U funkciji je stranica sa mp3 numerama za Vaše mobilne telefone, naravno prevenstveno se trudimo da obradimo muziku karakterističnu za podneblje Bora i okoline, znači za region Istočne Srbije.Ovde možete obaviti Download …
Popularity: 63% [?]
Do pre dve godine odprilike Bor se mogao na internetu naći prvenstveno kroz vesti vezane za sada već najverovatnije prodat rudnik ili digađanja vezana za sam kombinat. Naravno informacija o Boru dopunila bi tu i tamo poneka vest iz “crne hronike” jer je naš grad imao u svojoj istoruju takvih dogadjaja – na pretek. Prva i osnovna ideja svih koji su u Boru živeli i radili (naravno govorim o periodu poslednjih 15-16 godina), je bila vezana za golo preživljavanje, na jednoj i otvorenu otimačinu i kriminal svake vrste na drugoj strani. Nikad, nigde nisam pročitao niti čuo da je neko od borskih novinara, radnika u kulturi a kamoli neko iz aktuelnih vlasti, koje su se vrtoglavo smenjivale,ili nekih drugih zvaničnika pomenuo išta slično što bi možda u nekom barem prenosnom značenju asociralo na to da grad u kojem živimo treba voleti, da mu se treba posvetiti i maksimalno učestvovati u negovoj promociji bez obzira što je to u slučaju Bora gotovo nemoguća misija. Niko nije pokušao da pomisli na to da velika većina gradjana nema gde da ode i da im je Bor naprosto – sve. Pominjana je ona legendarna poslednja sijalica koju treba neko da ugasi, ili kako već, obelodanjeno je da je Bor bio u stvari eksperiment koji je od samog starta imao specijalan status i poseban tretman još od smog osnivanja rudnika ali nikao nije razmišljao da ce posle tog eksperimenta ostati generacijei da tu žive ljudi i generacije koje se sa ponosom kažu kako su 5- 6 ili već koje koleno (generacija) koja tu živi u okviru svoje porodice. Niko nije razmišljao o ljudima jer je trebalo obezbediti što više bakra, zlata, i svega ostalog.
Jednog dana su se pojavili ljudi koji su rekli kako vole svoj grad, i to iskreno, bez imalo ironije. To su bili ljudi kojima taj grad ništa nije dao a oni su spremni sve da učine za napredak i bolji život u njemu. Naravno uz početno oduševljenje i nevericu spletom okolnosti uspeli su da ih rasparčaju i pokidaju im sve konce upravo oni koji su uporno prilčali da gradu treba upravo tako nešto. Zašto? Pisano je i korišten je svaki sekund/milimetar/kilobajt prostora kako bi se o Boru što više govorilo i samim tim privukla što veća pažnja a simim tim i sve ostalo ali….
Komentari dobronamernih i onih drugih učesnika u tim diskusijama su uglavnom bili tužan pokušaj da nam se vrati milo za dragu uz podsećanja na sve privilegije koje je Bor i radnici u RTB-u imali svojevremeno. Pljuvao nas je ko god je stigao sa kratkom ocenom da nam tako i treba. A treba li nama tako…?
Ipak posle toga javlja se veliki broj ljudi koji su “oduvek voleli Bor”, koji su dali neprocenjiv doprinos gradu i sami po sebi jednom rečju postali – BOR. Kakvi su to ljudi i koji su, ne treba puno diskutovati ali toliko ljubavi niko nije slutio da postoji u likovima i nekim organizacijama koje su grad uništile, unazadile i osiromašile.
Bor030.net sa šačicom mladih devojaka i momaka je uradio više od mnogih, ponekad nevešto, pretenciozno ili pristrasno ipak pisalo se ipak i govorilo o Boru i grad je počeo da živi svoj novi život. “Grupa gradjana “Živim za Bor” a i projekat Bor-grad su samo logičan nastavak takvih nastojanja ali to nije dovoljno jer našem gradu treba mnogo više a to nam neće dati niko sa strane.
Znam da u mom gradu žive divni ljudi i uz one koji su igrom slučaja otišli iz njega siguran sam imamo na raspolaganju veliku i moćnu mašinu koja može pomoći da se ne stidimo što smo Borčani naprotiv. Ja sam ponosan što sam iz tog sivog, sumornog grada i verujem u to da će on biti mesto mnogo bolje budućnosti za sve nas, ali moja vera i dvogodišnja borba nije dovoljna dok jedni drugima podmećemo svakojake smicalice i dok ne shvatimo da je i Bor – Srbija.
Odgovor forumu B92 koji je temu sa istim imenom izbacio sa jednog od svojih podforuma
Popularity: 80% [?]
On January - 25 - 2007 Svaštara
“Živim za Bor” … još uvek
Već poprilično ustajalu političku scenu Bora, prošle godine je u vreme izbora za predednika opštine uzburkala i uskovitlala svojom organizacijom i shvatanjem izborne kampanje, grupa gradjana “Živim za Bor” sa dvojicom mladih, sposobnih i hrabrih ljudi na čelu.
Zadatak koji su sebi zacrtali nije ostvaren ali Bor je prodisao punim plućima izveo na ulice mladost ovog grada mada su i oni tradicionalno rezervisani bili uz gospodu Darka Mihajlovića i Zvonka Trifunovića, i na trenutak nas vratila u neka normalna vremena kad smo imali u šta i u koga da verujemo. Koncerti, okupljanja ispred prostorija grupe gradjana “Zivim za Bor” pogotovo koncert grupe “Alhemia” sa Vladanom Vučkovićem kao frontmenom je nosio takvu snagu i emociju o kojoj se još uvek govori. Sve je bilo odmereno i opušteno i to je kvalitet kojim je pokazano da i Bor u ovim teškim vremenima i kao područje koje je odavno proglaseno politički mrtvim tkivom ima snage i ima ljudi koji mogu , znaju i hoće da vrate Bor tamo gde mu je i mesto. Kampanja obuhvatila jednim segmentom i više oblika aktivnosti putem interneta što je nasuprot očekivanjima dalo iznenadjujuće rezultate.
Bor-grad INFO
Gospodine Mihajloviću, na početku našeg razgovora želim da vas pozdravim u ime ekipe Bor-grad projekta, čestitam na prošlogodišnjoj kampanji i kao prvo pitam; Da li želite da nam objasnite kako je došlo do pokretanja ideje o grupi gradjana «Živim za Bor» i ko je pokretač i inicijator svega. Naravno mislim na vašu sardnju sa gospodinom Trifunovićem?
DM
Hvala na čestitkama, drago mi je ako smo kampanjom uspeli da pomerimo granice i shvatanje kampanje u Boru, pa i ovom delu Srbije. Ideju o izlasku grupe građana na izbore sam dobio uvidevši kako se situacija na lokalnoj političkoj sceni razvija pred prošlogodišnje izbore. Naime, svi kandidati su bili „repriza dokazanog neuspeha“ ili zastupnici pogubnih političkih opcija u gradu ili zemlji. Želeo sam da dam sve od sebe kako bih zaštitio Bor od tih i takvih. Nažalost, uspeli smo da stignemo samo do pretposlednjeg koraka tada. Kada sam rešio da uđem u izbornu trku, bilo je, s mog stanovišta, neophodno da građanima ponudim na uvid svoj program i tim, po čemu sam, na moje zaprepašćenje, bio jedinstven jer niko od protivkandidata nije izneo konkretan program, a još manje tim ljudi koji su spremni da stručno rade za svoj grad. Među ljudima koje sam pozvao u tim bio je i Zvonko Trifunović, koji se zahvaljujući svojoj energiji i entuzijazmu jednostavno nametnuo za šefa izbornog štaba.
Slogan kampanje „Živim za Bor“ sam našao u svom srcu i srcima svih koji su bili u timu, a uobličio sa prijateljima koji rade u poznatim marketinškim agencijama. Na početku delovao je prejako nekima koji su ga čuli, ali jednostavno govorio je tačno ono što nam je bila ideja vodilja i u toj kampanji i u našim životima i zbog toga se tako jako i čisto usadio u srca ogromnog broja ljudi.
Bor-grad INFO
Recite nam nešto o situaciji u koju ste se našli posle izbora, neplaćenim računima, problemima koji su nastali jednom rečju kako ste preživeli sve to… jer se radilo danonoćno a uglavnom ste sve radili sami. Isto tako poznato je da su posle svega mnogi koji su vas hvalili jednostavno otišli i ne samo to, napadali su vas i optuživali?
DM
U kampanji smo sa još mnogo prijatelja dali doslovce sve od sebe. Uložili smo maksimalan trud, znanje i materijalna sredstva. Mnogima nije bilo jasno otkud sredstva za kampanju, ali to su uglavnom oni koji nisu mogli da shvate koliko se ideja „Živim za Bor“ široko prihvatila. Neplaćenih računa nema jer bi to ličilo na prevaru, ostala je samo diskusija sa Televizijom Bor oko načina obračunavanja duga i oko naplaćivanja termina, pri čemu je tumačenje Republičke radiodifuzione agencije pred ove izbore dokazalo da sam bio u pravu. Što se tiče hvaljenja i odlazaka, prirodna je stvar da u uspešnoj kampanji dobijete mnoge „priraslice“, a što se tiče onih do čijeg mi je mišljenja stalo i cenim ga, svi su, na moje zadovoljstvo još uvek tu. Pravi prijatelji se ne stiču i ne gube u kampanjama.
Bor-grad INFO
Pristupili ste DS-u? Možete li povući paralelu sa GG «Živim za Bor» i objasniti gradjanima Bora vaš plan budućih aktivnosti u okviru jedne od najvećih stranaka na našoj političkoj sceni?
DM
Paralela ideje i programa GG „Živim za Bor“ i Programa Demokratske stranke je izuzetno jaka i u ogromnoj meri se ove dve opcije preklapaju. Problem sa Demokratskom strankom u Boru je što se godinama rukovodstvo Opštinskog odbora Demokratske stranke potpuno udaljilo od Programa i principa Demokratske stranke i što je stranku vodilo u pravcu ispunjenja ličnih ciljeva i interesa. Normalno je da su građani posle godina vođenja takve politike nekoliko puta kaznili Demokratsku stranku u Boru, ali sam isto tako ubeđen da ćemo uspeti da u korist građana Opštine Bor vratimo Demokratsku stranku na pravi put u Boru, kako bi zauzela mesto koje joj pripada – lokomotiva razvoja građanske sredine i ovog dela Srbije. Ono što lično želim da dodam je da sam siguran da interesi Demokratske stranke i ideje „Živim za Bor“ ni u najmanjem detalju ne stoje suprotsavljeni tj da se daljim političkim angažmanom u DS-u ne odričem nijednog svog već postavljenog principa, s obzirom da i u Programu DS-a stoje apsolutno srodna načela.
Bor-grad INFO
Mogu li gradjani Bora očekivati da se problemi koji ih muče ipak mogu rešiti i imamo li na poltičkoj sceni takvu snagu, partiju, pokret i šta vi milsita kada če i kako biti rešen «problem» privatizacije RTB-Bor?
DM
Građani Bora imaju pravo da očekuju da se njihovi problemi reše, a mi koji njihovo poverenje tražimo moramo biti svesni da ukoliko nada u rešenje tih problema nestane to je kraj svih nas! Politička scena u Boru je godinama u katastrofalnom stanju zato što je vode ljudi koji se nigde nisu dokazali, pa ni u politici, što jednostavno znači da su nesposobni. S druge strane znam da postoji ogroman broj sposobnih i obrazovanih ljudi kojima se politika i politička scena bukvalno gadi zbog prvonavedenih. Voleo bih da svojim primerom i uključivanjem u političku scenu navedem mnoge ljude koji zaslužuju i građanske i političke funkcije da se uključe u politiku kako nam „loši đaci ne bi svetom vladali“. Na ovaj način mislim da će rešavanje problema građana Bora biti maksimalno olakšano i da su snaga i rešenja problema upravo u dosada neangažovanim sjajnim pojedincima.
„Problem“ privatizacije RTB-a je nacionalno pitanje i zaista, kao i na majskim izborima, mislim da lokalni političar nema šta da traži u rešavanju ovog problema jer taj problem treba prepustiti pre svega stručnjacima i državi. Bilo kakvo mešanje poput apsolutno nestručnog, politički angažovanog i nedoslednog mešanja gospodina Rankića je očigledno štetno mešanje u veoma osetljivu temu kakva je privatizacija giganta od koga zavisi ceo region.
Bor-grad INFO
Vaš program (program GG «Zivim za Bor») je kompatibilan sa programom DS-a ili ne i u koliko tačaka se razlikuje?
DM
Ako pogledate knjižicu sa mojim predizbornim programom i Program DS-a za ove izbore shvatate da su oba programa usmerena jednoj jedinoj vrlo opipljivoj stvari – boljem životu – boljem životu građana Opštine Bor i boljem životu građana Srbije u celini. Niti će Borani živeti bolje bez ostatka Srbije, niti Srbiji može krenuti bolje dok se napredak ne oseti i u Boru i u celom našem regionu. Srećni pojedinac i bolji život pojedinca su okosnice oba programa, što smatram, s obzirom na sličnost mog programa sa Programom DS-a, pohvalom mom programu.
Bor-grad INFO
Darko Mihajlović –privatno?
DM
Darko Mihajlović privatno ove godine ima u planu i obavezi prema samom sebi da završi postdiplomske studije, što zavisno od promena u visokoškolskom sistemu, znači da će najverovatnije doktorirati.
Bor-grad INFO
Želite li da poručite nešto i imate li nešto što vas nismo pitali a želeli bi ste da kažete?
DM
Molim Vas da ne napuštamo ideju građanske aktivnosti i opredeljenja za bolji život i napredak u našem gradu. Mislim da ova ideja ima izuzetno jako uporište upravo na Internetu, zahvaljujući strukturi korisnika, a pošto je Internet čak i u Srbiji postao prozor u budućnost, želim da ideju ojačamo i plasiramo u „stvarni svet“ u što jačem i boljem obliku.
Na kraju, hvala Vam na prostoru, vremenu i znajte da i dalje živim za Bor!!!!
09. januar 2007 razgovor sa Darkom Mihajlovićem zabeležio i objavio Borsky
Popularity: 21% [?]
On January - 9 - 2007 Intervju
Danas je Božić, 25. decembar prema Julijanskom kalendaru – verska i porodična svečanost posvećena rođenju Sina Božjeg Isusa Hrista, koju svetkuje većina pravoslavnih crkava, uključujući srpsku, rusku i gruzinsku, kao i Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska patrijaršija. Taj datum je prvi put pomenut kao praznik 336. u jednom kalendaru u Rimu. Božić je uveden da bi suzbio kult Mitre, arijevskog božanstva posvećenog rađanju Sunca, odnosno arijevske jeresi koju je 325. osudio Vaseljenski sabor u Nikeji. Do 16. veka, svi hrišćani su ga slavili istog dana. Uvođenjem Gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII (Gregorius), pravoslavne crkve nastavile su praznike da slave prema Julijanskom kalendaru, ali su neke, poput grčke, rumunske i bugarske, kasnije prihvatile novi kalendar. Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje Boga Sunca i Boga vegetacije i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevne agrarne kulture i treba da obezbedi sreću, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.
Bor-grad tim svim vernicima čestita Božić najveselijim pozdravom – Hristos se rodi.
Popularity: 35% [?]
On January - 7 - 2007 Pravoslavlje
Jednom davno…U zemlji Sabriji živela su dva ždrala. U dva potpuno različita grada, na potpuno različitim krajevima ove male-velike zemlje. Ti veliki, sjajni ždralovi, bili su glavni u svojim gradovima. Vodili su male ždralove, koji su živeli u ta dva grada, kroz žvotne pustolovine.Ali…
Naizgled nepoznata bolest, koja je tiho harala u ova dva grada, polako ali sigurno, tiho je ubijala male ždralove u tim gradovima. Ova bolest zvala se Gusititis. Uzroci ove bolesti, koja je harala, u oba grada bila je slična ali ipak različita. U malo većem gradu Pancevijumu, na severu zemlje, glavni uzročnici bili su Benzenijum i Sumpornijum. U manjem gardu Boranijumu, na istoku zemlje, bolest su pruzrokovali Sumpordioksijum, Arsenijum, Kadmonijum a ponekad i Niklonijum… Sve je bilo sivo i tužno. Svi su mislili da malim ždralovima, u oba grada, nema spasa.Medjutim…Malo hrabriji ždralovi grada Pančevijuma, zajedno sa svojim velikim ždralom, dobro su razmislili i rešili da se odlučno bore za svoje živote. Kako bi skrenuli paznju na sebe, odlučili su da svakoga dana zabavljaju svoje tihe ubice iz glavnog grada ove male-velike zemlje, Beogradijuma. Svakoga dana su igrali, pevali i prozivali one koji su iz Beogradijuma odlučivali o životima i sudbinama drugih. Zabavljali su i sebe i druge a najvše one koji su ih trovali i koji su od silne zabave po nekad i prekidali svoj posao i bar na momente prekidali sa trovanjem.
Naizgled nepoznata bolest, koja je tiho harala u ova dva grada, polako ali sigurno, tiho je ubijala male ždralove u tim gradovima. Ova bolest zvala se Gusititis. Uzroci ove bolesti, koja je harala, u oba grada bila je slična ali ipak različita. U malo većem gradu Pancevijumu, na severu zemlje, glavni uzročnici bili su Benzenijum i Sumpornijum. U manjem gardu Boranijumu, na istoku zemlje, bolest su pruzrokovali Sumpordioksijum, Arsenijum, Kadmonijum a ponekad i Niklonijum… Sve je bilo sivo i tužno. Svi su mislili da malim ždralovima, u oba grada, nema spasa.Medjutim…Malo hrabriji ždralovi grada Pančevijuma, zajedno sa svojim velikim ždralom, dobro su razmislili i rešili da se odlučno bore za svoje živote. Kako bi skrenuli paznju na sebe, odlučili su da svakoga dana zabavljaju svoje tihe ubice iz glavnog grada ove male-velike zemlje, Beogradijuma. Svakoga dana su igrali, pevali i prozivali one koji su iz Beogradijuma odlučivali o životima i sudbinama drugih. Zabavljali su i sebe i druge a najvše one koji su ih trovali i koji su od silne zabave po nekad i prekidali svoj posao i bar na momente prekidali sa trovanjem.
U isto vreme, u gradu Boranijumu, mali ždralovi su vodili medjusobnu raspravu, čije je perje lepše i kako da od prodaje svoje velike fabrike jastuka svi važniji ždralovi grada dobiju po neko perce. U tome je učestvovao i veliki ždral. Dani su prolazili a mali ždralovi ovog grada su lagano umirali. Rešenja nije bilo čak ni na vidiku…
U gradu Pančevijumu više nije bilo toliko tužno. Spremala se stota predstava a grabljivice iz Beogradijuma su odlučili da pomugnu ždralovima iz Pančevijuma. Pančevijum je dobio opemu koja ce suzbiti gusititis i ostaviti male ždralove u životu.
U gradu Boranijumu veliki ždral i dalje čeka svoje parče perja. Zaboravljeni mali ždralovi i dalje umiru, i jos uvek se raspravljaju izmedju sebe i svakim danom ih je sve manje i manje i manje…
Popularity: 11% [?]
On January - 7 - 2007 Svaštara
Petak, 5. januar 2007. 17:05
U Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor u 2006. godini proizvedeno je oko 40.000 tona katodnog bakra, izjavio je zamenik generalnog direktora RTB-a za marketing Milan Dejanovski.
On je kazao da je prethodne godine u Topionici i rafinaciji bakra proizvedeno 300 tona zlata i oko jedne tone srebra.
Prema njegovim rečima, 13.500 tona katodnog bakra dobijeno je iz sopstvenih rudnika, a oko 26.000 tona katoda je proizvedeno preradom tudjeg koncentrata.
Dejanovski je rekao da plan proizvodnje u RTB-u nije u potpunosti ostvaren, i ocenio da je relativno uspešnom poslovanju pogodovala visoka cena bakra na londonskoj berzi metala.
U minuloj godini preradjeno je 207.000 tona koncentrata bakra i dobijeno više od 70.000 tona sumporne kiseline.
(Beta)
Popularity: 11% [?]
On January - 6 - 2007 Bor - aktuelnosti
Vredan jubilej borskog bioskopa “Zvezda”
Za četiri decenije, deset miliona gledalaca
Već 31. decembra 1961. godine narod se okupljao za prvu filmsku projekciju, Davičovu “Pesma”. Najpre je bio koktel, družilo se i nazdravljalo. Tek u 23 sata “proradio” je bioskop. U ponoć je bio prekid filma, onda čestitke, osveženje i nastavak predstave. Bila je rasprodata cela sala sa 622 mesta
.jpg "Bioskop")
BOR- “Gradnja bioskopa, velelepne zgrade za to vreme, započeta je kad i hotela “Srbija” u neposrednoj blizini. Već 31. decembra 1961. godine, u 20 časova, narod se okupljao za prvu filmsku projekciju. Prikazivana je Davičova “Pesma”. Najpre je bio koktel, družilo se i nazdravljalo. Tek u 23 sata “proradio” je bioskop. U ponoć dogodio se prekid filma, onda čestitke, osveženje i nastavak predstave. Bila je rasprodata cela sala sa 622 mesta. Veliki dan za tadašnju Jugoslaviju. Bioskop u retko viđenom zdanju, tehnika vrhunska, najbolja garderoba, kožne fotelje, rashladni uređaji …”
Tako o 45-godišnjem bioskopskom jubileju započinje kazivanje sadašnji direktor borskog, već legendarnog bioskopa “Zvezda”, Dragan Stojanović, podsećajući da nikad nije bila “kratka stanka”, uvek, čak i u vreme rata, 1999-te, brujali su projektori, “vrteli” se ljubavni filmovi, komedije, svetski hitovi…
Znalo se: prvo Beograd i Novi Sad dobijaju hitove i hitiće, posle je na redu bio Bor. Trajalo je to godinama i decenijama.
Kada se krenulo, u početku, niklo je Preduzeće za prikazivanje filmova “Rudar”. Dragan priča:
- RTB je podigao zgradu. Rudnik je vlasnik “Zvezde”. Sreća je što nikad nije bilo uplitanja, pa je i danas ostala ista funkcija. Za ovih 40 napornih, a najlepših godina u životu jednog filmskog radnika, kroz ova vrata, prošlo je više od 10 miliona gledalaca. Milijarde kilometara filmske trake, 150 filmova godišnje, nikad s gubitkom, danonoćno radeći. Bioskop je rastao sa direktorima – borcima koji su živeli za ovu salu. Najveći borac bio je Slavče Lalović. Od njega sam naučio da se predam poslu, od Predraga Živkovića usavršio sam organizaciju rada. Koliko je samo Slavče, te 1953, imao muke da me izvuče iz Topionice – upoznaje nas sagovornik.
I dok je druželjubivi Slavče Lalović razvijao, negovao Udruženje filmskih radnika, Predrag se bavio konkretnim poslovima: 1986. renovirao je bioskop, ponovo je zasjala “Zvezda”. Popravljen je krov, uređena sala, stigla nova sedišta, stvoren imidž. Tada je, pa i kasnije, bioskop bio pun, bilo je para, čak se pozajmljivalo i velikom RTB-u. Poslednjih godina je sve drugačije. Opština plati grejanje i to je sve. Bioskop u Boru jedini je otvarao dveri i za pet-šest gledalaca, kada u timočkim opštinama nije bilo takve ustanove..
- Godišnji prosek za ovih 45 godina je izvanredan – 40.000 posetilaca. Nezaboravan je film “Na putu za Katangu”, u režiji Živojina Pavlovića. Sniman je u Boru i okolini i prikazao je život i rad ovog naroda. Zato je i bio izuzetno zanimljiv. Domaći filmovi su 60-tih godina najviše bili u modi. Na primer, “Katangu” je gledalo 19.000 Borana, više nego što je taj film videlo svih ostalih Jugoslovena. Biće upamćena i “Žikina dinastija” sa blizu 40.000 gledalaca. To je i nesumnjivi rekorder-ističe Dragan.
Danas i oni koji imaju 100 dinara za bioskopsku ulaznicu ne dolaze pred veliko platno, mada su gotovo upola jeftiniji od svih ostalih.
- Ne odustajemo od dve, leti i tri dnevne predstave. Jer, borska publika izvanredno poznaje film. Sada se, izgleda, ženski svet ponovo vraća u bioskop. Gledaju se romantične storije. Ipak, deca su najvernija bioskopu . “Zvezda” se u Boru, baš zbog tradicije, nikada neće ugasiti. Dok sam živ tako nešto neću dozvoliti. Spreman sam, kad zatreba, da je preuzmem i privatno održim u životu – kategoričan je dugogodišnji direktor borske “Zvezde”, podsećajući da se sprema za penziju, ali ne i napuštanje starog, dobrog bioskopa.
Autor teksta Brana Filipović a objavio Glas javnosti ….
Popularity: 17% [?]
On January - 3 - 2007 Istorija Istočne Srbije
