Lj. TRIFUNOVIĆ, 15.05.2008 19:48:21 / Večernje novosti

Licitacione garancije, u vrednosti od 13 miliona dolara, koje su nakon neuspešnih prodaja Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”, naplaćene od austrijskog “A-teka” i rumunskog “Kuproma”, do daljeg će, uprkos obećanju vicepremijera Božidara Đelića da će se taj novac iskoristiti za obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta, ostati na računu Agencije za privatizaciju - saznaju “Novosti”.
- Od rumunskog “Kuproma” smo naplatili tri miliona, a od austrijskog “A-teka” 10 miliona dolara na ime licitacione garancije za učešće na tenderu za privatizaciju RTB - kazao je, tokom predizborne kampanje, Đelić. - Uz tih 13 miliona dolara, za kupovinu najneophodnije rudarske mehanizacije, neophodne kako rudokopi u Boru i Majdanpeku ne bi prestali da rade, investiraćemo i dodatnih sedam miliona dolara.
Ipak, po informacijama našeg lista, u RTB će u roku od dva meseca biti dopremljeno šest teških kamiona “dampera” za prevoz rude i po dva buldožera i grejdera, ukupne
vrednosti oko 5,3 miliona evra. Novac za kupovinu te opreme, međutim, obezbeđen je prodajom beogradske “Jugotehne”, preduzeća koje je doskora poslovalo u sastavu borske kompanije.
Naime, saglasno osnivačkom udelu, na račun RTB je, nakon prodaje “Jugotehne”, odmah uplaćeno blizu 4,6 miliona evra, kojima će se finansirati nabavka neophodne opreme. Ostatak novca u iznosu od 1,7 miliona evra kombinatu bakra je transferisalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Međutim, saznajemo da je i taj novac obezbeđen prodajom državnog udela u “Jugotehni”.

OPREMA I PONUDE
Komisija koju je formirao menadžment RTB, nakon otvaranja prispelih 10 ponuda, odlučila je da šest “dampera”, koje je proizvela beloruska firma “Belaz”, u Bor i Majdanpek dopremi beogradska firma “Kumeks”. Dva grejdera, ruske marke GAZ, isporučiće novosadski “Agis”, dok će dva buldožera (američke i japanske proizvodnje), dopremiti beogradske firme “Teknok” i “Teikom”.

May 15th, 2008
Napisano u: Grad Bor - aktuelnosti . Napisao; admin / Nema komentara /

BOR - Stanovnici Bora od ponedeljka su izloženi velikom zagađenju usled ispuštanja gasova iz pogona Topionice bakra. Usled nepovoljnih vetrova i niskog vazdušnog pritiska, oblaci sumpor-dioksida su se spuštali na ceo grad i kod ljudi izazivali mučninu i vrtoglavicu. Sadržaj štetnih materija, na osnovu čega bi reagovali nadležni u Topionici, nije bilo moguće izmeriti, jer se u avgustu prošle godine pokvario uređaj koji prati kvalitet vazduha, a predsednik opštine nije odobrio da se iz opštinskog Ekološkog fonda izdvoji novac za novi aparat.

Autor: Saša Trifunović | Blic ONLINE

Savremenu francusku opremu za merenje kvaliteta vazduha u svakom momentu opštini Bor je poklonila 2003. godine organizacija UNEP. Namera je bila da stručnjaci monitoring tima Instituta za bakar, gde se na displeju očitavaju parametri, nakon prekomernog zagađenja alarmiraju poslovodstvo Topionice koje je u tom trenutku trebalo da smanji proizvodnju. Kada je oprema postavljena, radilo se u kontinuitetu dve godine i u tom periodu uređaje je servisirala jedna hrvatska firma.
- Serviseri nisu ispunili deo ugovora prema kome su se obavezali da će tri godine održavati uređaje, a niko u Srbiji nije radio opravku te osetljive opreme. U avgustu prošle godine prestao je da radi i uređaj koji obaveštava svakog momenta centralu o stanju vazduha, pa je opština Bor u više navrata alarmirana da iz Ekološkog fonda izdvoji novac za nove delove. Neko je svesno opstruirao taj fond i sada je šteta znatno veća. Umesto nekoliko stotina hiljada dinara, za novo aktiviranje uređaja sada je potrebno oko milion dinara - rekao je za „Blic“ jedan od stručnjaka Instituta za bakar.
Šef monitoring tima Instituta Novica Milošević kaže da se nakon kvara uređaja za monitoring sada u najugroženijim delovima grada meri samo srednja dnevna vrednost zagađenja, a rezultati dobijaju naknadno.
- Sagledati zagađenje nakon nedelju dana isto je kao prebrojavanje mrtvih posle bitke - kaže Milošević. On dodaje da su čelnicima borske opštine još u septembru poslate ponude za nove uređaje, ali da je neko zakočio realizaciju njihove nabavke.
U opštinskom Eko-fondu, u koji se slivaju velike količine novca od gradskih zagađivača, napominju da samo predsednik opštine ima pravo da potpiše nalog za nabavku opreme, ali da on to do sada nije uradio. Interesantno je da opština Bora iz tog fonda prošle godine nije izdvojila ni dinar za pomoć u organizaciji naučno-stručnog skupa „Ekološka istina“.
Kako smo saznali, očekivalo se da u Fondu bude oko šest miliona dinara, ali se na njihovom podračunu nalazi svega 1,7 miliona.
Direktor Topionice i rafinacije bakra Blaža Lekovski kaže da su u Topionici svesni da je grad bio pod gustim dimom zbog čega je proizvodnja u ovom preduzeću stajala više sati.
U utorak smo na deset sati zaustavili proizvodnju jer su vetrovi nanosili vetar na grad. To smo činili i u ponedeljak i u sredu, očekujući da se promeni loš pravac vetrova - rekao nam je Lekovski. On je kazao da se u pećima Topionice trenutno prerađuje samo domaći koncentrat.

ANKETA: Da li ste zabrinuti zbog zagađenja?

Jovanka Dimitrijević
Živim u centru grada gde je od dima sve zatrovano. Čak i cveće koje iznesem na terasu odmah uvene. Nadam se boljem, mada ne znam ko bi mogao da reši ekološki problem Bora.
Ivan Najdanović
Juče sam osećao jaku mučninu i teško disao. Očekujem da se sa privatizacijom sredi ekološka situacija, jer novi vlasnik neće rizikovati da radi sa zastarelom tehnologijom i plaća visoke kazne.
Dimitrije Ćirković
Dim se juče osećao u celom gradu, ali i duž celog puta ka Borskom jezeru i Brestovačkoj banji. Na mnogim mestima primetio sam lišće koje se smežuralo od gasova.
Sonja Ranđelović
Poslednjih dana je bilo katastrofalno u gradu i nije mi jasno kako ljudi šetaju malu decu korzoom. Uvek se nadam boljem i očekujem da će se jednom srediti ekološka slika.

May 15th, 2008
Napisano u: Grad Bor - aktuelnosti . Napisao; admin / Nema komentara /

Autor: S. Trifunović | Blic ONLINE

BOR - Krivično veće Okružnog suda u Zaječaru izreklo je juče presude dvojici otmičara iz tog grada koji su 11. oktobra prošle godine kidnapovali Aleksandru Jovanović iz Bora. Od njenog oca Nebojše, vlasnika preduzeća za izradu aluminijumske i PVC stolarije, otmičari su zatražili otkup od 1,5 miliona evra.

Prvooptuženom Klimentu Isailoviću (44) izrečena je zatvorska kazna od 15 godina, a Đorđu Vasiljkoviću godinu dana manje.
Dvojica Zaječaraca otela su Aleksandru na parkingu IV Mesne zajednice u Boru nedaleko od zgrade u kojoj živi. Dva dana držali su je zatočenu u vikendici u selu Brestovac očekujući da budu isplaćeni, ali su se u potragu za devojkom uključile i specijalne policijske snage, što je kod otmičara izazvalo paniku. Oni su je oslobodili, a potom spalili prostoriju u kojoj je boravila. Presuda Isailoviću i Vasiljkoviću još nije pravosnažna, a slučaj kidnapovanja nije zaključen. Sud smatra da postoje jaki dokazi koji nedvosmisleno ukazuju da je u otmici učestvovalo i treće lice, ali su otmičari to negirali.

May 14th, 2008
Napisano u: Grad Bor - aktuelnosti . Napisao; admin / Nema komentara /

Da li je strateško partnerstvo pravi model za prodaju RTB Bor

Beograd - Posle dva neuspela tendera za prodaju Rudarsko topioničarskog basena Bor, sve više se govori o tome da treba preispitati taj model privatizacije i razmišljati o strateškom partnerstvu sa nekom od velikih svetskih kompanija. Vetar u jedra takvim razmišljanjima dali su pregovori o strateškom partnerstvu kragujevačke Zastave i Fijata. Sindikati u Boru podsećaju da su u startu bili protiv prodaje imovine i da su se zalagali za rešenje u kojem će država zadržati deo vlasništva u toj kompaniji, dok će deo akcija biti podeljen zaposlenima. Strateški partner bi u tom slučaju svoj udeo obezbedio kroz neophodne investicije.
U Ministartsvu ekonomije i regionalnog razvoja juče nisu želeli da komentarišu nove modele prodaje borskih rudnika, ali je ministar Dinkić već izjavio da 25. maja očekuje delegaciju nemačkog koncerna Tisen i krup, sa kojom će pregovarati o privatizaciji RTB Bor. Reč je o jednom od najvećih proizvođača čelika u svetu, koji u svom sastavu ima 670 manjih firmi a upošljava oko 190.000 radnika.
Za borski bakar zainteresovan je i Zoran Drakulić, koji tvrdi da bi u interesu Srbije bilo da njegova kompanija Ist point bude strateški partner RTB Bor jer bi time bio objedinjen sektor obojenih metala u zemlji. Drakulić, koji je između ostalog vlasnik Valjaonice bakra Sevojno i fabrike kablova Novkabel, naglašava da bi proizvodnja u borskim rudnicima, koja bi prema procenama za dve do tri godine mogla da dostigne nivo od 60.000 do 70.000 tona godišnje, upravo pokrila potrebe te dve firme koje bi zatim, iz izvoza finalnih proizvoda donosile prihod od dve milijarde dolara. To je mnogo više nego što sada ostvaruje najveći srpski izvoznik - Ju es stil.
- Očekujemo poziv na razgovor i zbog tih mogućnosti, ali i zbog činjenice da od 2000. godine pomažemo da RTB održi sadašnji nivo proizvodnje. Ali, mi smo i posle poništenog ugovora sa Kupromom, očekivali da nas kao drugoplasiranog učesnika na tenderu pozovu na pregovore, ali se to nije dogodilo. Nadamo se, ipak, da će vlada posle dve neuspele prodaje, početi da posmatra RTB kao kompaniju od strateškog interesa za zemlju - rekli su za Danas u Ist pointu.
U toj kompaniji podsećaju da od početka zagovaraju model prodaje u kojem bi država i poverioci zadržali 49 odsto kapitala, dok bi strateški investitor, koji bi uložio u novu tehnologiju i opremu, dobio 51 odsto. Prema procenama u Ist pointu, za to bi bilo neophodno oko 350 miliona dolara, što obuhvata investicije u topionicu i rudnike a omogućilo bi da RTB počne sa normalnom proizvodnjom.
Ukoliko država ponudi strateško partnerstvo, za borske rudnike bio bi zainteresova i A-tek, a predsednik te kompanije Mirko Kovač kaže da bi, bez obzira na neuspeh u drugom tenderu, bio spreman da pregovara sa srpskom vladom. Prema nekim najavama, kao moguići partneri pominju se i kanadski Dendi, koji već dve godine koristi koncesiju za istraživanje rudnih ležišta na Crnom vrhu kod Bora, ali i grči Mitilineos. U igru bi se, verovatno uključio i ruski SMR Olega Deripaske, jer je prilikom razgovora o realizaciji gasnog sporazuma, ruska delegacija govorila i o pozivu koji očekuje kod prodaje RTB Bor.

 Pažljivo sa izborom modela privatizacije

- Ekonomske vlasti nedovoljno studiozno prilaze problemu prodaje RTB Bor, i kada već nismo uspeli da realizujemo ugovor koji je obezbeđivao cenu od 466 miliona dolara, sada bi trebalo dobro razmisliti da li bi novi predlozi o strateškom partnerstvu bili u interesu i države i poverilaca. Mislim da čitav postupak nije bio sporoveden dovoljno profesionalno, a bojim se da se takav trend i nastavlja. Indikativno je da se prodaju zapravo četiri pravna subjekta. Prvi je Grupacija Bor, u čijem sastavu posluju tri preduzeća - rudnici u Boru i Majdanpeku i Topionica, ali su oni istovremeno i vlasnici Grupacije. To je, u najmanju ruku čudno, i sigurno je da bi RTB trebalo prvo reorganizovati, a pre odluke o prodaji, treba napraviti dobru računicu da li ukupan dug te kompanije dozvoljava da se uđe u zajedničko preduzeće sa novim partnerom - kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

M. N. Stevanović

May 13th, 2008
Napisano u: Grad Bor - aktuelnosti . Napisao; admin / Nema komentara /

KOMENTAR DANA - MILOŠ GARIĆ

I, gde smo se mi to jutros probudili? U Evropskoj uniji sa članom 135 ili u Srbiji sa Kosovom i Metohijom u njenim granicama. Da li nam u ušima odzvanja Betovenova deveta simfonija ili Srpska se truba s Kosova čuje? Šta, nije nam još jasno! E, pa biće nam jasno, biće. Samo Bora Todorović tetki da odnese lek

Ovi redovi napisani su juče nekoliko sati pre zatvaranja biračkih mesta, pa je, s obzirom na to da nemam talenat Baba Vange, logično da ne znam odgovor na postavljeno pitanje. U svakom slučaju, pošto u bajke već neko vreme ne verujem, nisam u ozbiljno razmatranje uzimao obećanja, ali ni crne slutnje koje su nam političari u nos gurali prethodna dva meseca. Iz istog razloga ne vidim zašto bih to radio i danas, po saznanju konačne odluke srpskog biračkog tela.

Da se razumemo, izašao sam ja juče na svoje glasačko mesto i ispunio građansku dužnost. Čak sam malo i požurio jer su stručnjaci iz CESID-a od rane zore ushićeno obaveštavali javnost o rekordnoj zainteresovanosti Srba da uzmu sudbinu u ruke. Ma kako to gorko zvučalo. Žena me opomenula da ne želi da se gura u redovima oko plastičnih kutija koje su čitav dan prikazivali na televiziji, pa smo na biralište otišli u rano poslepodne, u vreme kada Srbi nedeljom tradicionalno sede za trpezom. Što bi mladi rekli - iskusno. Uđeš, zaokružiš i do viđenja.

Al’ ne lezi vraže. Na samim vratima škole, u kojoj sam „baj d vej” proveo dobar deo mladosti, a čije su učionice i toaleti za ovu priliku svečano „opajani”, izgledalo je kao u srpskim supermarketima 1993. kada stigne mleko. U gomili sveta koji je promicao hodnicima, kao u nekom vremeplovu, učini mi se da ugledah i bivšu razrednu - „francuskinju” Dušicu. I taman kada sam pomislio da ću čuti: „E, moj Miloše, još nisi savladao gradivo, neka roditelji dođu kod mene”, razredna zamače za ćošak i nestade.

Jedva sam dočekao da u učionici, koja je u „moje vreme” bila kabinet za istoriju, a u čemu se ovom prilikom krila neka simbolika, dođem na red za glasačke listiće i obavim „domaći zadatak”. Zaokružih brojeve koje sam naumio, a da li su to tačni odgovori, tek ću saznati. Sumnjam da to sada zna i moja razredna.

Izvor: Press ONLINE

May 12th, 2008
Napisano u: Svaštara . Napisao; admin / Nema komentara /