Do pre dve godine odprilike Bor se mogao na internetu naći prvenstveno kroz vesti vezane za sada već najverovatnije prodat rudnik ili digađanja vezana za sam kombinat. Naravno informacija o Boru dopunila bi tu i tamo poneka vest iz “crne hronike” jer je naš grad imao u svojoj istoruju takvih dogadjaja – na pretek. Prva i osnovna ideja svih koji su u Boru živeli i radili (naravno govorim o periodu poslednjih 15-16 godina), je bila vezana za golo preživljavanje, na jednoj i otvorenu otimačinu i kriminal svake vrste na drugoj strani. Nikad, nigde nisam pročitao niti čuo da je neko od borskih novinara, radnika u kulturi a kamoli neko iz aktuelnih vlasti, koje su se vrtoglavo smenjivale,ili nekih drugih zvaničnika pomenuo išta slično što bi možda u nekom barem prenosnom značenju asociralo na to da grad u kojem živimo treba voleti, da mu se treba posvetiti i maksimalno učestvovati u negovoj promociji bez obzira što je to u slučaju Bora gotovo nemoguća misija. Niko nije pokušao da pomisli na to da velika većina gradjana nema gde da ode i da im je Bor naprosto – sve. Pominjana je ona legendarna poslednja sijalica koju treba neko da ugasi, ili kako već, obelodanjeno je da je Bor bio u stvari eksperiment koji je od samog starta imao specijalan status i poseban tretman još od smog osnivanja rudnika ali nikao nije razmišljao da ce posle tog eksperimenta ostati generacijei da tu žive ljudi i generacije koje se sa ponosom kažu kako su 5- 6 ili već koje koleno (generacija) koja tu živi u okviru svoje porodice. Niko nije razmišljao o ljudima jer je trebalo obezbediti što više bakra, zlata, i svega ostalog.
Jednog dana su se pojavili ljudi koji su rekli kako vole svoj grad, i to iskreno, bez imalo ironije. To su bili ljudi kojima taj grad ništa nije dao a oni su spremni sve da učine za napredak i bolji život u njemu. Naravno uz početno oduševljenje i nevericu spletom okolnosti uspeli su da ih rasparčaju i pokidaju im sve konce upravo oni koji su uporno prilčali da gradu treba upravo tako nešto. Zašto? Pisano je i korišten je svaki sekund/milimetar/kilobajt prostora kako bi se o Boru što više govorilo i samim tim privukla što veća pažnja a simim tim i sve ostalo ali….
Komentari dobronamernih i onih drugih učesnika u tim diskusijama su uglavnom bili tužan pokušaj da nam se vrati milo za dragu uz podsećanja na sve privilegije koje je Bor i radnici u RTB-u imali svojevremeno. Pljuvao nas je ko god je stigao sa kratkom ocenom da nam tako i treba. A treba li nama tako…?
Ipak posle toga javlja se veliki broj ljudi koji su “oduvek voleli Bor”, koji su dali neprocenjiv doprinos gradu i sami po sebi jednom rečju postali – BOR. Kakvi su to ljudi i koji su, ne treba puno diskutovati ali toliko ljubavi niko nije slutio da postoji u likovima i nekim organizacijama koje su grad uništile, unazadile i osiromašile.
Bor030.net sa šačicom mladih devojaka i momaka je uradio više od mnogih, ponekad nevešto, pretenciozno ili pristrasno ipak pisalo se ipak i govorilo o Boru i grad je počeo da živi svoj novi život. “Grupa gradjana “Živim za Bor” a i projekat Bor-grad su samo logičan nastavak takvih nastojanja ali to nije dovoljno jer našem gradu treba mnogo više a to nam neće dati niko sa strane.
Znam da u mom gradu žive divni ljudi i uz one koji su igrom slučaja otišli iz njega siguran sam imamo na raspolaganju veliku i moćnu mašinu koja može pomoći da se ne stidimo što smo Borčani naprotiv. Ja sam ponosan što sam iz tog sivog, sumornog grada i verujem u to da će on biti mesto mnogo bolje budućnosti za sve nas, ali moja vera i dvogodišnja borba nije dovoljna dok jedni drugima podmećemo svakojake smicalice i dok ne shvatimo da je i Bor – Srbija.
Odgovor forumu B92 koji je temu sa istim imenom izbacio sa jednog od svojih podforuma
Popularity: 80% [?]
