Bor grad INFO

BOR - Na pola puta između Knjaževca i Pirota, u srcu Stare planine, smestila se Kalna varošica sa oko 2.000 stanovnika. Mesto kao i svako drugo u Srbiji, ali samo ako izuzmemo dvoglave guštere, neobičnu svetlost koja se povremeno pojavljuje, vodu koja zrači, vanzemaljce…
Meštani kažu da nedostaju samo Skali i Molder, pa da sve bude kao u čuvenoj seriji “Dosije iks”.
- Svemu je kriv napušteni rudnik uranijuma u Grabovnici, selu šest kilometara udaljenom od Kalne - sedeći na gajbama ispred prodavnice, između dva gutljaja piva, komentariše jedan meštanin. - Ma, izmišljaju ljudi. Ja sa porodicom ovde živim već 50 godina. Do sada nisam primetio da je počela da mi raste treća ruka ili druga glava.
A Kalna je bilo mesto u koje je, po završetku Drugog svetskog rata, među prvima u onoj velikoj Jugoslaviji stigla struja i to upravo zahvaljujući rudnicima urana, koji su otvoreni 1955. godine u Aldinoj reci, pa potom u Mezereji i Grabovnici. Tada je tu živelo - 12 hiljada ljudi!
- Kopao se ovde najčistiji uran, ali niko ne zna koliko je tog metala iskopano i gde je završio - kazuje nam Milutin Božović, iz beogradskog Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih sirovina, koji sada jedini radi u napuštenim rudnicima urana. - Tek, 1966. godine, preko noći je doneta odluka da se rudnik u Grabovnici minira i zatvori. Takva su vremena bila. Pričalo se tada da su Slovenci zamenili uzorke urana, kako bi oni otvorili svoj rudnik u Žirovskom vrhu, ali i da je ovaj kraj platio ceh zbog toga što je Tito uklonio Aleksandra Rankovića sa vlasti.
Božović podvlači da su od tada počele priče o skladištenju nuklearnog otpada u Grabovnici, a nisu prestale ni sada, četiri decenija kasnije. U međuvremenu, stanovništvo je sa tog područja, koje je preko noći osiromašilo, emigriralo u druge krajeve, što
je kompletnu sliku učinilo još sivljom i “plodnijom” za neverovatne priče.
- Istina je da su iz Splita, sredinom 70-tih godina prošlog veka, u Kragujevac terani kamioni sa sonom kiselinom, od koje se pravila komponenta za pranje hladnjaka u vozilima - nastavlja Božović. - Tako kamion dođe u Grabovnicu, gde je tovar trebalo da se pretače u burad. To su radili ljudi u skafanderima, zbog čega se i rodila priča o vanzemaljcima i skladištenju nuklearnog otpada.
Pre dve godine, iz napuštenog rudnika uranijuma počela je da curi voda, za koju su meštani okolnih naselja odmah posumnjali da je radioaktivna. Božović je tada u Knjaževcu zamalo izbegao batine.
- Opkolila me grupa ljudi i srdito počela da me ispituje - koliko para primam za to što im decu trujem - nemoćno širi ruke Božović. - E, to se sve dešava zato što ne poštujemo sebe. Grabovnica bi trebalo da bude spomenik srpskoj pameti, jer je ovde, kao nigde drugde u svetu, izdvajan najčistiji uran, a mi od toga pravimo strašilo. Pa, u Kalni je ljudski vek oko 80 godina. Ne mislite, valjda, da je i to posledica zračenja…

NALAZIŠTE URANA

BOŽOVIĆ naglašava da je na više lokacija na Staroj planini detektovano prisustvo urana, ali i drugih metala. Ima, veli, i istraživanja na tim lokacijama, ali ovde niko ne zna za čim geolozi, zapravo, tragaju. Zna samo da su neke inostrane kompanije tražile da im se dozvoli da ovde otvore rudnike, ali im to nije dozvoljeno.

BEZOPASNO ZRAČENJE

ISPITIVANJA koja se ovde povremeno obavljaju, pokazala su prisustvo “alfa” i “beta” zračenja koja su bezopasna, dok “gama” zračenje, od kojeg nema zaštite, nikada nije detektovano - ističe Božović. - Uz to, ovde je zabeležena radioaktivnost od 2,9 fona, dok je ona, primera radi, u Zaječaru i Knjaževcu, dva puta veća.

Lj. TRIFUNOVIĆ, 07.09.2008, Večernje novosti

Ne znam koliko je dobro rešenje da borskom rudniku strateški partner postane švajcarska kompanija jer ima malu proizvodnju nikla i bakra i do sada se uglavnom bavila trgovinom metalima- kaže Navijalić

BEOGRAD - Švajcarska kompanija „Glenkor“ izrazila je zainteresovanost za strateško partnerstvo sa državom u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ i zatražila sastanak s predstavnicima resornih ministarstava, potvrđeno je juče u Vladi Srbije. „Glenkor“ je zasada jedini ozvaničio interesovanje, a u domaćoj javnosti se spekuliše da su za partnerstvo zainteresovani grčko-ruski konzorcijum i već poznati „stari igrači“ - „Ist point“, firma domaćeg biznismena Zorana Drakulića, i austrijski „Atek“. U „Ist pointu“ zasada nisu mogli da potvrde ovu informaciju.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u RTB-u Rudolf Navijalić ocenio je da nije isključeno da švajcarski „Glenkor“ na kraju bude jedini ponuđač za strateško partnerstvo sa državom u RTB-u.

On je tu konstataciju potkrepio tvrdnjom da „sobu s podacima“ u RTB-u u skorije vreme gotovo niko nije posetio, što, prema njegovim rečima, nije neobično zato što se zna da su dugovi RTB-a narasli na gotovo milijardu dolara, a i uslovi za učešće na tenderu su dosta oštri. Navijalić je izrazio sumnju da je „Glenkor“ pravi partner za RTB.

- Ne znam koliko je to dobro rešenje, jer su se oni do sada uglavnom bavili trgovinom metalom. Sada imaju neku malu proizvodnju nikla i bakra, odnosno imaju mali rudnik u Australiji - rekao je Navijalić i podsetio da će kompanija koja uđe u strateško partnerstvo imati obavezu da deo dugovanja isplati i da oko 500 miliona dolara uloži u opremu i novu tehnologiju, ali i da ispuni uslov da bude u branši, obezbedi proizvodnju od najmanje 100.000 tona koncentrata ili 80.000 tona bakra.

Gigant sa obrtom od 142 milijarde dolara

Kompanija „Glenkor“ je među vodećim firmama u trgovini metalima, pre svega, cinka i bakra, a osnovana je 1974. godine i ima sedište u Švajcarskoj. Prema zvanično obavljenim podacima, u 2007. godini imala je obrt kapitala od oko 142,3 milijarde dolara i ostvarila dobit od oko 60 milijardi dolara.
U početku, „Glenkor“ se bavio prodajom metala i nemetala, rude i sirove nafte, a danas direktno i indirektno zapošljava više od 50.000 ljudi u više od 40 zemalja. „Glenkor“ ima snažan udeo u proizvodnji cinka, olova i bakarnog koncentrata u Kazahstanu, a vlasnik je i 35 odsto u firmi „Ekstrata“ koja se bavi rudnicima bakra i ta kompanija se ranije pominjala kao zainteresovana za kupovinu RTB-a. „Glenkor“ je vlasnik i 73 odsto akcija u rudniku bakra i kobalta u Zambiji, a značajan udeo ima na tržištu metala na Filipinima.
Prema međunarodnoj agenciji „Standard end Purs“, ima solidan rejting BBB.

- „Glenkor“ nema toliku proizvodnju i oni su uglavnom trgovci. NJima je isplativo da uđu u taj posao, ali je pitanje da li je nama to isplativo - napomenuo je Navijalić i istakao da je „simptomatična izjava“ ministra ekonomije Mlađana Dinkića, data ranije, da austrijski „Atek“ nema pravo da učestvuje u kupovini RTB-a.

- Smatramo da „Atek“ ima prava jer tender nisu oborili oni, već država. Zatim, ne radi se o istom tenderu, jer su prethodno bili tenderi za prodaju imovine, a ovo je tender za strateško partnerstvo - kazao je Navijalić i ponovio da je RTB i dalje predmet „političkih igara“ o čemu svedoči i informacija da će mesto direktora u tom basenu pripasti Socijalističkoj partiji Srbije.
- SPS-u su dali RTB i ovaj region, a za mesto direktora spominje se bivši direktor RTB Blagoje Spasovski koji je 2001. godine bio oteran iz preduzeća kao loš rukovodilac - naveo je Navijalić, a prenosi Tanjug.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Zahvaljujući gospodjici Vanj Grujić dobili smo dokumente NTRUS-a  koji su ovih dana predmet polemika i analiza u našem gradu. Objavljujemo oba dokumenta prepuštajući Vama da zaključite o čemu se zaprvo radi.

Naime dok jedna grupa učesnika u analizama ovaj projekat i ponudu smatra apsolutno ispravnom drugi su skloni zaključku da tu nije sve najkorektnije. Pročitajte i zaključite sami.

PROJEKAT DOBRE NADE (dokument 1 )

Od 1. marta 2008. godine i u našoj sredini je organizovan Regionalni centar firme “SOKO GROUP” iz Beograda koji realizuje projekat “Nacionalno tržište roba i usluga Srbije” (NTRUS) .
Regionalni centar sa opštinskim centrom Požarevac organizovan je za područje opština: Požarevac, Veliko Gradište, Žabari, Petrovac, Malo Crniće, Golubac i Kučevo.
Pored navedenih opština u sastav Regionalnog centra Požarevac ulaze i opštinski centri: Pančevo, Smederevo i Bor sa ukupno 27 opština.
U svim opštinama se radi na uspostavljenju sistema rada i obučavaju se promoteri projekta.
Direktor regionalnog centra je gospodin Milomir Galić, sa kojim je u ovom početnom periodu moguće stupiti u kontakt putem telefona centra broj 064/8738839.

Posle svega rečenog nameće se zaključak: šansa postoji, dobra nada takođe, prvi potezi su povučeni, pa je realno nadati se da ćemo u nekom od narednih brojeva pisati o prvim uspesima.

NACIONALNO TRŽIŠTE ROBA I USLUGA SRBIJE ( dokument 2 )

„SOKO GROUP“d.o.o.Beograd izradilo je dva prijekta –NACIONALNO TRŽIŠTE ROBA I USLUGA SRBIJE I OPŠTINE SRBIJE, koji od 01.februara 2008.godine koji počinju ra organizacijom i realizacijom.
Sa Ministarstvom privrede je 09.marta 2005.godine potpisan protokol o potrebi podržavanja projekta pod nazivom „Nacionalno tržište roba i usluga Srbije“, koji je ispred ministarstva potpisao gospodin Petar Pavlović.

Pogodnosti koje privredni subjekti ostvaruju učlanjenjem u NTRUS:
-Svakom privrednom subjektu besplatno se otvara WEB sajt i e-mail adresa u okviru portala TRŽIŠTE SRBIJE
-Ostvaruje popust do 50% na reklame preko radija SKY (Pokriva područje BG i NS)
-Predstavljanje privrednih subjekata na opštinskom,regionalnom i naciolnom nivou,u zavisnosti od želja i potreba subjekta,kako u elektronskoj verziji tako i u štampanim biltenima koji će se raditi za sve opštine i regione
-Informisanje drugih privrednih subjekata u opštini,regionu i nacionalnom nivou o aktuelnim aktivnostima,projektima,akcijama,ponudama ili potrebama
-Pružanje pomoći u marketingu,vezanu za organizaciju prodaje proizvoda ili usluge
-Podela reklamnog materijala (elektronska forma ili štampani materijal)
-Organizacija specijalizovanih skupova-sajmova na opštinskom i regionalnom nivou
-Dostavljanje ažuriranih podataka našim korisnicima o kretanju roba i usluga za potrebe kreditiranja, banaka, investiranja, investitora,
-Dostavljanje relevantnih podataka za izeadu biznis planova
-Štampanje biltena sa predstavljanjem privrednih potencijala u saradnji sa opštinom
-Savetodavni karakter po sledećim temama i potrebama:bankarske usluge, imovinsko-pravna pitanja, marketing, organizacija prodaje,plasman na ino tržište.
-Drugi oblici saradnje koji mogu doprineti boljoj prodaji roba i usluga.

Lj. TRIFUNOVIĆ, 31.08.2008-Večernje novosti

BOR - Rudarsko-topioničarski basen (RTB) “Bor”, od kada je ovo preduzeće u postupku restrukturiranja, napustilo je oko šest hiljada radnika. U prvom krugu socijalnog programa, sprovedenog 2002. godine, RTB je, uz otpremninu od 100 evra po godini staža, napustilo oko 3.500 radnika. Drugi krug je sproveden septembra 2006. Tada je radne knjižice, uz naknadu od 250 evra po godini staža, uzelo još 2.400 rudara i metalurga.
Tako je u borskoj kompaniji, u kojoj je do 2000. godine, zajedno sa 19 preduzeća koja su bila u njenom sastavu (kasnije su izdvojena i postala samostalne celine), bilo oko 20.000 zaposlenih, na svojim radnim mestima ostalo tek - 4.690 rudara i metalurga.

Zato je Jedinstvena sindikalna organizacija (JSO) RTB-a uputila predlog Ministarstvu ekonomije o otkupu radnog staža za radnike koji do penzije imaju do pet godina.
- U RTB “Bor” radi oko 900 zaposlenih koji imaju pet ili manje godina do penzije - kaže Dragan Aleksić, predsednik JSO-a. - Naš je predlog da se njima - uz predlog Ministarstva ekonomije, koji predviđa isplatu jednokratne naknade od 3.250 evra i primanja od 60 odsto prosečne plate, s tim da radnici sami uplaćuju doprinose do sticanja uslova za penziju - omogući i otkup radnog staža, posle čega bi, po automatizmu, ostvarili pravo na penziju.
Aleksić naglašava i da je JSO RTB-a pokrenuo inicijativu da se radnicima sa beneficiranim radnim stažom, bez obzira na godine života, omogući odlazak u penziju sa navršenih 40 godina staža.

- Primera radi, rudari u podzemnim ležištima bakra u RTB-u imaju beneficiju od šest meseci na godinu dana - kaže predsednik JSO-a. - Zbog toga neki od njih dolaze u paradoksalnu situaciju da napune četiri decenije radnog staža a da nemaju 53 godine života, koliko im je neophodno da odu u penziju, pa su prinuđeni da nastave da rade do ispunjenja i tog uslova. Slična situacija je i sa zaposlenima u “Topionici”, koji imaju beneficiju od četiri meseca na godinu dana.

Autor teksta: Lj. Trifunović, 27.08.2008 - Večernje novosti

BOR - Glasovima odbornika, njih 21, iz DS, DSS, Vlaške demokratske stranke Srbije (VDSS) i koalicije “Živim za Bor”, koju predvodi gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, u sredu je funkcije predsednika opštine Bor razrešen Branislav Rankić, član SRS, čijih 13 odbornika u lokalnom parlamentu nisu želeli da učestvuju u glasanju. Sa mesta predsednika SO Bor smenjena je i dr Zlata Marković, takođe član SRS.
Međutim, do izbora novog gradonačelnika Bora i predsednika lokalnog parlamenta nije došlo, budući da se nova skupštinska većina još nije dogovorila o tome, zbog čega će Rankić i Markovićeva nastaviti da obavljaju svoje dužnosti i u narednih 15 dana, koliko je zakonski rok za izbor novog opštinskog rukovodstva. Nezvanično, najozbiljniji kandidat da zasedne u fotelju predsednika opštine Bor je Srđan Marjanović, prvi čovek borskih demokrata.
Radikali su u sredu pokušali da isprovociraju novu skupštinsku većinu, budući da su se jedino oni i javljali za reč. Najviše kritika bilo je upućeno Draganu Žikiću, predsedniku borskog SPS, koji je do srede bio i Rankićev zamenik. Njemu je zamerano da je izdao Boranina Nikolu Šainovića, kome se sada sudi za ratne zločine u Tribunalu u Hagu, Slobodana Miloševića, glasače,
politiku socijalista… Međutim, Žikić je sve to pratio sa osmehom i povremeno je nešto zapisivao. Replika su se u sredu mudro uzdržali i svi ostali članovi nove skupštinske većine.
A, sada već bivši predsenik opštine Bor je zahvalio članovima nove skupštinske većine što su pokrenuli zahtev za njegov opoziv. On je ocenio da je koalicija, koja je u sredu i ozvaničena, neprirodna i da će potrajati najviše dva meseca, što je potkrepio time da još nisu uspeli da se dogovore o raspodeli funkcija.
- Za poslednje tri godine, koliko sam bio predsednik opštine, nisam stekao ni stan, ni kuću, kao moji prethodnici - kazao je Rankić. - Takođe, nisam reketirao borske privrednike, kao što su to radili članovi DS i DSS, dok su bili na vlasti u Boru. Ali, na sledećim izborima, koji će biti vrlo brzo, SRS će osvojiti više od 50 odsto glasova i ja ću ponovo biti predsednik - obećao je Ankić.

Isključen Kušljugić

Neposredno pred početak sednice SO Bor, odbornička grupa SPS aktivirala je blanko ostavku svog odbornika Zorana Kušljugića, koji je odbio da se prikloni novoj skupštinskoj većini. Kušljugić je, u šta su novinari imali priliku da se uvere, jedini i glasao protiv smene Branislava Rankića.

Mali podsetnik na ovaj izuzetan tekst organizovao i realizovao:  N. Lađević