Bor grad INFO

Selo – veselo

Brestovac nije obično selo. Njegovi meštani se ponose što u njemu rode svraćaju češće nego u drugim sredinama, i ukazuju na statistiku prema kojoj je Brestovac jedino naselje u Srbiji sa pozitivnim prirodnim priraštajem. U njemu se više od dvadeset porodica odlučilo za treće dete, jer su se držali devize da dva deteta predstavljaju prostu reprodukciju, i da je tek treće dete natalitet. Malo je poznato da su prve trojke veštačkom oplodnjom došle na svet upravo u ovom selu.

tekst i foto : Saša Trifunović

Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, u Brestovcu je živelo 2.700 duša. Taj broj se do danas nije mnogo povećao, ali ni smanjivao. Statstika se najbolje sagledava uvidom u birački spisak u kojem je upisano 1.600 glasača, što znači da oko 60 odsto stanovništva jesu deca do 18 godina! Ukoliko putnik svrati u ovo pitomo mesto, čije su međe tik uz grad Bor, već na ulazu će primetiti sliku neobičnu za današnja sela.

Kada se sa glavnog puta savije na vijugavi uski drum ka centru sela, prolazi se kraj stadiona na obali Brestovačke reke. Iako je bio hladan oktobarski dan, dečija graja je za nas bila upečatljiva. Na besprekorno pokošenom travnatom tepihu, pedesetak mališana je na podeljenom terenu pikalo fudbal. I muško i žensko. – Ponosni smo što smo valjda jedino selo koje ima ženski fudbalski klub. Nažalost, ne postoji liga gde bi se pokazale, pa su im “sparing partneri” mušakrci. Ali gledaj, igraju ko zmaj, rekao nam je ponosno jedan od dvadesetak klinaca koji su sa improvizovanih tribina zadirkivali golmanku. Žitelji sela su ponosni što u centru tokom leta od dece vri ko u košnici. Zato su učinili sve kako bi im olakšali život na selu. Onoliko, koliko se imalo para.

kompletan tekst >>

Popularity: 19% [?]

Bor — IHP u Prahovu kod Negotina prodata je na tenderu za pet miliona evra grčkoj kompaniji Neokimiki lavrentijadis.

Neokimiki lavrentijadis se ugovorom o kupoprodaji obavezala da u prve dve godine u IHP, koji je proizvodi veštačko đubrivo, investira 20 miliona evra, izjavio je direktor Industrije hemijskih proizvoda (IHP) Mladen Trišić.

Neokimiki lavrentijadis se ugovorom o kupoprodaji obavezala da u prve dve godine u IHP, koji je proizvodi veštačko đubrivo, investira 20 miliona evra.

Grčka kompanija proizvodi deterdžente i hemijske proizvode, a u njenom vlasništvu je i beogradska rafinerija nafte.

Dogovorenim socijalnim programom predviđeno je da će radnici koji napuste firmu dobiti otpremninu.

Prema tom programu, ako se od 632 radnika za dobrovoljni odlazak prijavi više od 400, otpremnina će iznositi 280 evra za svaku godinu radnog staža, a ako se prijavi manje od 400, otpremnina će iznositi 230 evra.

Izvor: B92

Popularity: 14% [?]

Direktor EDB u Boru i predsednik opštine odgovaraju čelniku Televizije

BOR – RTV Bor bila je, krajem vikenda, 24 sata isključena iz elektromreže zbog duga od oko milion dinara, a ne, kako je izjavio Jovan Mitrović, direktor te odnedavno regionalne informativne kuće, zbog „ političke diverzije“.
- Rukovodstvo TV Bor dobilo je opomenu nedelju dana ranije da će im biti isključena struja ukoliko ne plate dug. Niko nije došao da se dogovorimo kako je običaj. Naprotiv, ignorisani smo iako smo im ponekad gledali kroz prste. Ukoliko se ponovo budu neodgovorno ponašali, opet će uslediti „makaze“. Nije mi jasno zašto direktor Mitrović javno spominje nekakvu političku diverziju – rekao je novinarima Dragan Milošević, direktor borske Elektrodistribucije.

Obraćajući se gledaocima prošlog petka uveče, Jovan Mitrović je, u ime svoje firme, rekao da se u 14-godišnjem radu TV Bor nije dogodilo da ekran bude zatamnjen neprekidno 24 sata. Zbog nestanka struje oštećeni su elektronski uređaji. Ovo je drugi put u poslednjih godinu i po dana, kako je nastao dug, pre toga izmireno je 1,5 miliona dinara. Ipak je u pitanju politička diverzija – naglašava Mitrović, ali ne navodi o kakvoj je ujdurmi reč.

Branislav Rankić, predsednik opštine obećao je da će lokalna samouprava uplatiti dug do 1. novembra i uzvratio da je „direktor Mitrović već godinu dana nelegalno na rukovodećem radnom mestu“.

- NJemu je v.d. stanje odavno isteklo, ali Upravni odbor uporno nije želeo da raspiše konkurs. Opština redovno uplaćuje novac za plate zaposlenima u RTV. Obezbedili smo 30.000 evra za kupovinu najsavremenije opreme. Oni moraju da se postaraju za sredstva kako bi izmirili režijske troškove. Tako je oduvek bilo, a naše obaveze kao osnivača nikada nisu izostale. Ipak, ova opština je nekoliko puta plaćala struju, vodu, telefonske troškove. Najgore je što RTV na čelu sa Mitrovićem nije u funkciji informisanja građana – smatra Rankić.

RANIJE SVE PLAĆANO

- Dok sam pre Mitrovića bio direktor prvo sam plaćao struju i ostale troškove. Nikada nismo ostali u mraku. Popravili smo i agregat, za svaki slučaj. Tvrdim da i danas za režijske troškove ima para. Štaviše, tada smo nadoknadili četiri zaostale plate, obnovili tehniku, preuredili prostorije, nabavili automobil i preselili marketing – svedoči Miroslav Radulović, bivši direktor RTV Bor.

ZAPOŠLJAVAJU KOGA STIGNU

Branislav Rankić naglašava da je prosek plata samo 16.000 dinara zato što se zapošljavaju neproduktivni radnici bez veće potrebe, a ne recimo novinari. Samim tim, ukupna suma sredstava iz opštinskog budžeta za plate raspodeljuje se većem broju radnika, što direktno utiče na visinu zarada. Za takvu politiku nije kriva opština, još manje predsednik.

Popularity: 14% [?]

Pismo koje je Dr. Vladimir Sulić prosledio istražnom sudiji Slavici Nikolić:

„Časni sudijo, ovim putem vas molim, kao nikoga u životu što nisam molimo, ni Boga kada sam kao mladić oboleo od šećerne bolesti, da mi dozvolite časno suđenje, da se borim za svoju nevinost. Kao ljudsko biće, kao čovek intelektualac, a ne kao zver koju su bacili mediji u tamnicu, koju treba unapred linčovati i ne dozvoliti joj da išta kaže. Znate i sami, časni sudijo, da je moje saslušanje trajalo do 22 sata, a da je RTS objavio u 19.30 sati da je dr Suliću određen pritvor. Zar su mene u pritvor gurnuli mediji, ili ste vi meni odredili pritvor?

Dozvolite mi, časni sudijo, da na miru mogu spremiti svoju odbranu protiv bolesnog uma moje bivše žene, koja je radi zadržavanja deteta, ljubomore, zavisti i zlobe sklopila jednu jako dobru konstrukciju, zbog čega će imati najveću štetu moje dete. Dopustite mi da se branim u svojoj kući, da na miru spremam odbranu, da ne budem tretiran kao zver, da ne pijem vodu sa čučavca i tresem se od hladnoće, da bih dokazao svoju totalnu nevinost. Uvek sam zavisio od samo svojih odluka, a sada je moj život prepušten drugom. Ja sam bio taj koji je drugima spašavao živote, a sada mi je potrebna samo prilika da na miru spasim svoj. Nemojte dozvoliti, časni sudijo, da me dalje odvajate od porodice, od oca koji ima 77 godina, koji samo što ne umre od tuge kada vidi kakva nepravda i pakost se dešava i radi njegovom sinu, sinu jedincu, sa kojim se dičio i falio punih 40 godina. Od majke, koja svoje suze ne može da zaustavi jer zna kakva je psiha njenog sina, bez žene koju volim i sa kojom je posle punih šest godina trebalo da zasnujem brak, jer sam čovek koji voli i voli da bude voljen.

Ako ste mi oduzeli mogućnost da komuniciram sa detetom koje mi je bilo najvažnije u životu, za koga sam se borio i želeo od nje da napravim dobru i poštenu osobu i bio strog otac, jer joj je majka dopuštala sve! Plašio se da će baš zato što je dete razvedenih roditelja, takvim vaspitanjem što joj majka pruža u skoroj budućnosti doći sa alkama u nosu i tetovažama po koži. Dopustite mi da dokažem da sam totalno nevin i da je to konstrukcija njene majke i opet dobijem dete na vaspitanje i čuvanje. Mogu samo da zamislim šta joj sada pričaju o meni posle toliko prosutih laži.

Dozvolite mi, časni sudijo, da idem na detektor laži, ja i moja bivša supruga, pa da se onda uverite ko laže, a ko govori istinu. Ja znam da ću to i dokazati, ja znam da ću pobediti laž, ali da bih to dokazao, moram da živim, a ovde za mene nema života, ovo nije mesto za mene. Dozvolite mi da u sud uđem sa cipelama i pertlama, sa kravatom i odelom, kako meni dolikuje i kako sam dočekivao svoje pacijente u ambulanti, a ne sprovođenje lisicama od strane policije. Ja nisam počinio ovo za šta me optužuju, ja volim svoje dete, to je moje dete, to je moja ćerka. Ja nemam bolestan um.

Dr Vladimir SuliĆ

Popularity: 13% [?]

Popularity: 12% [?]

Jedan od vodećih srpskih intelektualaca Slobodan Jovanović rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu.

Rešenjem kojim se usvaja zahtev utvrđeno je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ – Vojno veće od 15. 07. 1946. godine u delu kojim je Slobodan Jovanović osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 20 godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva, ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice-sada pok. Slobodan Jovanović smatra se neosuđivanim.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su Advokatska komora Srbije, Udruženje književnika Srbije, SLS, Omladina DSS-a, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Udruženje žrtava komunističkog režima i Nada Tomić Vuković.

Slobodan Jovanović [1869-1958] bio je pravnik, istoričar, književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, potpredsednik i predsednik kraljevske vlade u izbeglištvu.

Bio je nastavnik na Pravnom fakultetu 43 godine, dopisni član Srpske kraljevske akademije od 1905, a stalni od 1908. Jovanović je bio predsednik Akademije od 1928. godine, a od 1927. godine i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

Bio je šef biroa za štampu pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Prvom i Drugom balkanskom i Prvom svetkom ratu.

Učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. kao nestranačka ličnost. Od 1941. godine do kraja života živeo je u Londonu.

Posle Drugog svetskog rata njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji, do 1990. godine.

Izvor: RTS

Popularity: 24% [?]

Potegao nož zbog ljubomore

ZAJEČAR – Nikad neću prestati da je volim, izjavio je Ljubiša S. (51) policijskim inspektorima koji su ga uhapsili odmah pošto je skalpelom teško ranio nevenčanu suprugu Stojanku M. (54). Nesrećnu ženu su sigurne smrti spasli prolaznici.

Autor: S. B. | 26.10.2007 – Blic ONLINE

Ljubiši je određen pritvor jer je juče popodne nasred ulice pokušao da zakolje Stojanku, zbog, kako je izjavio, neuzvraćene ljubavi. On joj je skalpelom dužine 10 centimetara prerezao levu stranu vrata i naneo joj brojne posekotine po licu, čelu, oba uha i obe šake.
Napad se odigrao u Ulici Požarevačkoj 57 oko 14.45 sati naočigled mnogobrojnih građana. Ljubiša je bukvalno legao preko žrtve i počeo da je kasapi, a u prvom trenutku niko nije reagovao.
Stojanku je sigurne smrti spasao srednjoškolac Nikola P. (17), učenik Gimnazije.
- Pomislio sam da suprug tuče ženu, ali sam smatrao da treba da pomognem. Vraćao sam se iz škole i, čim sam ugledao maltretiranje, bacio sam ranac i pritrčao. Viknuo sam, a kada se napadač pridigao, ugledao sam stravičan prizor. Cela glava žene bila je u krvi, zapomagala je, držala se za vrat. Otpuzala je do obližnje klupe ostavljajući krv za sobom. Onda joj je jedan prolaznik stavio peškir na vrat da ne iskrvari – kaže Nikola P.
Kada su ugledali krvavu glavu žrtve, pritrčali su i drugi prolaznici, jedan je šutnuo napadača u ruku i izbio mu skalpel, a ostali su se zatim bacili preko njega. On je do dolaska policije ležao na ulici pritisnut četvoricom muškaraca.

Popularity: 10% [?]

Od početka godine na teritoriji opštine Bor registrovane su 104 ozelede od ujeda pasa lutalica, a u preduzeću zaduženom za hvatanje pasa bez vlasnika kažu da su nemoćni da reše problem.

Prema podacima Štaba za suzbijanje besnila u opštini Bor, od broja evidentiranih ujeda, najviše ih je na teritoriji grada, čak 77.

Borani se redovno žale da ih čopori pasa lutalica saleću na ulici.

Protekle nedelje psi su u krugu borske bolnice ujeli jednog službenika te ustanove i pacijenta koji je išao ka dnevnoj bolnici.

Čopori pasa se često okupljaju i u parkiću “Bambija,” najvećeg dečjeg obdaništa u gradu.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća “3. oktobar,” Jovan Manić, rekao je agenciji Beta da su svi kavezi za smeštaj pasa lutalica prepuni, pošto je njihova eutanazija prekinuta pritiskom društva za zaštitu životinja.

Minić kaže da izrada novih kaveza za privremeno čuvanje pasa nije veliki finansijski izdatak, ali je kratkoročna mera koja neće rešiti problem prisutan i većini gradova u Srbiji.

“Do sada je bilo uobičajeno da uhvaćene pse čuvamo tri dana, i ukoliko se vlasnik do tada ne javi, psi su ubijani uspavljivanjem.”

On je upozorio da su zbog prepunih kaveza, koji se nalaze u krugu preduzeća, često primorani da oslobode nekog psa za koga se smatra da nije agresivan, da bi se napravilo mesto za životinju koja je nasrtala na ljude.

Član organizacije za zaštitu životinja “Prijatelj” u Boru, Miodrag Mladenović, koji je čak i u svom kafiću “Libertas” napravio svojevrsni azil i iz svog džepa godinama plaća vakcinaciju i sterilizaciju mnogih pasa, predlaže rešenja.

“Znamo da u vreme parenja, sa periferija grada u Bor dolaze čopori pasa koji su tad agresivni i prema gazdi. Zato je i nama cilj da ih sklonimo sa ulica, ali na human način, sterilisanjem,” kaže Mladenović.

On podseća da je loklna samouprava po zakonu dužna da obezbedi azil za pse lutalice. Kaže da je sterilizacija u Beogradu besplatna, a da u Boru za taj zahvat treba platiti 3.000 dinara.

Specijalista epidemiologije Zdravstvenog centra u Boru, Javorka Stankulić, smatra da su za rešavanje problema odgovorne i nevladine organizacije koje štite pse lutalice, stavljajući humanost nad životinjom iznad brige za ljude.

Ona upozorava da kod ujeda pasa nije u pitanju samo fizička ozleda, jer kao mnogo veći ožiljak a naročito kod dece, ostaju stres i preživljeni šok.

(Beta)

Popularity: 9% [?]