Luksuzni hotel na Crnom vrhu 13 godina od početka gradnje

Sudbina nedovršenog superluksuznog hotela „Jelen“ na planini Crni vrh kod Bora, koji se u jednom periodu izgradnje našao čak i u ponudi kompleksa „Hajat ridžensi“, biće poznata tek nakon privatizacije najvećih javnih preduzeća u Srbiji, NIS „Petrola“ i EPS-a. Za poslednjih osam godina od kada su prestali radovi, objekat je toliko propao, da umesto divljenja sada izaziva sažaljenje posetilaca.

Autor: Saša Trifunović | 24.02.2008 – 00:16 – Blic ONLINE

Od 1995. godine, kada je započela izgradnja kompleksa hotela „Jelen“, pa do bombardovanja Srbije 1999, kada se s investiranjem prestalo, prema dobijenim podacima investitora, uloženo je 60 miliona dolara. Procenjuje se da je za završetak radova potrebno još toliko, ali je zub vremena na fasadi poslednjih osam godina učinio svoje, zbog čega je potrebno uložiti mnogo više para.
Većinski vlasnik hotela je NIS „Petrol“, ali poslovodstvo te kompanije ne može da donese bilo kakvu odluku u vezi s tim, budući da je to preduzeće u postupku restrukturiranja, rekao je za „Blic“ predsednik opštine Bor Branislav Rankić, koji je pokušao da sazna da li će se i kada nastaviti radovi.
Izvršni direktor NIS „Petrola“ Dušan Pavlović rekao je pre dve godine da su u toku završni pregovori s jednom stranom kompanijom o nastavku izgradnje, ali se to nije dogodilo. U međuvremenu, država nije našla za shodno da uloži novac u taj objekat, budući da joj je bila primamljivija Stara planina (udaljena četrdesetak kilometara vazdušnom linijom), na kojoj nije bilo ni temelja za hotel.
Interesantno je da se ni ostali suvlasnici „Jelena“ (Energoprojekt, Srbija šume, RTB, bivše Ministarstvo saobraćaja, PTT i SO Bor, koja je besplatno ustupila plac) ne izjašnjavaju o planovima ulaganja u hotel na Crnom vrhu.
Turistički kompleks „Hajat ridžensi“ prostire se na površini od 14 hektara. Nalazi se nedaleko od Borskog jezera i planine Dubašnica, gde je bilo omiljeno mesto za odmor bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, i mnogih tadašnjih lidera sa srpske političke scene. Procenjeno je da bi u njemu bilo uposleno oko 2.000 radnika i da bi turizam na ovom području u tom slučaju privukao brojne goste i zemlje i inostranstva budući da bi stručnjaci „Hajata“ imali obavezu menadžmenta.
Svojevremeno, u doba Miloševića, hotel je dobio naziv „zabranjeni grad“, a bio je opremljen i atomskim skloništem. Nazivali su ga i „Slobin zamak“, a među zidine ovog zdanja nijedan medij nije smeo niti mogao da priviri.
Inače, 2001. godine nemački „Simens“ nagovestio je da će uložiti 25 miliona dolara u završetak gradnje tog kompleksa, ali se od toga odustalo iz neobjašnjivih razloga.

Popularity: 13% [?]

admin

Website - More Posts

Nakon privatizacije RTB Bor

Majdanpek – Po Zakonu o privatizaciji lokalna samouprava nema pravo na pet odsto ostvarene cene od prodaje, zbog toga što će Rudarsko topioničarski basen Bor biti privatizovan iz restrukturisanja. Prema informaciji koju je lokalnim medijima u Majdanpeku potvrdio Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, postoji opredeljenje da se određeni deo sredstava, ako se kupoprodaja uspešno završi, usmeri za komunalno infrastrukturni razvoj, ali da nije precizirano koliko će to iznositi. Ćirić je takođe rekao da se u principu, ta sredstva usmeravaju lokalnoj samoupravi u kojoj je sedište pravnog subjekta što bi u ovom slučaju bio Bor, ali da zbog specifičnosti Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ima vremena da se sagleda i pozicija Majdanpeka.

J. B. K.  /DANAS

Popularity: 10% [?]

admin

Website - More Posts

Na mestu knjižare gajbe

BOR – Kada su Vesna i Dragan Tešović u januaru 2001. godine puni ambicija u Boru otvorili knjižaru „Inorog“, nisu ni slutili da će morati da je zatvore već posle 10 meseci. I pored velikih napora i upornosti da započnu knjižarski posao, nisu uspeli da pokriju sve troškove. Tako je propao pokušaj da se u ovom gradu posle dve decenije ponovo otvori klasična knjižara.

Autor: Saša Trifunović | 21.02.2008 – Blic ONLINE

- Plaćanje radnika, dažbine i porezi, ali i slaba kupovna moć i nezainteresovanost Borana, razlozi su zbog kojih se niko više ne odlučuje da krene u avanturu knjižara – ocenjuje Tešović.
Poslednja prava knjižara ugašena je krajem osamdesetih. Bio je to lepo opremljen i naslovima bogat salon Narodne knjige u zgradi Studentskog doma. Pre nekoliko godina je Narodna biblioteka, budući da je na opštinskom budžetu, nameravala da u sklopu Doma kulture otvori klasičnu knjižaru.
Međutim, SPS, koji se još smatra većinskim vlasnikom tog objekta sagrađenog novcem Borana, ustupio je prazan prostor jednom trgovačkom preduzeću za potrebe magacina pa su, umesto knjiga, kraj ovog hrama kulture jednog jutra osvanule gajbe i kutije sa namirnicama. Socijalisti su se, po svemu sudeći, vodili logikom da biblioteka kao budžetska firma ne bi plaćala zakup, dok je zakupnina privatnika bila zagarantovana.
Borani danas mogu da kupe knjigu samo kod akvizitera, koji vrhunska književna dela kače na haubu automobila. Najduže se do sada održalo prodajno mesto u holu Doma zdravlja, koji je jednim delom izdat akviziteru.
Nedostatak knjižara zaposleni u biblioteci tokom godine pokušavaju da nadoknade sajmovima knjiga ili prodajnim izložbama.
- Iskustva sajmova su pokazala da mali broj sugrađana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju i njome oplemeni svoju biblioteku, jer Borani najviše čitaju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu – rekla nam je nekadašnji vlasnik „Inoroga“, a danas direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.
Narodna biblioteka u Boru, ima više od 73.000 naslova, svake godine u proseku učlani 2.000 ljudi, što je oko tri odsto stanovništva.
Od 2006. osetno je povećan bibliotečki fond. Tada smo za kupovinu knjiga iz budžeta dobili 350.000 dinara, prošle gotovo dvostruko više, a u ovoj godini očekujemo 900.000 dinara. Za kvalitetnu obnovu knjižnog fonda godišnje je potrebno oko 2,5 miliona dinara – kaže direktor Narodne biblioteke.

Anketa: Gde kupujete knjige?

VLADIMIR LAKIĆEVIĆ
Knjige su u svom obliku prevaziđene i svu literaturu koja mi je potrebna pronalazim na internetu. Na internetu se takođe mogu kupiti knjige.

LJUBIŠA MARINKOVIĆ
Odavno sam shvatio da knjižare prodaju sve osim knjiga. Poslednje dve decenije u njima možete kupiti svakakve ukrase, ali ne i knjigu.

DRAGAN ŠUMARC
Nijednu knjigu nisam odavno kupio, ali je strašno da se dela velike umetničke vrednosti prodaju na haubama automobila kao da su vašarska roba.

DIVNA ILIĆ
Odavno nisam kupila knjigu jer posedujem veliku kućnu biblioteku, ali je sramota za grad da ne postoji klasična knjižara gde bi se kupila knjiga za poklon.

EMA MIKULOVIĆ
U Boru postoje dve, reklo bi se, knjižare u kojima se prodaje sve i svašta. Knjige na rafovima nisu pregledne i klasifikovane, što pokazuje da tu ne rade pravi ljudi.

VIOLETA STOJANOVIĆ
Žalosno je da grad nema knjižaru. Sajmovi u Boru imaju ograničenu ponudu, pa kućnu biblioteku obogaćujem na Beogradskom sajmu.

Popularity: 20% [?]

admin

Website - More Posts

Rezreve kreča u rudnicima u “Zagrađu” su ogromne i, po procenama, moći će da se eksploatišu narednih stotinak godina. S druge strane, budući vlasnik “Belorečkog peščara” će nalazišta kvarcnog peska, nezamenljivog u staklarskoj industriji, eksploatisati najmanje dve decenije.
Početna cena za prodaju Fabrike kiseonika, iz sastava Topionice i rafinacije bakra (TIR), koja će se, takođe, prodatati aukcijskim putem, utvrđena je u iznosu od 1.419.318 dolara. Najveće interesovanje, do sada, za kupovinu ovog pogona pokazala je nemačka firma “Meser”, jedan od najvećih svetskih proizvođača tehničkih gasova.

DANAS ROK ZA UPLATU
ROK za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena “Bor” ističe danas i može se produžiti za 15 radnih dana, potvrđeno je u Agenciji za privatizaciju. U Agenciji su potvrdili da je “A-Tek” do sada uplatio licitacionu garanciju od 10 miliona dolara, ali da još nije uplatio 60 miliona dolara, što je “druga garancija za dobro izvršenje posla”.

Autor: Lj. T.

Popularity: 8% [?]

admin

Website - More Posts

Bor – Vršilac dužnosti generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) “Bor” Miodrag Conić saopštio je da je, nakon prodaje tog preduzeća Ministarstvo za ekonomiju povuklo tekst protokola o isplati nadoknade radnicima. On je naveo da predstavnici Vlade Srbije i sindikati RTB “nisu potpisali nikakav sporazum o isplati nadoknade od 200 evra po godini staža zaposlenima u tom preduzeću, već samo predlog koji nema pravno dejstvo”, i koji je “Ministarstvo odlučilo da povuče”. “Taj dokument nema snagu pravnog akta. Mislim da je sačinjen kako bi ostao pisani dokument da je na sastanku u Ministarstvu predstavnicima sindikata dat predlog koji oni u tom trenutku nisu odbili”, rekao je Conić. Desetak hiljada bivših i penzionisanih radnika RTB smatra da imaju zakonsko pravo na isplatu nadoknade, zbog čega su nedavno u Boru i Majdanpeku organizovali velike proteste i blokadu ulaza u RTB. Oni su prozvali sindikate, ali i Conića, zbog toga što nisu insistirali da i bivši radnici budu uključeni u isplatu nadoknade, pošto novi vlasnik uplati novac za to preduzeće. “Poslovodstvo RTB-a ne protivi se ostvarivanju bilo kog zakonskog prava bivših radnika i penzionera”, rekao je Conić.

Beta- DANAS

Popularity: 6% [?]

admin

Website - More Posts

- Deo novca za preuzimanje RTB biće u kešu, dok smo ostatak obezbedili iz kredita, koji nam je odobrio konzorcijum zapadnoevropskih banaka – kazao je „Novostima“ dr Mirko Kovač, predsednik „A-teka“. On je odbacio navode u nekim medijima da će odobreni zajam garantovati imovinom borske kompanije. – Naprotiv, pošto smo duboko uvereni u vrednost RTB, „A-tek“ je spreman da, u slučaju potrebe, svojom imovinom bude garant cele finansijske transakcije.
Inicijativni odbor, koji okuplja bivše radnike i penzionere Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“, zapretio je u petak da će blokirati sve ulaze u Kombinat bakra i fizički sprečiti novog vlasnika da uđe u posed kupljene imovine. Naime, čelni ljudi Inicijativnog odbora predali su Ministarstvu ekonomije peticiju sa pet hiljada potpisa, kojom i oni, zajedno sa trenutno zaposlenima u Kombinatu bakra, traže isplatu od 200 evra po godini staža kao nagradu za uspešnu privatizaciju firme. U protivnom će, kažu, pribeći totalnoj blokadi RTB.

A, svojim zahtevima u petak se oglasio i Branislav Rankić (SRS), predsednik opštine Bor.
- Zbog restrukturiranja RTB nećemo od Vlade Srbije tražiti pet odsto od 466 miliona dolara, koliko je za Basen ponudio austrijski „A-tek“ – kazao je Rankić. – Ali, smatramo da bi bar tri odsto od prodajne cene moralo da se uplati u opštinsku kasu. U protivnom, svi dosadašnji protesti koji su pratili privatizaciju „Bora“ biće „mala maca“ prema onom što će uslediti.
Gradonačelnik Bora, uprkos insistiranjima, nije želeo da precizira kakve će poteze povući, uz obrazloženje da ne „želi da pokvari iznenađenje“.

OBAVEZE PREMA UGOVORU
UGOVOR predviđa da „A-tek“ novac uplati u roku od 25 radnih dana i obavezuje na dodatne investicije, koje su u pregovorima povećane na 230 miliona dolara. Za topionicu i rafinaciju namenjen je najveći deo investicija – 131 milion dolara.
Kupac se obavezao da preuzme 4.691 zaposlenog i da u roku od tri godine ne bude otpuštanja po osnovu ekonomskog, tehnološkog ili organizacionog viška – istaknuto je prilikom potpisivanja ugovora.

Procitaj jos >> 

Popularity: 6% [?]

admin

Website - More Posts