Bor grad INFO

Nedavno sam posetio svoj grad -Bor. Nisam imao previse vremena jer sam morao zbog obaveza da se vratim mnogo pre neko sto sam planirao ali sreo sam se sa svojim drugarima popricao o svemu i svacemu i mogu reci na trenutke osecao fenomenalno.

Izdvojio bih recenicu koju mi je rekao moj dugogodisnji prijatelj Petar Stojakovic vlasnik Samostalne zanatsko gradjevinske radnje “Staklopleks” u okviru visesatnih pretresanja situacije koja je noramlna prilikom nasih susreta. Petar je rekao je da bi gradjane Bora trebalo obavestiti i definitivno ubediti da je Josip Broz -Tito odavno preminuo i da najzad tu cinjenicu treba prihvatiti kao takvu. E pa Petre svaka cast.

Tito je umro i nema ga vise, -ne zaboravite to dragi moji borcani.

Popularity: 12% [?]

admin

Website - More Posts

Beograd – Ministar finansija Mirko Cvetković i novi direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej potpisali su juče ugovor o kreditima vrednim 192,5 miliona dolara. Novac je namenjen projektima rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje (50 miliona dolara), regionalnog razvoja Bora (43 miliona dolara), energetsku efikasnost (28 miliona dolara), dok će za rekonstrukciju puteva biti izdvojeno 50 miliona dolara a za reformu poljoprivrede u tranziciji 21,5 miliona dolara.
- Od ukupno 192,5 miona dolara, 4,5 miliona su donacije, tako da je ukupno zaduženje 188 miliona dolara, a u okviru tog kredita 20 miliona se dobija po IDA uslovima, a 168 miliona dolara po uslovima Svetske banke. IDA uslovi su praktično beskamatni sa 10 godina grejs perioda, 20 godina otplate, sa stopom od 0,75 odsto, ali to nije kamatna stopa već trošak administracije kredita”, rekao je Cvetković i dodao da su IBRD uslovi takođe povoljni: na 17 godina uz petogodišnji grejs perioda.
Direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je između ostalog, da je “Projekat za regionalni razvoj Bora veoma važan jer predstavlja podršku zapošljavanju i zaštiti životne sredine”. Reforma u poljoprivredi u tom regionu odnosi se uglavnom na oblast Stare planine i pomoć malim proizvođačima da budu konkurentniji. Projekat za putnu mrežu obuhvata popravku 113 kilometara glavnih i regionalnih saobraćajnica u Srbiji, a na području Mačve i Kolubare nastaviće se i pilot- projekti održavanja 1.200 kilometara puteva. Koordinator Svetske banke za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju Orsalija Kalancopulos podsetila je da je rok za sprovođenje projekta tri do četiri godine. (Beta) objavljuje  DANAS

Popularity: 9% [?]

admin

Website - More Posts

Ljubitelji likovne umetnosti u Boru u prilici su da pogledaju izložbu “Likovna dela ruskih emiganata” u Galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije.
Ova postavka sadrži 50 slika i crteža iz zbirke Narodnog muzeja u Zaječaru, koja inače broji 120 dela. Kako se čulo na otvaranju ove zanimljive izložbe, nakon Oktobarske revolucije, veliki broj ruskih emigranata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca našao je utočište, a sam Zaječar je krajem 1920. prihvatio oko stotinu ruskih izbeglica. Kako su uglavnom bili akademski školovani, oni su veoma brzo našli zaposlenje, a svojim radom posebno su se istakli Vera Silajeva, Konstantin Čubkov, Anatolij Bajev i Grigorije Sarkis Bek.

J. B. K.

Popularity: 12% [?]

admin

Website - More Posts

Treći Etno festival istočne Srbije u Kladovu

Kladovo – Treći Etno festival istočne Srbije održaće se od 17. do 21. jula, a glavne zvezde ove međunarodne manifestacije biće Željko Joksimović, Haris Džinović, Petar Grašo, Ceca Ražnatović, Vlado Georgijev, fado diva Marija Volente, Jadranka Jovanović, Vasilisa, Madam Piano, Bora Dugić, Balkanika Sanje Ilića sa Tedosilom Spasovim iz Bugarske, kao i predsednik Srbije Boris Tadić.
Tadić će, kako je najavljeno, zajedno sa Trajanom Baseskuom, predsednikom Rumunije i Georgijem Prvanovim, predsednikom Bugarske, prvog dana Etno festivala posetiti Kladovo.
Ova manifestacija priprema se od decembra 2006. godine i pretenduje da iduće godine postane jedinstveni Balkan fest na Đerdapu. Treći Etno festival otvoriće Dani dijaspore “Moj zavičaj” , dok je otvaranje Sajma preduzetništva istočne Srbije s posebnim osvrtom na prezentacije MSP, omladinskog preduzetništva i susedskih programa sa Rumunijom i Bugarskom predviđeno za sredu, 18. jul.
Treći dan festivala biće u znaku sajma knjiga, izložbe slika i vajarskih radova timočkih umetnika, pod motom “Kladovo, grad otvorenog srca”.
U petak, 20. jula predviđena je prezentacija turističkih agencija i organizacija opština istočne Srbije, Rumunije i Bugarske. U petak će se održati državno prvenstvo u obaranju ruke, plivački maraton i takmičenje u brzom ispijanju piva. Etno dan predstavlja završnicu festivala, kada će nastupiti folklorna društva i pevački ansambli iz istočne Srbije, Vojvodine, Bugarske, Rumunije i Litvanije. Taj dan predviđen je i za prezentaciju tradicionalne kuhinje, narodnih nošnji, održavanje modnih revija i izbor Miss Oriflame.
U subotu veče u prostoru uređenom za muzičko scenska dešavanja u tvrđavi Festislam, nastupiće Sanja Ilić i Balkanika sa Teodosil Spasovim iz Bugarske, Haris Džinović, Petar Grašo i Metropolis bend.
Organizatori ove manifestacije Efesefis d.o.o. i Asocijacija za razvoj, poručuju da će tih dana Kladovo “živeti 300 na sat” .

J. B. K.

Popularity: 27% [?]

admin

Website - More Posts

Potraga za dukatima u selu Oštrelj kraj Bora

U selu Oštrelj nadomak Bora, postojala su do pre 15 godina tri viševekovna hrasta-svetinje, gde su se nekada na seoskim zavetinama okupljali i stari i mladi poštujući tradiciju. Danas se uzdižu dva gorostasa od kojih je jedan “nagrizen” vatrom, a drugi delimično zasečen pri zemlji. Pitanje je koliko će se održati u životu, jer im tragači za zlatom ne daju mira – veruju da su dukati i najsjajnije poluge ispod debla. Kopa se i u okolini, u njivama i rastinju, ali bez uspeha – zlata ni od korova.

- Jedan hrast je stradao. Podmetnuta je vatra u donjem delu i sam se od težine srušio. Kada se to desilo, celo selo je žalilo. Stariji su plakali kao deca. Nisu to obični hrastovi. U narodu su poznati i kao Tri brata. Naši preci su pričali da su zasađeni još u vreme Turaka. Bila je tu i crkva iz 18. veka. Ali, obližnja reka je poplavila ceo kraj, pa se sa tog mesta iselilo celo selo, prema severu i Krivelju. Hrastovi su ostali i bili su ponos i dika. Uspomena na pretke. Priča o zlatu ispod ova tri ogromna stabla sa širokim krošnjama je izmišljena, ali ko će to od mlađih da shvati – žali se Dragoslav Stančulović, naglašavajući da njegovi ispisnici preostala dva hrasta “čuvaju i paze kao dva oka u glavi”. Oni se poštuju kao sveto drvo.

PAŠIĆEVA KUĆA

U Oštrelju su, osim hrastova, ponosni i na kuću sa velikim podrumom, gde se pet godina, nakon Timočke bune, krio Nikola Pašić. Kuća je u sadašnjem centru (selo se dva puta izmeštalo). Zgrada je očuvana. Oštreljani će rado reći da je Pašićeva prva žena iz njihovog mesta, iz porodice Jonović. Za Milutina Jonovića, meštanina, kažu da je kasnije u srpskoj vladi bio ministar poljoprivrede.

- Nagorelo deblo jednog od preostala dva hrasta, najverovatnije, zapalila su deca. Da vatrogasci nisu pozvani, vatra bi progutala najlepši zaštitni znak našeg sela. Ne verujem da će preživeti. Vidi se da boluje – podseća penzioner Petar Jovanović.
Stari Oštreljani poručuju tragačima za zlatom da su u zabludi i da se dragoceni metal može naći jedino u borskoj Fabrici zlata. Ipak, obližnja livada često osvane sa iskopanim rupama. Ostaci palog hrasta su isečeni i nesmetano leže u velikoj travi i šipražju. Oni kao da nikome nisu potrebni, kao da je vredniji nikad nepronađeni ćup sa dukatima.

Brana Filipovic
Glas Javnosti
15.07.2007

Popularity: 11% [?]

admin

Website - More Posts

Deo DEVETI

Bezimeno društvo se najduže zadržalo u Majdanpeku i najviše je od njega imalo vajde. Uočivši da je osnovni problem skup transport rude do Dunava, Društvo je odmah podiglo vazdušnu zeleznicu koja je, zbog povoljne konfiguracije terena, radila po sistemu “pune korpe vuku prazne”. Društvo je preživelo dva svetska rata, ali ne i nacionalizaciju 1946.

Na slici: Vazdušna železnica (popularna “žičara”), u delu koji je vodio kroz Majdanpek bila je zaštićena posebnom mrežom (detalj na fotografiji). Podinguta je oko 1908. godine, u ukupnoj dužini od 16.658 metara. Od Štaciona u Majdanpeku, sa nadmorske visine od oko 350 m, vodila je preko prevoja Kapetanske (770 m) i spuštala se dugom kosom do pristaništa u Donjem Milanovcu, na 60 m nadmorske visine. Imala je 270 korpi kojima se prevozilo oko 30 tona pirita na sat; pored rude, prevozila se u oba pravca pošta, hrana i druga potrebna roba, ali išao je i poneki hrabar čovek! Nekoliko njih je tu odvažnost platilo glavom.
Gotovo od prvog dana obnove, polovinom 19. veka, stanovništvo Majdanpeka je odražavalo etničku strukturu gotovo čitave Evrope. Ipak, u pogledu brojnosti prevladali su Rumuni (tzv. Bufani iz banatskih rudnika), koji su ubrzo nametnuli toj šarolikoj masi svoj jezik kao govorni. Ovaj proces je bio olakšan i činjenicom da su sva okolna mesta nastanjena takođe rumunskim zivljem – Vlasima. Bilo je i različitih veroispovesti (od katolicizma, preko islama do judaizma), pa je crkva imala pune ruke posla, naročito prilikom sklapanja mešovitih brakova.

A oni su već u drugoj generaciji postali uobičajeni, jer se više nije gledalo ko je šta po veri i naciji, već kakav je ko majstor, i kakva su mu primanja. Diskretan zadatak koji je majdanpečka crkva imala još od počekta rada, da podizanjem ugleda pravoslavlja privuče inoverce k sebi ne bi li ih i tim motivisala da se trajno nasele u Srbiji, ostvarivan je pre svega posebnom pažnjom koja se poklanjala izboru sveštenika koji su ovde postavljani na službu. Svi su, pored drugih nespornih kvaliteta, morali da budu proverene poliglote!

Istini za volju, niti je crkva činila versku propagandu na osobito nametljiv način, niti su pak sami rudari smatrali velikim problemom prelazak iz jedne vere u drugu, pogotovu kad bi se odlučili da trajno ostanu u Srbiji. Prvi svetski rat, u kome su mnogi majdanpečani u srpskim uniformama imali na nišanu sunarodnike svojih predaka, učinio je da se proces srbizacije konačno završi. Između dva rata najveći deo potomaka deseljenika iz druge polovine 19. veka, upisivan je u crkvene knjige kao Srbin pravoslavac. Usput su im sveštenici posrbljavali i prezimena, ali su mnoga ipak preživela i ostala u izvornom obliku sačuvana do danas: Cepenjor, Bilav, Vlku, Vagner …

Na slici: Sveštenik Jakov Vukotić, Crnogorac rodom iz Čeva, ušao je i u literaturu kao zaslužni poslenik na polju “prosvećivanja i nacionaliziranja” verski i nacionalno šarolikog majdanpečkog stanovništva. U Majdanpeku je služio od 23. marta 1901. do avgusta 1916. kada ga bugarski okupatori, koje je odbio da služi, isprebijanog i izmučenog odvode u zarobljeništvo. Umro je, nepokoren, 4. maja 1918. godine u bugarskom mestu Šumensko.

Izvor: Muzej Majdanpek

Popularity: 9% [?]

admin

Website - More Posts

U Borskom okrugu

Bor – U prvoj polovini ove godine na teritoriji Borskog okruga broj saobraćajnih nesreća u odnosu na isti period lane uvećan je za 24,3 procenta. Prema podacima nadležnih, nastradalih osoba više je za 70 odsto, broj teško povređenih uvećan je sa 27 na 37 procenata, a lako povređenih sa 55 na 90 odsto.
Nepropisna i neprilagođena brzina, nepropisno skretanje, nepoštovanje prvenstva prolaza i preticanja najčešći su uzroci saobraćajnih nesreća koje su se u ovom periodu dogodile. Inače, najviše je bilo sletanja sa puta i sudara sa parkiranim ili zaustavljenim vozilom, a više organizovanih preventivnih akcija kojima se želela postići značajnija bezbednost na saobraćajnicama, nije dalo očekivane rezultate.

Tekst: J. B. K.

Popularity: 10% [?]

admin

Website - More Posts

Deo OSMI

Gustav Šodoar je napustio Majdanpek u čvrstom uverenju da je dobro radio, ali da je njegovo proterivanje posledica spletki i intriga, koje neki udvorički nastrojeni ministri pletu protiv njega na dvoru mladog i kontroverznog srpskog kralja Aleksandra Obrenovića. Žalio se da mu se rudnik oduzima da bi se poklonio kralju kao svadbeni dar! Ovakva ponuda je zbilja učinjena, ali ju je kralj odbio. Za razliku od kralja, buduća kraljica, dvorska dama Draga Mašin, oberučke je primila u miraz susedno selo Debeli Lug, u kome je do tada za kraljevu štalu gajena zob. Po ubistvu kraljevskog para 1903. godine, kraljica Natalija je Debeli Lug poklonila Univerzitetu.

Na slici: Kralj Aleksandar Obrenović posetio je Majdanpek avgusta 1893. god. Možda je ono što je tada video uticalo da kasnije odbije rudnik kao svadbeni dar!
Pošto je ugovor sa Šodoarom raskinut 1900. godine a predstavnici njegove firme i činovnici bez prethodne opomene udaljeni iz rudnika, čuvanje preduzeća je povereno vladinom komesaru Mihailu Blagojeviću. On je broj radnika sveo sa 240 na 50, i za dve godine sa njima uspeo da da proizvod u vrednosti od 120.000 franaka.
Ubrzo Majdanpek dobija novog zakupca, izvesnog dr A. Šene-a, koji je u rodnoj Francuskoj bio osuđivan za bespravno vršenje lekarske prakse, jer je po struci bio hemičar. Sa takvom “biografijom” prelazi 1894. u Brisel, gde uspeva da se nametne vlasnicima krupnog kapitala. Nastupajući kao njihova “izvidnica”, zakupljuje Majdanpek, pretpostavlja se za zadatkom da podrobno ispita uzroke propasti niza njegovih prethodnih vlasnika. Za prikupljanje neophodnih podataka spretnom Šeneju je bilo dovoljno samo godinu dana.

Na slici: Uvodne odredbe Ugovora potpisanog 5. IX 1902. kojim Belgijanac A. Šene zakupljuje Majdanpek na 50 godina. Završni deo dokumenta kojim samo posle godinu dana, tačnije 12. IX 1903. godine, Šene galantno i bez ikakvog ograničenja prenosi Majdanpek na Bezimeno društvo iz Belgije.

Izvor: Muzej Majdanpek

Popularity: 19% [?]

admin

Website - More Posts

RTB Bor će biti privatizovan iduće nedelje,… zatim idučeg utorka,….. pa, za dva dana, ….. pet dana i na kraju, za dve nedelje.

Svi koji se nisu nasmejali pročitavši uvod verovatno su se samo kiselo namejali od silnog spleta igara koje se na našem borskom tlu dešavaju u organizaciji Vlade Srbije.
Trebalo je “progutati ” “Kuprum” jer je tenderska komisija ponudila uslove koji nisu mogli biti ozbiljniji problem svim vrstama zlopuoptreba, medjutim posle intervencije gradjana, radnika i sindiklanih udruženja, moraju se poštovati pravila i viditi računa o socijalnom programu kao i o ekološkim aspektima privatizacije pa je teško da će se neko prihvatiti svega što kupovina RTB-a Bor u ovom trentku podrazumeva. Iz ovog ugla posmatrajuči odugovlačenje i nije tako začudjijuće

Današnji Ekonomist objavljuje:

Na osnovu socijalnog programa koji su pre desetak dana potpisali predstavnici Vlade, sva tri sindikata i poslovodstva Rudarsko topioničarskog basena Bor, bez posla će na liniji bakra ostati oko 5.000 zaposlenih, odnosno gotovo svaki drugi iz baznog dela RTB-a. Kako je istakao v.d. direktora kompanije Borivoje Stojadinović, do ove cifre se došlo na osnovu obima posla koji je planiran za ovu godinu u RTB Boru i projekciji razvoja i rada do 2005. godine. Socijalni program podrazumeva nekoliko opcija, slično programu koji se primenjivao pri zatvaranju četiri velike banke početkom ove godine.

opširnije>>

Sve je kažu počelo u maju 2006. Izbori za predesdnika opštine su bili veoma važan dogadjaj za propšlost, sadašnjost ali i za budućnost grada a i samog kombinata. Bolje upućeni posmatrači iz izvora bliski gradu ali i krugovima Vlade Srbije kažu, da je veoma teško dokazati ali da je pobeda gospodina B.Rankića trebalo da olakša predstojeće privatizacione poslove, medjutim to nije bilo tako. Trebalo je do srži prodrmati političku scenu grada i na bazi medjustranačkih sukobai prepucavanja mirno odradjivati poslove dok je pažnja javnosti zaokupljena nečim drugim. Takva pogrešna procena, ukoliko se tim izvorima može verovati je dovela gradjane Bora do same granice egzistencije a da oni pri tome ni sami ne znaju šta se zapravo dešava. Svi koje bi trebalo optužiti za loše stanje su na izvesni način isključeni i u drugom planu dok se “drvlje i kamenje” baca na sasvim marginalne pojedince i udruženja, … a narod – ćuti.

Bor je prećutao mnogo toga, gradjani su zanemeli od dugogodišnjeg ćutanja medjutim neko smatra da nije bilo dosta zloupotreba, pronevera a i više od toga – ubedjen da u Boru žive nekakvi, na sve otporni mutanti. Ima li tome kraja i ima li Borski slučaj ikakve svetlije perspektive ili nam “poslednja sijalica” ne gine.

Zna li neko odgovor barem na jedno od nekoliko postavljenih pitanja u ovom tekstu?

Popularity: 7% [?]

admin

Website - More Posts

14:02 | Izvor: Tanjug Objavio: B92

Beograd — Odlaganje privatizacije RTB Bor samo je jedan od “izgovora” Vlade Srbije, kaže predsednik sindikata u RTB-u Rudolf Navijalić.

Tender ili pregovori – za sindikat je svejedno, kaže Navijalić

On je rekao da je očigledno da su na delu “neki viši interesi, a da su u sasvim u drugi plan stavljeni interesi zaposlenih i samog preduzeća. Nema razloga da se sve dodatno prolongira, jer je već ranije utvrđeno kakve sve obaveze očekuju kupca u pogledu zaštite životne sredine”.

Za sindikat je potpuno svejedno da li će da se ide na novi tender ili će se pregovarati sa novim kupcem, kaže on i dodaje da je bitno da se “razgovori koji traju unedogled konačno završe”.

Navijalić je rekao da je očigledno da se lome koplja između dva lobija, od kojih je jedan za očuvanje državnih interesa u RTB-u i drugi koji je za vlasničku transformaciju srpske privrede, ali i da je “za sindikat cela ta priča jako neozbiljna”.

Prema njegovim rečima proizvodnja u basenu se održava “na mišiće”, oprema je dotrajala i RTB Bor ne može da opstane bez dodatnog finansiranja. “Zarade se za sada isplaćuju bez doprinosa i poreza, a prošlog meseca platili smo i taksu za eksplotaciju u visini od 17,5 miliona dinara, od čega je 50 odsto uplaćeno lokalnoj samoupravi”, rekao je Navijalić.

Država je, dodao je on, značajno smanjila i subvencije, koje su se poslednjih meseci kretale na nivou od oko 20 miliona dinara.

Popularity: 7% [?]

admin

Website - More Posts