Bor grad INFO

U Boru udvostručen broj razvoda

BOR – U prva tri meseca ove godine, u Opštinskom sudu u Boru je razvedeno 67 brakova, što je sto pedeset odsto više nego u istom periodu 2006. godine, kada se razišlo 29 bračnih parova. U isto vreme, u ovoj godini sklopljena su svega 42 braka.

Pored alkoholizma oba pola, i psihičkog maltretiranja, sve češći razlog da prekinu zajednicu, supružnici koji žele raskid, navode potrošene otpremnine isplaćene u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ (RTB), pa čak i škakljivi SMS koje je dobio bračni drug.

U dva socijalna programa 2002. i 2006. RTB je uz otpremnine od najviše 7.000 evra, u zavisnosti od radnog staža, napustilo 5.500 radnika.

- Mnogi su se nadali da će tim novcem započeti novi biznis, a kada se to nije dogodilo, nastale su bračne krize koje su se završavale i razlazom. Kada su u pitanju otpremnine, supružnici su retko spremni da pred sudom do detalja iznesu svoj problem jer to nisu u obavezi – kaže za „Blic“ predsednik suda, koja procesuira razvode, Zorica Jovanović.

U sudu smo još saznali da pored čestih razvoda mladih i životno neiskusnih bračnih parova, zbog sitnica se na samački život reše i ljudi nakon četvrt veka provedenog u zajednici.

- Nedavno se dogodilo da se brači par razveo samo zato što su decu izveli na pravi put i ustanovili da im je zajednički život dosadio. Rešili su da nastave liberalan život i razišli su se mirno, bez ikakvih stresova i neslaganja oko podele imovine. Takođe, jedna žena je zatražila razvod jer se suprug novcem od otpremnine dokopao inostranstva i zaboravio obaveze prema porodici koja je ostala u Srbiji – rečeno nam je u advokatskoj kancelariji u Boru.

Advokat Slobodan Đurđević navodi primer bračnog para, koji se posle 10 godina gotovo idealnog braka razišao zbog SMS.

- Supruga je jedno jutro slučajno pogledala u suprugov mobilni telefon kada je stigao SMS. Bila je škakljive sadržine, i nijedan pokušaj objašnjenja nije urodio plodom. Čuo sam da je bilo još takvih slučajeva, ali me to uopšte ne čudi jer je slanje poruka uzelo maha – navodi on.

U Centru za socijalni rad kažu da nemaju tačan uvid u razloge razvoda, budući da se ova ustanova od 2005. godine uključuje u taj proces samo kada to zahteva sud, odnosno ukoliko se stranke ne dogovore o starateljstvu nad decom. Tada se pokuša i pomirenje dve strane, ali ove godine nije uspelo pomirenje nijednog bračnog para.

Daleko im Knjaževac
U Boru ne postoji bračno savetovalište u kojem bi ljudi pokušali da pronađu rešenje svojih problema uz savete stručnih osoba. Najbliže savetovalište se nalazi u Knjaževcu, gde kažu da niko iz Bora nije prešao 70 kilometara da bi sačuvao brak.

S. Trifunović – BLIC

Popularity: 20% [?]

Bor – Evropska agencija za rekonstrukciju odobrila je opštini Bor 296.000 evra za restauraciju rezidencije kneza Aleksandra Karađorđevića u Brestovačkoj banji, izgrađene 1856. godine. Predsednik opštine Bor Branislav Rankić izjavio je da je u toku izrada glavnog građevinskog projekta, a početak radova na tom zdanju počeće krajem avgusta. Prema njegovim rečima, preuređeni dvorac biće muzej, što je i bio do pre 15 godina. Dvorac se obnavlja na osnovu projetka u koji je kao partner uključena i Rumunija.

Beta

Popularity: 24% [?]

Država izuzima Institut za rudarstvo iz poslovnog sistema RTB, a od JP „Putevi Srbije” zbog dugova traži mesečne izveštaje

„Ostajem pri svom stavu i odluci prethodne komisije da se raspiše novi tender za privatizaciju RTB Bor pošto prethodni nije uspeo” – bio je kratak odgovor ministra trgovine i usluga Predraga Bubala na pitanje novinara zašto je naprasno prekinut proces privatizacije, negirajući da je reč o „naprasnoj odluci”. Međutim, novinarsko pitanje da li vlada time favorizuje ruske kompanije zbog podrške Rusije srpskom stavu o Kosovu ostalo je bez ministrovog komentara. „Da li će novi ministar i nova komisija doneti drugačiju odluku ostaje da se vidi, ali vlada danas o tome nije raspravljala”, dodao je Bubalo.

Ipak, vlada se juče bavila „Borom”: kako je novinare obavestio ministar trgovine, pokrenut je postupak za utvrđivanje udela državne svojine u sredstvima Instituta za rudarstvo u sastavu RTB Bor. Ovaj institut je, po rečima Bubala, na osnovu dosadašnjih ulaganja stopostotno u vlasništvu države i trebalo bi ga, pre privatizacije, izuzeti iz RTB Bor kao poslovnog sistema. Borski institut bi, smatra vlada, trebalo da ima nezavisan razvojni put od borskog sistema, jer je vezan i za druga istraživanja u oblasti rudarstva i kako ne bi doživeo sudbinu niškog Instituta za duvan.

Takođe, na jučerašnjoj sednici vlada je donela odluku da joj Javno preduzeće „Putevi Srbije” ubuduće redovno, mesečno podnosi finansijski izveštaj, jer kako kaže Bubalo, postoji značajan dug prema izvođačima radova. Koliki je dug, ministar trgovine ne zna tačno. Negirajući da se vlada na ovaj korak odlučila zbog sumnji u neke nepravilnosti, Bubalo je odluku obrazložio vladinom „željom za permanentnijom kontrolom kako se ne bi preduzimale aktivnosti koje nemaju finansijsko pokriće i kako se ne bi gomilali dugovi: da se izvode samo radovi za koje ima novca i koji su predviđeni planom”.
V. Jeličić

[objavljeno: 29.06.2007.]
Politika ON LINE

Popularity: 15% [?]

Autor: Saša Trifunović | 27.06.2007 – 09:06

Privatizacija rudarskog basena „Bor“: Deripaska konkuriše Drakuliću

Namera ruske kompanije „Bejzik element“ da se preko svoje firme „Strajkfors“ ponovo uključi u proces kupovine imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ dovela je do zapleta u privatizaciji borske kompanije, koja zbog zastarele tehnologije ima ozbiljnih problema da nastavi ekonomičnu proizvodnju i održi ekološke standarde.

Pismo o namerama da učestvuje na novom tenderu, ruska kompanija je uputila Agenciji za privatizaciju, a preko medija se oglasila na dan kada je Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju te kompanije trebalo da odluči da li da nastavi pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu za prodaju RTB-a, konzorcijumom koji čine „Ist point“ i britanski investicioni fond ORN, ili da raspiše novi tender.
- Uvereni smo da će bilo kakvi novi pregovori sa ponuđačima iz prethodnog tenderskog procesa koji je završen biti posmatrani kao direktni pregovori i u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji – upozorili su iz „Bejzik elementa“. Ova firma, na čijem je čelu ruski milijarder Oleg Deripaska, predstavlja se i kao važan strateški partner RTB-a i Republike Srbije, što se može dovesti i u kontekst rešavanja kosovskog problema.
Interesantno je da je prilikom prve prodaje RTB-a, 5. marta ove godine, Tenderska komisija odbacila ponudu „Strajkforsa“. Komisija je tada saopštila da „Strajkfors“ nije dostavio bankarsku garanciji od tri miliona dolara.

Činjenica da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je izabran za predsednika Odbora za privatizaciju RTB „Bor“, izjavio protekle nedelja da je Vlada Srbije odlučila da započne pregovore sa „Ist pointom“, a da je potom došlo do odlaganja donošenja odluke,govori da u samoj Vladi nema saglasnosti kako rešiti sudbinu RTB-a. Dinkić je juče odbio da novinarima prokomentariše odluku Odbora.
U „Ist pointu“ ovoga puta, za razliku od nekih ranijih situacija, nisu imali komentar na novi razvoj događaja.
Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ borske Topionice bakra Dragan Jankucić smatra da je ekološko pitanje ipak najvažnije u procesu prodaje RTB-a, jer se uglavnom privatizacije svode na neostvarenim obećanjima. On, takođe smatra da se neće odustati od zahteva da se radnicima koji predstavljaju tehnološki višak isplati najmanje 400 evra po godini radnog staža.

Popularity: 12% [?]

Do sutra nema komentara, kažu u Ministarstvu ekonomije, a zasad su bez komentara i Zoran Drakulić i Agencija za privatizacijuOko Rudarsko-topioničarskog basena Bor ponovo su ogradu postavile priče o načinu privatizacije. Naizgled jednostavno rešenje koje je pre dve nedelje predložio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, pre dva dana kao da je opet vezano u čvor. Dok biznismen Zoran Drakulić iščekuje da počnu obećani pregovori sa njegovom kompanijom „Ist point” i londonskim investicionim fondom ORN, predstavnici ruskog „Bejzik elementa” nadaju se da do toga neće doći, jer je takva odluka u suprotnosti sa zakonom.

Kako će se ovo klupko odmrsiti, zasad, može samo da se nagađa jer juče niko nije želeo da prognozira epilog situacije u kojoj se našao borski kombinat. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja juče nisu hteli da komentarišu ni želju Rusa da učestvuju u privatizaciji, ni mogućnost nastavka pregovora sa drugoplasiranim na tenderu. Kako su objasnili, do sednice vlade, neće izlaziti u javnost sa bilo kakvim izjavama o sudbini borskog giganta. Tek od sutra, moguće je, dodaju, da će se znati nešto preciznije.

Ni biznismen Zoran Drakulić ni predstavnici kompanije „Bejzik element” juče nisu bili raspoloženi da javno reaguju povodom novonastalog zapleta. U Agenciji za privatizaciju dobili smo takođe odričan odgovor. Sve što su imali da kažu na tu temu, kažu, piše u saopštenju koje su potpisali pre dva dana. Tada je Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturisanje i privatizaciju RTB Bor grupe odložio konačnu odluku o nastavku privatizacije tog preduzeća dok se ne napravi strategija očuvanja životne sredine u Boru i Majdanpeku.

– To je jedno od najvažnijih pitanja za taj region, ali i za proces privatizacije. Strategija bi predstavljala trajno rešenje tog velikog problema, a istovremeno bi bila obavezujuća za potencijalnog kupca – navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju.

U saopštenju koje su pre dva dana potpisali predstavnici ruskog „Bejzik elementa” se, pak, navodi da ta kompanija veruje da je odluka da se počnu pregovori sa drugoplasiranom posledica pogrešnog tumačenja, jer je prethodni tender proglašen neuspešnim. „Naročito, kada znamo da je ugovor potpisan sa ’Kupromom’ poništen tako da ne postoje zakonske osnove za nastavak tenderske procedure koje je okončana”.

Jedna od kompanija koje posluju u sastavu SMR Bejzik element grupe učestvovala je u prethodnom tenderu za privatizaciju RTB Bor. Kako sada objašnjavaju, tadašnju ponudu „ograničili su” uslovi tendera. „Bejzik element” je u vlasništvu ruskog finansijskog magnata Olega Deripaske. Grupa ima 290.000 zaposlenih i prošle godine je ostvarila prihode veće od 13 milijardi dolara godišnje, dok se vrednost kompanije procenjuje na 14 milijardi dolara.

Inače, Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom nigde izričito nije predviđeno postupanje u ovakvoj situaciji. „Kada učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne potpiše ugovor o prodaji smatraće se da je odustao od kupovine.” Po istoj uredbi u takvoj situaciji poziva se onaj čija je ponuda najbolje rangirana na tender listi. Međutim, „Kuprom” je bio otišao korak dalje i zaključio ugovor, ali nije isplatio kupoprodajnu cenu.

Inače, tender za prodaju RTB Bor raspisan je 1. septembra prošle godine, a početna cena bila je 266,7 miliona dolara. Ponude su dostavile tri kompanije, a za prvorangiranog ponuđača proglašen je rumunski „Kuprom” koji je ponudio da za imovinu RTB-a plati 400 miliona dolara i da u basen investira najmanje 180 miliona dolara. Drugoplasirani je bio konzorcijum kiparske firme „Ist point” i fonda ORN koji je ponudio 340 miliona dolara, dok je trećerangirani na tenderu bio „Amalko” sa 288 miliona dolara. Ugovor o prodaji RTB-a je sa „Kupromom” potpisan 5. marta u Vladi Srbije da bi ubrzo bio raskinut 25. aprila, zbog nedostavljanja bankarske garancije.
A. Nikolić

Rusi u pravi čas

Bor – Ruska multinacionalna rudarska kompanija „Bejzik element” s nestrpljenjem očekuje raspisivanje novog tendera za prodaju borskog kombinata bakra kako bi uz mnogo veće izglede nego na prethodnom tenderu, gde nije ušla među tri ponuđača, bila izabrana za kupca. Zato su predstavnici ove kompanije uputili pismo svim članovima novog vladinog Odbora da nadzor i sprovođenje Akcionog plana za restrukturisanje i privatizaciju RTB Bor: Mlađanu Dinkiću, Aleksandru Popoviću, Mirku Cvetkoviću, Rasimu Ljajiću i Saši Draginu. U pismu se navodi da se ruska kompanija, posle raskida ugovora sa rumunskim „Kupromom” dobro pripremila za novi tender.

Pismo je objavljeno u medijima i u Boru je primljeno sa dosta optimizma, nakon što je Vlada Srbije upravo saopštila da se razgovori o privatizaciji borskog kombinata odlažu. Rusko pismo je prihvaćeno i kao potvrda da su ranije izjave ministra Dinkića o tome kako je Vlada Srbije navodno odlučila da se razgovori nastave sa drugorangiranim ponuđačem (konzorcijum „Ist pointa” i britanskog investicionog fonda ORN) bile ishitrene. Zagovornici raspisivanja novog tendera u Boru, a to su ovdašnja lokalna samouprava i većinski sindikat borske kompanije, veruju da je moguće naći dobrog kupca i na novom tenderu. Moguće je da to bude baš ruski „Bejzik element”, neuporedivo poznatija i moćnija kompanija od rumunskog „Kuproma”, ili možda i neka još poznatija svetska kompanija.

Zagovornici raspisivanja novog tendera u Boru posebno ističu neke stavove iz pisma ruske kompanije koji se tiču procene „da je došlo do pogrešnog tumačenja da prethodni tender nije okončan”. Rusi podsećaju da je „ministarsko veće nadležno za privatizaciju RTB Bor već bilo odlučilo da raspiše novi tender, nakon uspostavljanja nove vlade”. Podsećaju i da je takav stav vlade javno izneo ministar Bubalo, u aprilu ove godine.
S. Todorović

Izvor: Politika ON LINE, 27.juna

Popularity: 15% [?]

Popularity: 12% [?]

Deo OSMI

Gustav Šodoar je napustio Majdanpek u čvrstom uverenju da je dobro radio, ali da je njegovo proterivanje posledica spletki i intriga, koje neki udvorički nastrojeni ministri pletu protiv njega na dvoru mladog i kontroverznog srpskog kralja Aleksandra Obrenovića. Žalio se da mu se rudnik oduzima da bi se poklonio kralju kao svadbeni dar! Ovakva ponuda je zbilja učinjena, ali ju je kralj odbio. Za razliku od kralja, buduća kraljica, dvorska dama Draga Mašin, oberučke je primila u miraz susedno selo Debeli Lug, u kome je do tada za kraljevu štalu gajena zob. Po ubistvu kraljevskog para 1903. godine, kraljica Natalija je Debeli Lug poklonila Univerzitetu.

Na slici: Kralj Aleksandar Obrenović posetio je Majdanpek avgusta 1893. god. Možda je ono što je tada video uticalo da kasnije odbije rudnik kao svadbeni dar!

Pošto je ugovor sa Šodoarom raskinut 1900. godine a predstavnici njegove firme i činovnici bez prethodne opomene udaljeni iz rudnika, čuvanje preduzeća je povereno vladinom komesaru Mihailu Blagojeviću. On je broj radnika sveo sa 240 na 50, i za dve godine sa njima uspeo da da proizvod u vrednosti od 120.000 franaka.
Ubrzo Majdanpek dobija novog zakupca, izvesnog dr A. Šene-a, koji je u rodnoj Francuskoj bio osuđivan za bespravno vršenje lekarske prakse, jer je po struci bio hemičar. Sa takvom “biografijom” prelazi 1894. u Brisel, gde uspeva da se nametne vlasnicima krupnog kapitala. Nastupajući kao njihova “izvidnica”, zakupljuje Majdanpek, pretpostavlja se za zadatkom da podrobno ispita uzroke propasti niza njegovih prethodnih vlasnika. Za prikupljanje neophodnih podataka spretnom Šeneju je bilo dovoljno samo godinu dana.

Izvor Muzej Majdanpek

Popularity: 19% [?]

Republički Zavod za statistiku

Majdanpek – Podaci republičkog Zavoda za statistiku kažu da se u majdanpečkoj opštini u prvom kvartalu ove godine u proseku zarađivalo 26.154 dinara. U poređenju sa opštinama u Borskom okrugu, samo se u Negotinu zarađivalo manje, prosek zarada za prvi kvartal u ovoj komuni iznosi 22.544 dinara, dok je u Boru taj iznos 27.302 i u Kladovu 28.494. Komšijski okrug Zaječar, posmatrano opet kroz prizmu statistike, ima manje prosečne zarade koje se kreću od 12.769 dinara u Knjaževcu do 24.643 dinara u Sokobanji.
Prema podacima Zavoda za statistiku od 167 opština koliko ih je u Srbiji, kladovska opština zauzima 16. mesto, Bor je na tridesetom, a Majdanpek tik iza njega na 31, Zaječar je na 79, a gotovo na samom dnu liste prosečnih zarada u Srbiji je Knjaževac koji je na 162. mestu. U odnosu na prošlu godinu, najveći pomak napravila je majdanpečka opština koja je sa 93. napredovala na 31. poziciju, zaječarska je napredovala za 21 mesto, a jedina opština u Timočkoj Krajini koja je zabeležila pad u poređenju sa 2006. je knjaževačka.
Bez obzira što prema je statističkim podacima u gornjem delu tabele prosečnih zarada u republici, dobar deo radno sposobnog stanovništva majdanpečke opštine, čini se, to naročito ne oseća. S pravom glasa, dakle punoletnih stanovnika majdanpečka opština ima 19.369 i ovo su podaci sa poslednjih parlamentarnih izbora održanih u januaru 2007. godine. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, prema najsvežijim podacima s kraja maja, nalazi se 2.685 lica, a smanjivanje ovog broja nije posledica većeg zapošljavanja, već brisanja iz evidencije zbog nepoštovanja pravila službe zapošljavanja. Broj nezaposlenih, kažu upućeni, veći je za par stotina, možda i čitavih hiljadu ljudi koji iz različitih razloga ne žele da budu na evidenciji NSZ. Kada su zaposleni u pitanju, u tekuću poslovnu godinu kada je ova komuna u pitanju, ušlo se sa 6, 805 zaposlenih, pri čemu je 4.824 radnika u takozvanim pravnim subjektima, a preostalih 2061 u ustanovama, zajednicama, samostalnim radnjama.

Tekst: J. Bujdić Krečković Objavljuje: DANAS u ponedeljak 25.06

Popularity: 10% [?]